Miom na materici je najučestaliji dobroćudni tumor, fibroid koji pogađa svaku četvrtu ženu, uglavnom u reproduktivnom periodu. Nije u potpunosti poznat uzrok nastanka mioma, ali se zna da njihov rast podstiče hormon estrogen koji menja strukturu glatkih mišićnih ćelija materice. Obično nisu usamljeni, ima ih više i pojavljuju se najčešće kod žena starosti između 35 i 50 godina, a stagniraju ili se smanjuju nakon menopauze. Po nekim statistikama, pod većim rizikom da dobiju miome su žene koje nisu rađale, gojazne žene sa indeksom telesne mase preko 30, žene koje su prerano dobile prvu menstruaciju, žene sa sindromom policističnih jajnika (PCOS) i one koje pate od hipertenzije.
Većina žena nije ni svesna da ima miome jer simptomi zavise od mesta na materici na kom se pojave, pa ponekad simptomi potpuno izostaju, a otkrivaju se i dijagnoza mioma uspostavlja prilikom redovnog ginekološkog pregleda i ultrazvučnog pregleda. Ali ponekad oni mogu značajno narušavati kvalitet života, izazivati bol i pritisak u stomaku i obilne menstruacije koje traju duže nego inače. Fibroidi kako se još zovu, najčešće rastu na spoljnom ili unutrašnjem zidu materice, pa oni spoljašnji mogu pritiskati bešiku, izazvati urinarnu inkontinenciju, učestalo mokrenje, ili ga otežavati. Ako se pojave na zadnjoj strani materice mogu vršiti pritisak na okolne organe, naročito rektum i remetiti pražnjenje creva, ili izazivati bol u maloj karlici i leđima. Retko se javljaju na grliću materice, a najkomplikovaniji su miomi koji rastu u unutrašnjosti materice, jer mogu izazvati neuredne, teške, produžene i obilne menstruacije koje potom uzrokuju anemiju. Upravo to je i jedan od najvećih problema za žene koje pokušavaju da zatrudne. Srećom, miomi veoma retko prelaze u karcinom, ali to nije razlog da se zanemare, naprotiv, neophodni su redovni ginekološki pregledi i adekvatna propisana terapija.
MIOMI I NEPLODNOST
Miomi definitivno mogu izazvati neplodnost. Istraživanja kažu da su miomi prisutni kod 5-10% žena koje pate od steriliteta, a da mogu biti i direktan uzrok neplodnosti. Ove dobroćudne izrasline mogu ometati transport jajne ćelije kroz jajovode, ali danas znamo da su neki od kritičnih faktora upravo distorzija endometrijuma koji nije u stanju da prihvati oplođenu jajnu ćeliju, kao i poremećaj razvoja endometrijuma– intramuralni miomi, oni koji rastu unutar zida materice, veći od 4 cm, čak i ako ne izazivaju distorziju materice mogu negativno uticati na plodnost. Iako postoji više teorija o tome kako miomi utiču na neplodnost i istraživanja su i dalje u toku, ono što je sigurno je da oni utiču na mogućnost implantacije embriona i stvaraju „neprijateljsko okruženje“ za razvoj budućeg života. U nekim slučajevima, uklanjanjem mioma poboljšale su se šanse za začeće, čak do 50%.
I kada je asistirano začeće u pitanju, studije su pokazale da je uz miome manja stopa implantacije. Kada i dođe do trudnoće, miomi povećavaju verovatnoću da će doći do spontanog pobačaja. Miomi, dakle, smanjuju mogućnost implantacije, povećavaju rizik od pobačaja i povećavaju krvarenje.
Drugu prepreku kod žena s miomima koje pokušavaju da zatrudne stvaraju hormoni. Danas znamo da je pojava mioma povezana s hormonalnim disbalansom. Konkretno, kombinacija previsokog nivoa testosterona i estrogena kod žena srednjeg doba dokazano može izazvati rast mioma, kako je zaključila studija rađena na 3.240 ispitanica. Još jedan faktor rizika za pojavu mioma su kontraceptivi na bazi estrogena ili hormoni koji se daju u menopauzi. Iako se ova studija bavila ženama koje su na ulasku u menopauzu, sprega hormona, mioma i začeća je vrlo jasna. Jedna studija je dokazala da terapija agonistima LHRH, oslobađajućeg luteinizirajućeg hormona može pospešiti šanse da dođe do začeća.
Još jedna hormonalna sprega povezana s miomima je ona koja uključuje i štitastu žlezdu. Studijski je dokazano da su čvorići na štitastoj žlezdi uz estrogen okidač nastanka mioma. Pored sprege tiroidnih čvorića i mioma, u vezi sa njima su i fibrocistične promene u dojkama. Rezultati ovih istraživanja ne čude: ljudsko telo je složena mašina i sve u njemu je povezano.
