(Dioscorea villosa)
Familija Dioscoreaceae sadrži preko 750 vrsta, u koju spada i jam. Ova zeljasta biljka masovno se uzgaja najviše u Africi – zapadna Afrika proizvodi 95% od ukupnih svetskih useva, ali ga ima i širom Srednje i Južne Amerike i Azije, naročito jugoistočne koja se smatra njenom postojbinom. Jam, koga danas u ishrani koristi preko 300 miliona ljudi, ima krtolu koja je vekovima mnoge spašavala od gladi, uz krompir, slatki krompir i kasavu. Iako liče, jam i slatki krompir su potpuno zasebne vrste. Dok slatki krompir (batat) ima tanku koru i sočno meso bez skroba, jam ima vrlo tvrdu, drvenastu koru ispod koje je meso prepuno skroba. Jam sadrži i više ugljenih hidrata, vlakana, kao i kalijuma, vitamina C, B6 i E od slatkog krompira. Za razliku od domaćeg jama, divlji jam, Dioscorea villosa, potiče iz vlažnih, močvarnih šuma istočnog dela severnoameričkog kontinenta. Može se uzgajati na senovitom i vlažnom zemljištu, a potrebna mu je potpora pošto nadzemni deo raste kao puzavica sa jarkozelenim, srcolikim listovima. Koren – rizom vadi se na jesen, nakon što biljka sazri i plod (kapsula sa semenom) počne da vene.
Osim što je pitomi jam sprečio mnoge gladne godine, moderna istraživanja su otkrila da njegova krtola sadrži polifenole i da ima brojna pozitivna dejstva na organizam. A kada je divlji jam u pitanju, on nije jestiv – ako se pojede svež može izazvati mučninu. Ali zato ova naizgled neugledna biljka ima čudesne moći. Lekovita svojstva divljeg jama prvi su otrkili američki Indijanci. Koristili su ga za smirivanje grčeva u stomaku, zbog čega se danas ponekad zove i colic root (koren „za grčeve“), kao i za ublažavanje porođajnih bolova. I bili su na dobrom tragu, jer danas znamo da je najvažniji sastojak ove biljke diosgenin koji je odigrao važnu ulogu u modernoj farmaciji. Kada su pedesetih godina prošlog veka naučnici izolovali diosgenin, shvatili su da pred sobom imaju fitoestrogen koji se hemijskim putem može pretvoriti u hormon progesteron. I tako je od diosgenina nastala prva kontraceptivna pilula.
DIVLJI JAM KAO PREVENTIVA I LEK
Da bi bio efikasan, divlji jam se mora stručno preraditi u laboratoriji. Zato se u modernoj medicini koristi u obliku kapsula ili tinktura. Danas se ova biljka koristi za ublažavanje simptoma PMS-a, kod nedostatka libida, menstrualnih grčeva, neplodnosti, sprečavanja rizika od pobačaja, smanjenja porođajnog bola i bola nakon porođaja, za ublažavanje mučnine i, što je najvažnije simptoma i posledica menopauze.
Kada u drugoj polovini četrdesetih godina nivo polnih hormona počne drastičnije da opada i oscilira, žene mogu osetiti niz neprijatnih simptoma: nalete vrućine – valunge, preznojavanje, nervozu, nesanicu, promene raspoloženja, glavobolje, bol u zglobovima, mentalnu maglu – zaboravnost i slabu koncentraciju, anksioznost, depresiju… Od tog trenutka, a naročito nakon konačnog ulaska u menopauzu, što se zvanično dešava godinu dana nakon poslednje menstruacije, usled gubitka protektivnog dejstva hormona, žene su sklonije i nekim poremećajima i oboljenjima: gojaznosti, kardiovaskularnim poremećajima, dijabetesu i osteoporozi. Nažalost, usled ogromne izloženosti hormonskim disruptorima, stresu i zagađenju, žene danas sve ranije ulaze u menopauzu, pa se prvi simptomi mogu javiti već krajem tridesetih i početkom četrdesetih godina.
DIOSGENIN, SPAS U MENOPAUZI
Osim što se divlji jam, kao odličan fitoestrogen, pokazao kao izuzetan balanser hormona zahvaljujući diosgeninu, istraživanja su otkrila da ova biljka ima još veći potencijal zahvaljujući posebnim proteinima koji ne samo da stimulišu lučenje estradiola i progesterona, već i utiču na povećanje gustine kostiju i tako efikasno sprečavaju osteoporozu, a imaju i moć stimulacije kognitivnih funkcija. Danas, kada smo svesni negativnih efekata hormonske supstitucione terapije, divlji jam se nudi kao jedno prirodno a pritom vrlo efikasno rešenje za simptome i rizike koje nosi menopauza.
Pored toga što sprečava osteoporozu, istraživanja su pokazala da divlji jam smanjuje i rizik od pojave raka dojke, koji se takođe često javlja baš u periodu kada hormoni počnu snažno da osciliraju. I to je tek početak spiska blagotvornih dejstava divljeg jama. Ova biljka ima i dokazano snažno protivupalno i analgetsko dejstvo, što je ženama u menopauzi dragoceno, kada su bolovi u zglobovima, oticanje i upale česta pojava. To dejstvo ima upravo i opet zahvaljujući diosgeninu, koji se pokazao lekovitim i kada je kardiovaskularno zdravlje u pitanju. Naime, diosgenin pozitivno deluje na vaskularne glatke ćelije, što ga čini idealnom preventivom ateroskleroze. Kada se svemu ovome još doda povoljni uticaj diosgenina na regulisanje nivoa insulina u krvi, čime direktno doprinosi sprečavanju insulinske rezistencije, metaboličkog sindroma i dijabetesa tipa 2, kao i dokazano smanjenje lošeg, LDL holesterola, jasno je zašto je divlji jam dragocen upravo ženama u prelaznom periodu.
Iz svih ovih razloga, divlji jam je jedan od sastojaka novog preparata iz laboratorije Herba Sveta namenjenog ženama na pragu menopauze: Femisan Gold. Sinergetsko dejstvo kako divljeg jama, tako i konopljike, hmelja, cimcifuge, anđelike i žen šena pomaže ženama da što duže zadrže protektivno dejstvo hormona na prirodan način, efikasno sprečava fiziološke i mentalne simptome koji mogu u velikoj meri remetiti funkcionisanje i obavljanje svakodnevnih obaveza, a pritom utiče i na preventivu poremećaja čestih u menopauzi: osteoporoze, dijabetesa, kardiovaskularnih poremećaja, raka dojke. Femisan Gold, za bezbrižno zlatno doba.
