Naslage u arterijama danas masovno uzimaju danak, i uzrok su čak polovine od ukupnih smrtnih slučajeva. Ateroskleroza često dolazi pritajeno, i kada osetimo simptome bolest je već prisutna. Jedna od njenih manifestacija je i angina pektoris, koju u čak 90% slučajeva upravo izazivaju ove promene u unutrašnjosti arterija.
Angina pektoris (angina pectoris) je osećaj bola, pritiska i stezanja u grudima, a osećaj nelagodnosti može se širiti u vrat, vilicu, rame ili ruku. Ona je posledica hronične ishemijske bolesti srca, odnosno gomilanja plaka u arterijama: usled suženja lumena i otežanog protoka u arterijama, srčani mišić ne prima potrebnu količinu krvi, pa nema dovoljno kiseonika i napreže se više nego inače, povećavajući broj otkucaja, naročito prilikom fizičke aktivnosti. Epizode anginoznog bola obično traju kratko, oko 5 minuta, i prolaze nakon odmora. Angina pektoris se pogoršava kada smo pod stresom ili smo izloženi ekstremnijim temperaturama, letnjim žegama ili zimskim hladnoćama, a posebno pogađa pušače.
Važno je naglasiti da angina pektoris sama po sebi nije bolest već simptom koji ukazuje na oboljenje koronarnih arterija i povećava rizik od srčanog udara.
STABILNA I NESTABILNA ANGINA PEKTORIS
Anginozni bol uglavnom se javlja tokom fizičkog napora, na primer kada se penjemo uz stepenice, ili uzbuđenja, kako neprijatnog tako i prijatnog, a kad prođe za sobom ostavlja osećaj iznurenosti i straha. Zato se uglavnom tretira nitroglicerinom i tabletama za smirenje, a dugoročno zahteva promenu načina života. Ovaj predvidivi bol znak je stabilne angine pektoris, za razliku od nestabilne koju karakterišu iznenadni simptomi i u periodima potpunog mirovanja. Do nestabilne angine pektoris može doći zbog pogoršanja njene stabilne forme, kao i, između ostalog, nakon infarkta miokarda.
Pa zašto dolazi do naslaga u arterijama i angine pektoris? Za to je, pre svega, zaslužan naš moderni način života. Ljudsko telo je stvoreno za kretanje, a priroda nam je dala hranu koja mu je potrebna. Onog trenutka kada je moderni čovek preuzeo kontrolu nad svojom ishranom i (ne)kretanjem, telo je počelo da trpi. Jedan od efikasnih „čistača“ plaka, naslaga unutar arterija je i „dobri“, HDL holesterol. Dobar nivo ovog holesterola možemo postići samo fizičkom aktivnošću. Ukoliko je njegov nivo nizak, „loši“, LDL holesterol će se lepiti za zidove arterija i formirati plak. Za razliku od dobrog holesterola koga pospešuje isključivo redovna fizička aktivnost, loš holesterol je u najvećem broju slučajeva posledica preteranog unosa namirnica koje obiluju trans mastima, pre svega u prerađevina i brze hrane. Uz malo kretanja i mnogo visokokalorične hrane bogate lošim mastima, pate ne samo naše arterije već i čitav organizam. Ako na to dodamo i duvanski dim, svakodnevni stres i nervozu, imamo pravu tempiranu bombu.
A bombu okida tromb. Kada se plak odvoji od zida arterije i počne da luta našim krvotokom, ne retko završi u srcu ili mozgu, izazivajući tako srčani, odnosno moždani udar. Upravo je tromb čest pratilac nestabilne angine pektoris, uz česte aritmije, povišeni krvni pritisak i srčanu slabost – takozvanu hroničnu insuficijenciju.
SIMPTOMI
Zato sledeće simptome treba vrlo ozbiljno shvatiti:
- bol u grudima
- osećaj „pečenja“ u grudima
- vrtoglavica
- osećaj umora iako se nismo naprezali
- osećaj pritiska, stezanja i „punoće“ u grudima
- zadihanost
- preznojavanje
- mučninu i povraćanje.
Angina pektoris se često može pomešati s gorušicom, lošim varenjem i gasovima. Ako se uz sve ovo bol širi van oblasti grudne kosti u ramena, vilicu i ruke, neophodan je hitan kardiološki pregled. Doktor, osim što će naložiti potrebne analize krvi, uradiće pre svega EKG pregled i test opterećenja i potom doneti odluku o daljim procedurama.
Angina pektoris se može drugačije manifestovati kod muškaraca i žena. Kod žena je to češće osećaj nelagode u stomaku, vratu, leđima ili vilici, dok je kod muškaraca prisutniji bol u grudima, ramenima i vratu. Rizik od angine pektoris raste s godinama, naročito ako je imamo u porodičnoj anamnezi, ali češće smo sami sebi najveći neprijatelji tako što ignorišemo visok pritisak, hranimo se nezdravo, dopuštamo da nam se lepe kilogrami, pušimo i nedovoljno se krećemo.
Ono što će sigurno svaki kardiolog preporučiti, bez obzira na nalaze i ozbiljnost situacije, je promena stila života. Manji, lagani obroci, kretanje i vežbanje u skladu s mogućnostima, prestanak pušenja, kontrola stresa… A najbolje bi bilo kada bismo sve to primenili pre nego što do problema uopšte dođe.
Jedan od načina da sprečimo „tempiranu bombu“ je da svom organizmu damo više azot monoksida. Azot monoksid opušta krvne sudove, pospešuje cirkulaciju i snabdevanje organa kiseonikom. To možemo postići unosom hrane bogate flavonoidima, kao što je, na primer, kakao. Crna čokolada s visokom procentom kakaoa obiluje flavonoidima koji povoljno utiču na čitav organizam. Azot monoksid je prisutan i u zelenom lisnatom povrću, cvekli i celeru, a ima ga i u određenom lekovitom bilju.
Biljka koja je posebno dobar izvor ovog korisnog elementa je srdačica, Leonurus cardiaca, a samo njeno ime ukazuje na blagotvorno dejstvo na srce i krvne sudove. Pored azot monoksida, alkaloid leonurin kojim obiluje efikasno opušta krvne sudove i pomaže kod ishemijske bolesti srca, dok acetil-holin reguliše krvni pritisak. Povećavajući protok krvi, srdačica pomaže srcu da normalno funkcioniše i štiti njegov mišić. Tako sprečava i tahikardije, aterosklerozu, mogućnost nastanka tromba, kao i anginozni bol u grudima.
Još neke od biljaka koje štite naše srce su matičnjak koji ga smiruje i sprečava aritmije, veronika ili čestoslavica čiji flavonoidi imaju antioksidantno dejstvo i štite srce od endokarditisa, rastavić koji reguliše nivo tečnosti i utiče na razmenu materija, sprečavajući zadržavanje vode, i bela imela, „super-biljka“ koja jača imunitet, sprečava upale, a pomoću viskotoksina efikasno uništava čak i ćelije kancera.
Ovih pet biljaka ulaze u sastav Leocardin biljnih kapi iz laboratorije Herba Sveta u kojima se svojim sinergetskim dejstvom snažno bore protiv poremećaja krvnog pritiska, visokog lošeg holesterola, simptoma angine pektoris, loše cirkulacije, infekcija koje izazivaju Koksakijevi virusi, a posebno su korisne u procesu oporavka nakon infarkta. Leocardin je još jedna od stavki koju treba da uvrstimo na spisak pozitivnih promena u stilu života tokom procesa preuzimanja kontrole nad svojim zdravljem.