MIOM NA MATERICI U TRUDNOĆI
A još jedan dokaz o sprezi mioma i hormona je i činjenica da se miomi često se javljaju i u trudnoći, i poznato je da ih podstiče humani horioni gonadotropin, hormon koji luči placenta. Tada je njihovo hirurško uklanjanje posebno rizično. Miom tokom trudnoće može naročito da naraste tokom drugog i trećeg tromesečja i da izazove prevremeni porođaj ili spontani pobačaj. Nakon porođaja moguće je obilno krvarenje koje ugrožava život porodilje. Neke od posledica koje može izazvati su cepanje placente, krvarenje u prvom tromesečju, otežani porođaj i porođaj s karličnom prezentacijom. Miomi povećavaju i rizik tokom porođaja carskim rezom.
Miom na materici u trudnoći može ubrzano rasti i izazvati intenzivni bol, ali srećom, u većini slučajeva, čak 72%, nakon porođaja dolazi do smanjivanja mioma.
Takođe, nakon porođaja je primećeno da dojenje može igrati ulogu u smanjivanju mioma.
Neke studije su došle do zaključka da se trudnoće koje se odvijaju uz prisustvo mioma moraju smatrati visokorizičnim i da stanje treba intenzivno pratiti iako trudnica možda ne oseća nikakve simptome.
PUCANJE MIOMA, SIMPTOMI
Iako miomi sami po sebi nisu opasni u smislu da ugrožavaju život žene, pucanje mioma zahteva hitnu lekarsku pomoć. Miomi koji rastu na malim „stabljikama“ na unutrašnjem ili spoljnom zidu materice skloniji su pucanju od onih koji su unutar zida. Do pucanja može doći iz razloga što miom „preraste“ količinu krvi koju dobija i koja ga hrani putem krvnih sudova, kao i usled velikog pritiska na stomak, usled povrede ili povećanog pritiska u venama tokom trudnoće. Koji su simptomi pucanja mioma? To su snažan bol u donjem delu stomaka, povišena temperatura i povišeni nivo belih krvnih zrnaca, dok veće komplikacije uključuju i tromboemboliju, torziju mioma, urinarnu retenziju, otkazivanje rada bubrega i veliko unutrašnje krvarenje.
Iako je unutrašnje krvarenje usled spontanog pucanja mioma retka pojava, treba ga ozbiljno uzeti u obzir kao mogući izvor krvarenja prilikom uspostavljanja dijagnoze.
Dokaz da miom na materici zavisi od hormona estrogena je i činjenica da se smanjuje u menopauzi. Kod žena koje se bliže menopauzi ili su već u njoj, ukoliko miomi ne izazivaju komplikacije, najčešće se i ne diraju već se samo prate. Kako se u postmenopauzi gubi estrogensko dejstvo, rast mioma se smanjuje pa čak mogu i potpuno nestati.
Ako miomi ne prave neki veći problem, dovoljno ih je samo redovno kontrolisati. Ginekolog će ultrazvučnim pregledom moći da veoma precizno odredi položaj i veličinu mioma. Ukoliko izazivaju bol ili onemogućavaju neku od telesnih funkcija, primenjuju se metode lečenja mioma, osim ako ginekolog ne proceni da je neophodna ginekološka operacija. Postoji nekoliko načina operativnog lečenja mioma. Mioektomija podrazumeva uklanjanje mioma koji izaziva problem klasičnom operacijom ili laparoskopski, minimalno invazivnom metodom. U slučaju velikih komplikacija radi se histerektomija, uklanjanje cele materice. Danas postoje i modernije metode, lečenje ultrazvučnim talasima koje utiče na smanenje mioma i samim tim i krvarenja, ili embolizacija mioma kojom se preseca dotok krvi u ovaj dobroćudni tumor materice zbog čega se on postepeno osuši i odumre.
Bilo da miomi daju simptome ili ne, ne smeju se zanemariti. Najbolje je, zapravo, da ih nikada ne dobijemo. Zato treba krenuti od srži problema, od estrogena. I tu se opet vraćamo na priču o hormonima: kako većinu „ženskih“ problema, uključujući i miome, izaziva hormonalni poremećaj, važno je postarati se da do njega ne dođe. Poremećaj jednog hormona izaziva domino-efekat u celom telu. Stoga moramo održavati ili vratiti balans svom telu. To ćemo najbolje postići zdravom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošću, ali i pomoću fitoterapije. Femisan A kapi i kapsule na prirodan način doprinose hormonalnoj ravnoteži i utiču na normalizaciju menstrualnog ciklusa. Uz redovne ginekološke kontrole, Femisan A i zdrav način života, usporićemo ili potpuno zaustaviti rast mioma. Prihvatanjem urednog načina života, zdrave ishrane bogate vitaminima i mineralima (naročito gvožđem koje se gubi produženim krvarenjem), ne samo da ćemo regulisati ginekološke probleme, već ćemo čitavo telo i psihu dovesti u ravnotežu.
