Hrana i arterije

Jedan od najvećih uzročnika smrti prikrada se tiho i podmuklo, a kada nam da do znanja da je tu, može već biti kasno. Ateroskleroza nastaje tako što se u unutrašnjem sloju krvnog suda nakupljaju lipidi, složeni ugljeni hidrati, naslage kalcijuma, fibroznog tkiva, i vremenom se proširuju i na srednji deo zida. Ta promena se manifestuje u obliku ispupčenja, a presek joj je žućkaste boje zbog sadržaja masti i holesterola. Dakle, hrana i arterije su u direktnoj sprezi, i ako ne obratimo pažnju, šteta može biti velika.

Arterije se vremenom sve više sužavaju, postaju krte i tvrde i protok krvi je otežan ili se može potpuno prekinuti, što, ako je zakrčenje lokalizovano u ekstremitetima, dovodi do izumiranja tkiva i nastanka gangrene – česta pojava kod dijabetičara. Tek kada naslage ili ’plak’ zakrče 50-70% arterija, nastupaju prvi simptomi koronarnih oboljenja. Tkivo ne dobija dovoljno kiseonika zbog zakrčenja arterije, što može uzrokovati anginu pektoris. Kod rupture plaka, odnosno oštećenja ’ispupčenja’ sa naslagama, dolazi do nastanka tromba koji može za posledicu imati infarkt ili šlog.

Stres, pušenje, nedostatak fizičke aktivnosti su samo neki od faktora rizika. Ali najbitniji je ishrana. Čest unos visokokalorične hrane prepune masti životinjskog porekla, kao i ugljenih hidrata iz prerađevina, siguran su put do ateroskleroze. I suprotno – povišeni lipidi u krvi i visok krvni pritisak mogu se značajno regulisati pravilnom i uravnoteženom ishranom.

ZDRAVA HRANA I ARTERIJE BEZ PLAKA

Da vidimo prvo šta treba veoma izbegavati ili, još bolje, u potpunosti izbaciti iz ishrane:

• Zasićene masti i holesterol iz mesa i mesnih prerađevina: masna mesa, svinjetinu, junetinu, jagnjetinu, prasetinu, pržena mesa, dimljenu slaninu, kobasice i paštete, usoljeno meso…
• Proste ugljene hidrate koji sadrže dosta šećera: beli hleb i peciva, pite, kroasane, masna (lisnata) testa, industrijske kolače i keks
• Brzu hranu koja je obično pržena: hamburgere, prženu piletinu, pomfrit
• Slatkiše i slatke napitke: čokoladice, keks, industrijske cerealije koje su prepune šećera, sokove i gazirane napitke.

Ako su vam ove namirnice redovno na jelovniku, sigurno se pitate šta smete da jedete. Bez brige, spisak je dugačak, samo je potrebno malo promeniti ugao gledanja. Često je teško da izbacimo ovu hranu iz upotrebe jer nam deluje ukusno, a ’zdrava hrana’ nam je bljutava. Istina je da su gore nabrojane namirnice prepune aditiva i pojačivača ukusa koji nam uništavaju receptore, pa je potrebno vremena da nam se čulo ukusa vrati u normalu. Kada se to desi, shvatićemo da ne samo da zdrava hrana ima ukus, već je on i prelep. Da vidimo koja hrana i arterije bez plaka idu zajedno.

Koja vrsta hrane čuva naše arterije?

• Ovas. Ovsena kaša je idealan doručak, naravno, kada je napravimo sami, što je vrlo jednostavno. Recept za brzu, zdravu ovsenu kašu možete naći ovde: Ovas je dobar za vas. A zašto ovas? Bogat je rastvorivim vlaknima koji snižava nivo lošeg holesterola.
• Pasulj i mahunarke. Pored rastvorivih vlakana, pasulj, boranija i sočivo štite arterije od oštećenja koja izaziva visok krvni pritisak. Bogati su proteinima, sadrže malo masti i obiluju mineralima koji snižavaju krvni pritisak: kalcijumom, kalijumom i magnezijumom.

