Vitak struk se oduvek smatrao simbolom ženstvenosti, a do pre samo malo više od jednog veka pomoću korseta se sužavao do te mere da su žene patile od deformiteta rebara i dislociranih unutrašnjih organa. Danas su, osim vitkog struka, u modi i zategnuti mišići stomaka koji se ponosno pokazuju ispod kratkih majica. Moglo bi se bez preterivanja reći da je struk jedan od aduta žene tokom reproduktivnog perioda. Zato nam teško pada kada krajem četrdesetih godina ovu regiju počnu da popunjavaju masne naslage. Kada počnu telesne promene u menopauzi, većina žena se prvo iznenadi a onda grčevito počne da se bori protiv njih. Neke uspevaju da zadrže svoju vitku figuru, ali većina kuburi s kilogramima iako pre toga možda nikada nije imala taj problem. Šta mi se dešava, pa sve radim isto kao i pre?!, pitanje je koje se najčešće postavlja s pojavom perimenopauze.
Perimenopauza je normalna pojava u životu svake žene, ali njene promene nas mogu prilično izbaciti iz koloseka. Ima i onih srećnih žena koje kroz ovaj period prođu prilično bezbolno, ali većina njih će iskusiti vrlo neprijatne simptome poput naleta vrućine – valunga, obilnog preznojavanja, prenadraženosti nervnog sistema, nesanice, zaboravnosti, emotivne nestabilnosti, bolova u zglobovima, suvoće intimne regije, kao i iznenadnog povećanja telesne mase i potpune transformacije tela. Prvi simptomi se obično javljaju nakon 45. godine života, mada se danas, u eri velikog zagađenja, nezdrave ishrane, nedostatka fizičke aktivnosti i sve češćih poremećaja ženskog reproduktivnog sistema, ta granica sve više pomera, pa se perimenopauza može javiti već u drugoj polovini tridesetih. Kako su reproduktivni hormoni veliki zaštitnici ženskog zdravlja, njihov prerani gubitak može drastično uticati na brojne telesne funkcije i dovesti, između ostalog, do pojave kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa i osteoporoze.
KAKVE SU TELESNE PROMENE U MENOPAUZI?
Telesne promene u menopauzi najviše karakteriše povećanje telesnih masti i pad mišićne mase: po nekim istraživanjima, tokom perioda od par godina pre do godinu dana nakon poslednje menstruacije, žene se u proseku ugoje za 6% i izgube 0,5% mišićne mase. To možda ne zvuči mnogo, ali treba imati u vidu da se radi o kratkom periodu, kao i o trendu koji ima tendenciju rasta. Ono što je zabrinjavajuće je što su telesne masti koje se javljaju sada uglavnom visceralne, tj. one koje okružuju unutrašnje organe i predstavljaju rizik po zdravlje. Upravo iz tog razloga struk s početka ove priče nam više nije isti. Osim visceralnih masti, problem prestavlja i sarkopenija – pad mišićne mase. Kada uzmemo u obzir i činjenicu da se od pedesetih proređuje i gustina kostiju, pad mišićne mase podrazumeva i veći rizik od padova i lomova, kao i drastično smanjenje kvaliteta života. Dok smo mladi to nam deluje nezamislivo, ali u starosti nas sarkopenija može sprečiti da samostalno ustanemo iz fotelje.
Promene u perimenopauzi često sa sobom nose pad energije i česti osećaj umora. S godinama se povećava i nivo kortizola, „hormona stresa“, koji osim uznemirenosti i preosetljivosti na stresne situacije može sa sobom doneti i mišićni katabolizam, pojačanu razgradnju proteina koji su mišićima glavna hrana. Kada se na to dodaju i povećane visceralne masti, kortizol se još više luči i remeti distribuciju masti u organizmu, što predstavlja začarani krug iz kog je teško izaći.
Kada sve ovo znamo, jasno je da telesne promene u menopauzi treba ozbiljno shvatiti, i učiniti sve da one ne budu drastične. Da, struk nam više neće biti isti, i to je najmanji problem. Ono što je važno je da sačuvamo zdravlje, pokretljivost i izdržljivost, a to je moguće prihvatanjem pravilnog životnog stila.
