Da su ljudi i priroda neraskidivno povezani govori i činjenica da u prirodi često nalazimo paralele sa našim životom i stanjima. Jedna od takvih je i sindrom slomljenog srca i tužna priča o hobotnicama koje nisu svesne da je dom u kom se osećaju bezbedno zapravo najobičnija zamka.

Hobotnice su pripadnici porodice glavonožaca, i ubrajaju se u najpametnije stanovnike morskih dubina. Teško ih je nadmudriti, a pošto nemaju skelet, lako se provlače i kroz najmanje šupljine. Ipak, čovek je smislio kako da im doskoči i na jednostavan način ih dopremi na trpezu. U Japanu je lov na hobotnice vrlo rasprostranjen, godišnje se ulovi oko 45.000 tona, i to pomoću lukavstva. Japanci koriste posebne zamke, takocubo. Na prvi pogled nije baš jasno kako pomoću jedne obične posude, koja liči na ćup ili vazu, uspevaju da nadmudre pametne glavonošce.

Takocubo ćupovi u luci

LOV NA HOBOTNICE POMOĆU TAKOCUBO ĆUPOVA

Proces lova ide otprilike ovako: u more se do dna spušta veći broj takucobo ćupova. Hobotnice se vrlo rado ‘useljavaju’ u njih jer se tu osećaju zaštićeno i ušuškano. Kada se hobotnica potpuno opusti u svom novom domu, negde pred zoru, lovac se vraća do mesta gde su postavljene zamke, privezane konopom za bovu koja pluta po površini. Konop se namotava na čekrk i ‘stambeni takocubo kompleks’ naglo izvlači na površinu, sa sve uspavanim hobotnicama koje su verovale u bezbednost svog novog doma. Ribar vadi iz ćupova hobotnice, sada već jarko crvene boje – ove životinje imaju sposobnost da promenom boje kože izražavaju svoja osećanja i stanja. Jarko crveno znači da je veoma ljuta, a verovatno i izneverena. Verovala je da je našla toplinu i ljubav, kad ono… prevara! Inače, hobotnice su poznate po tome što se pare samo jednom tokom svog kratkog života, veoma požrtvovano čuvaju jaja koja polože i nadgledaju izleganje mladunaca, tokom tog perioda uopšte ne jedu, da bi na kraju i uginule.

Na šta vas podseća ova priča? Ako vam je slomljeno srce palo na pamet, niste jedini. Šta više, takocubo je ušao i u medicinsku terminologiju: takocubo kardiomiopatija (ili takotsubo kardiomiopatija) označava stanje srčanog mišića nakon ekstremnog emotivnog stresa. Ovaj sindrom su prvi put opisali japanski stručnjaci devedesetih godina prošlog veka, a preko 90% slučajeva bile su žene zrele dobi: 58-75 godina starosti. Čak 5% žena sa ovim poremećajem je prvobitno dobilo dijagnozu srčanog udara.

ŠTA JE SINDROM SLOMLJENOG SRCA?

Šta se dešava kada patimo od takocubo kardiomiopatije? Možemo osetiti bolove u grudima i zadihanost, pad krvnog pritiska, a EKG može pokazati nalaz jednak srčanom udaru, sa elevacijom ST segmenta. Leva srčana komora deluje uvećano i oslabljeno. Takocubo može izazvati veliki emotivni ili fizički stres, teška bolest, gubitak voljene osobe, preživljavanje elementarnih nepogoda – zemljotresa, poplava ili požara, ekstremni strah ili trema, žučna svađa i situacije nasilja u porodici, ili finansijski krah. Od ovog sindroma pate muškarci i žene, ali su mu ipak sklonije žene, naročito one starije usled smanjenog nivoa estrogena i gubitka njegovog protektivnog dejstva nakon menopauze. Žene su tad podložnije negativnom uticaju stresa zbog čega pati i srce.