• Riba, naročito ’masna’. Losos ili skuša su bogati omega-3 masnim kiselinama koje smanjuju upale, sprečavaju nastanak plaka u arterijama i tako štite kardiovaskularni sistem. Riba treba da nam se nađe na tanjiru najmanje dva puta nedeljno.
• Avokado. Najbolji dokaz da nisu sve masnoće loše. Mono i polinezasićene masti kojima obiluje avokado utiču na snižavanje lošeg, LDL holesterola i podižu nivo dobrog, HDL holesterola. Pored toga, avokado je bogat i vlaknima i sprečava dijabetes jer uravnotežava nivo šećera u krvi. Od avokada možete napraviti i ’majonez’, pogledajte kako: Zdravi majonez od avokada.
• Masline i ulje. Kao i dobra ulja u avokadu, ulje maslina povećava nivo dobrog holesterola jer sadrži visok nivo nezasićenih masnih kiselina. Nakon konzumacije maslinovog ulja u našem organizmu raste nivo apolipoproteina A-IV koji usporava upalne procese i nastanak plaka. Bitno je samo da koristimo hladno ceđeno, kvalitetno ulje i da ga termički ne obrađujemo.

• Orašasti plodovi. Prepuni su zdravih masti i biljnih sterola koji sprečavaju apsorpciju lošeg holesterola u crevima. Pored toga, sadrže vitamin E, magnezijum i kalijum koji su neophodni za zdravlje kardiovaskularnog sistema. Treba ih jesti sirove i nesoljene. Zašto je orah voćka čudnovata, pročitajte ovde: Tvrd je orah, voćka čudnovata
• Špargle. Obiluju kvercetinom, fitonutrijentom koji sprečava gomilanje plaka u arterijama. Pored toga, veoma su korisne i za urinarni sistem. Više o šparglama možete pročitati ovde: Hrana za radost bubrega
• Lubenica. Sadrži citrulin, amino kiselinu koju telo koristi da proizvede azot oksid, a koji opušta krvne sudove i daje im gipkost. Tako nam lubenica poboljšava cirkulaciju, smanjuje upale i sprečava formiranje plaka. O lubenici možete više pročitati ovde: Puna škola đaka…
• Integralne žitarice. Koliko su bela peciva štetna, toliko su nam cela zrna itekako potrebna i korisna. Po nekim istraživanjima, samo 10 grama integralnih žitarica na dan smanjuje rizik od kardiovaskularnih poremećaja za 14%. Pre svega, to je zahvaljujući dobrim vlaknima koja pomažu izbacivanje holesterola iz organizma, ali i korisnim bakterijama u crevima koje se zahvaljujući njima podstiču. Kako dobri ugljeni hidrati utiču na organizam, pročitajte ovde: Energija i dugovečnost

• Krompir i slatki krompir. Iako treba zaboraviti na pržene krompiriće, krompir je dobar za krvne sudove jer je bogat kalijumom. Postoji mnogo načina da se spremi krompir na zdrav način: pečen u ljusci, baren, iseckan na kolutiće pa zapečen u rerni s minimalno ulja, pasiran… Pročitajte više o batatu – slatkom krompiru, i kako da od njega jednostavno pripremite podlogu za picu: Dobri, rezistentni skrob
• Kakao. Kakao je prebogat flavanolima, antioksidansima koji poboljšavaju cirkulaciju, snižavaju povišen krvni pritisak i holesterol. Najbolje ga je konzumirati u što čistijem obliku, na primer u crnoj čokoladi s visokim procentom kakaa, ali još je bolje kada sami napravite svoju poslasticu: Čoko moka kolač
• Jaja. Iako su neko vreme bila na crnoj listi, jaja su vrlo zdrava za srce. Ona povećavaju nivo dobrog holesterola u krvi, i tako sprečavaju gomilanje plaka. Zašto su jaja super hrana, pročitajte ovde: Zašto su jaja super hrana
• Bobičasto voće. Prepuno je antioksidanasa, i samo tri porcije ovog voća nedeljno prepolovljava rizik od nastanka srčanog udara. Za to je zaslužan antocianin, biljni pigment koji širi krvne sudove i tako ih prokrvljuje.

Priroda je sve lepo smislila, a mi samo treba da prestanemo da komplikujemo. Što čistija hrana, u izvornom obliku odlična je ne samo za naš kardiovaskularni sistem, već i ceo organizam i njegovo funkcionisanje. Zdrava hrana i arterije u top formi! Priroda uvek ima odgovor. Zato je tu i Leocardin, potpuno prirodni preparat na bazi 6 lekovitih biljaka, koji vraća krvni pritisak u ravnotežu, jača srce i krvne sudove, pomaže kod angine pektoris i stanja nakon infarkta, poremećaja srčanog ritma, problema sa cirkulacijom i infekcija izazvanih Koksakijevim virusima. Leocardin, zdrava hrana i arterije bez premca, za lavovsko srce!