STIL ŽIVOTA U MENOPAUZI
Jedan od najvećih problema današnjice je gojaznost. Statistike kažu je 2016. godine više od 1,9 milijardi odraslih osoba bilo gojazno. Gojaznost prate hormonski poremećaji, depresija, kardiovaskularna oboljenja, insulinska rezistencija, dijabetes… Zato je izuzetno važno da u periodu kada dođe do drastičnog pada reproduktivnih hormona koji su do tad uticali na brojne telesne funkcije, uključujući i metabolizam, povedemo računa o ishrani i povećamo fizičku aktivnost. Fizička aktivnost treba da se sastoji kako od aerobnih vežbi (hodanje, plivanje, trčanje), tako i od vežbi snage kako bi se što više ublažio gubitak mišićne mase.
Ovo je vreme kada nam je potrebna suplementacija vitaminom D koji podržava mišićnu masu i zdravlje kostiju, kao i veći unos proteina koji hrani mišiće. Istraživanja pokazuju da zdrave žene u postmenopauzi u proseku unose 1.1g/kg/dan proteina, kao i da žene koje unose manje proteina imaju veći procenat telesnih masti i slabije mišiće u ekstremitetima. Dovoljno proteina unećemo zahvaljujući grašku, sočivu, nemasnom mesu, ribi, pečurkama, jajima… Taloženje visceralnih masti sprečićemo izbacivanjem prostih ugljenih hidrata, nezdravih masti i prerađene hrane iz jelovnika, koga treba dopuniti povrćem, voćem, integralnim žitaricama, zdravim mastima iz orašastih plodova, ribe, maslinovog ulja i avokada. Najzdraviji način ishrane u menopauzi dokazano je mediteranska dijeta koja se, zahvaljujući uvek prisutnim mahunarkama, obiljem povrća, ribe i devičanskom maslinovom ulju, povezuje sa smanjenim simptomima menopauze, zdravljem i vitalnošću. I, na kraju, važan je i unos kalorija. Ako smo ranije kao od šale sagorevale 2000 kalorija, sada to više neće biti slučaj. Zato je potrebno i da smanjimo porcije.
Ali još jedan način da telesne promene u menopauzi držimo pod kontrolom je da što duže zadržimo povoljno dejstvo estrogena i progesterona. To možemo učiniti pomoću hormonske supstitucione terapije, ili na prirodan način – pomoću fitoestrogena. Fitoestrogeni su jedinjenja iz biljaka po strukturi slična estradiolu koja se vezuju za estrogenske receptore i preuzimaju ulogu estrogena. Mnoga istraživanja pokazala su povoljno dejstvo fitoestrogena ne samo u ublažavanju i otklanjanju neprijatnih simptoma menopauze, već i sprečavanju poremećaja koji su česti u menopauzi. Brojne biljne namirnice koje svakodnevno koristimo u ishrani sadrže fitoestrogene, na primer laneno seme, susam, beli luk, bobičasto voće. Ali postoje i biljke koje imaju izrazito estrogensko dejstvo i upravo one su dragocene ženama u menopauzi. Neke od njih su cimicifuga, viteks, hmelj i divlji jam. Upravo one ulaze u sastav Femisana Gold, preparata iz laboratorije Herba Sveta namenjenog ženama već s prvim znacima perimenopauze. Uz njih su tu i anđelika koja dodatno štiti jetru i sprečava metabolički sindrom, kao i žen-šen, adaptogena biljka, koja pomaže da se izborimo sa stresnim situacijama i smanjimo lučenje hormona stresa. Sinergetsko dejstvo aktivnih sastojaka iz ovih biljaka, između ostalog, povoljno deluje na metabolizam, poboljšanje gustine kostiju, očuvanje mišićne mase, kao i kardiovaskularno zdravlje. Kada su u pitanju telesne promene u menopauzi, Femisan Gold je tu da omogući što lakši prelaz u ovo doba života i da se postara da ono bude blagorodno, aktivno i jednom rečju – zlatno.