Sindrom slomljenog srca, šematski prikaz

Smatra se da iznenadni upliv velike količine hormona stresa ima moć da u trenutku šokira srce i izazove promene u ćelijama mišića ili krvnih sudova i tako parališe levu srčanu komoru. Sindrom slomljenog srca se vidi i na rendgenu kao uvećanje leve komore koja neodoljivo podseća na takocubo ćup, po kome je i dobio ime. Ova abnormalnost obično sama prolazi nakon mesec ili dva, mada je kod 20% pacijenata utvrđen i prestanak rada srca, a u ređim slučajevima ostaju posledice u vidu aritmije ili rupture zida srčane komore.

HORMONI SREĆE I STRESA

Dakle, slomljeno srce nije samo fraza, ono svedoči o jakom spoju emocionalnog i telesnog u nama i može biti opasno po život. Kada smo zaljubljeni i ushićeni, telo luči hormone sreće – dopamin i oksitocin. Kada se sreća preokrene pa doživimo emotivni krah, telo hormone sreće zamenjuje hormonima stresa – kortizolom i adrenalinom. Trudeći se da nas zaštiti, naš mozak, pod dužim uticajem hormona stresa, izvodi mali trik: smanjuje nam sposobnost pamćenja. Pod uticajem hormona stresa opada nam i imunitet, telo proizvodi manje belih krvnih zrnaca, pa smo podložniji bolestima i infekcijama. Uz oslabljeni imunitet ide i poremećaj rada digestivnog sistema, i zato kada smo nesrećni žudimo za slatkišima, testom i masnom ili slanom hranom. Između ostalog, kortizol je odgovoran za stvaranje masnih naslaga u trbušnoj regiji. A sada znamo da nam može i fizički oštetiti srce.

I za kraj, kada smo kod slomljenog srca i Japanaca, ne možemo a da se ne prisetimo i Madam Baterflaj, heroine čuvene Pučinijeve opere. Ona ne samo da je imala ekstreman takocubo sindrom, već je na kraju i sama presudila svom srcu, probovši ga bodežom. Iako nežno kao leptir, naše srce je jače nego što mislimo, i u stanju je da izdrži velike napore. Naravno, ekstremne stresne situacije ne možemo uvek kontrolisati, one se jednostavno dese. Ono što možemo, jeste da analiziramo svoja osećanja i simptome i posegnemo za zdravim rešenjima. Japanci koji su definisali sindrom slomljenog srca imaju odlično rešenje: kupanje kupanje šumom ili šinrin-joku. Boravak u prirodi poboljšava kako fizičko, tako i emotivno i mentalno zdravlje. Ako uz to primenimo dobre tehnike disanja, opuštanje je zagarantovano.

Marija Kalas kao Madam Baterflaj

PRIRODNI ZAŠTITNIK SRCA

Još jedno prirodno rešenje da sprečimo sindrom slomljenog srca je Leocardin. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji hrani i štiti srce, jača krvne sudove i povoljno utiče na krv. Jedna od lekovitih biljaka zaslužnih za povoljan efekat preparata na kardiovaskularni sistem je srdačica. Zahvaljujući leokardinu, dipterpenu, kao i flavonoidima, taninima, sterolima i fenolima, ova biljka efikasno smiruje nervozu srca, ublažava tahikardiju i štiti srce. Flavonoidi iz srdačice utiču na stvaranje azot monoksida koji doprinosi opuštanju krvnih sudova, što sprečava neurodegenerativna oboljenja. Pošto je i snažan antioksidans, kardioprotektivno dejstvo srdačice efikasnije je od nekih standardnih terapija, na primer aspirina ili vitamina C.

Osim ove fantastične biljke, Leocardin sadrži i veroniku, biljku sa snažnim antimikrobnim dejstvom koja i telo i kardiovaskularni sistem štiti od stafilokoka i listerije, belu imelu koja pomoću viskotoksina podiže imunitet i uništava patogene ćelije, rastavić koji ne dopušta nagomilavanje viška tečnosti i tako reguliše krvni pritisak, i matičnjak koji blago umiruje, sprečava aritmiju i tahikardiju. Leocardin tako, pomoću sinergetskog dejstva svih ovih biljaka, balansira krvni pritisak, snižava loš holesterol, ublažava posledice bolesti srca, sprečava srčani udar i pomaže kod oporavka nakon njega. Leokardin, za srce nežno kao leptir, a snažno kao lav!

Leocardin za zdravo srce