Visok krvni pritisak je znak da kardiovaskularni sistem radi pod opterećenjem i može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući srčani i moždani udar. Danas se dosta priča o hipertenziji jer ona postaje globalni problem, u eri eksplozije gojaznosti, metaboličkih poremećaja, sedentnog načina života i konstantnog stresa. Ali šta se dešava kada je situacija obrnuta – nas ne muči hiper već hipotenzija, tj. nizak pritisak? Iznenadan drastičan pad inače visokog pritiska može ukazati na bolesti srca i predskazati pojavu srčanog udara. Ali postoje osobe koje imaju trajno nizak pritisak i ne osećaju se dobro, iako im na sistematskom pregledu obično bude saopšteno da je sve u redu.
HIPOTENZIJA: SIMPTOMI
Hipotenzija, arterijska hipotenzija ili nizak krvni pritisak je stanje kada su vrednosti krvnog pritiska niže od 90/60 mm Hg. Prva vrednost pokazuje sistolni pritsak (gornji), koji se registruje u trenutku kontrakcije srčanog mišića, a druga dijastolni (donji) u trenutku kada se on opušta. Većina lekara smatra da je hronični niski pritisak opasan ukoliko izaziva određene simptome, kao što su vrtoglavica, mučnina, padanje u nesvest, dehidratacija, preznojavanje i hladna koža, zamućenost vida, kratak dah, umor i depresija. Takvi simptomi mogu biti signal da vitalni organi ne dobijaju dovoljno krvi. Ako se simptomi zanemare moguće su ozbiljne posledice, poput otkazivanja rada bubrega, cirkulatornog šoka, pa i moždanog i srčanog udara.
Zvezdice koje ponekad vidimo prilikom ustajanja ili sedećeg ili ležećeg položaja izaziva upravo iznenadni pad krvnog pritiska: sila zemljine teže nagoni krv u noge, što telo obično rešava tako što ubrzava rad srca i skuplja krvne sudove kako bi mozak dobio dovoljno krvi. Ali kod osoba sa niskim pritiskom telo nije u stanju da izvede ovaj manevar, što za posledicu ima vrtoglavicu, zamućen vid, pojavu iskrica ili zvezdica, a u težim slučajevima i padanje u nesvest. To je takozvana ortostatska ili posturalna hipotenzija; simptomi kao takvi nisu opasni i brzo prolaze. Za razliku od nje, postprandijalna hipotenzija se javlja nakon obroka, jer se krv sjuri u organe za varenje, a telo opet ne uspeva da pomoću ubrzanog rada srca i skupljanja krvnih sudova dovoljno snabde mozak. Postoji i neuralno-posredovani tip hipotenzije koja se javlja nakon dugog stajanja i takođe se manifestuje vrtoglavicom, ponekad i mučninom, a može kulminirati gubitkom svesti.
KAD JE ČEST NIZAK KRVNI PRITISAK?
- Veoma nizak pritisak obično prati određena stanja ili situacije:
- Tokom trudnoće pritisak može biti nizak iz prostog razloga što krv majke sada mora da snabdeva i fetus koji stalno raste i razvija se
- Ukoliko se povredimo i naglo izgubimo veliku količinu krvi
- U slučaju loše cirkulacije usled zakazivanja srčanog zaliska
- Prilikom anafilaktičkog šoka, jake alergijske reakcije
- U slučaju sepse – trovanja krvi
- Kod starijih osoba: 30% osoba preko 70 godina ima nizak pritisak u odnosu na 5% mlađih od 50 godina
- Hormonski poremećaji koji remete rad endokrinog sistema, dijabetes, poremećaj rada štitaste žlezde i bubrežna insuficijencija idu uz pad krvnog pritiska
- Sekundarnu hipotenziju može izazvati upotreba određenih lekova, na primer beta blokatora, nitroglicerina, diuretika, antidepresiva…
Ali možemo ga izazvati i sami ako ne brinemo o sebi, na primer ako ne pijemo dovoljno vode, ne unosimo hranu bogatu mineralima i vitaminima i imamo neredovne obroke, jedemo previše prostih ugljenih hidrata (slatkiša i peciva), preterujemo s fizičkim aktivnostima, tuširamo se vrelom vodom…
ŠTA PODIŽE PRITISAK?
Ako smo skloni hipotenziji, pre svega je potrebno da redovno kontrolišemo kardiovaskularno zdravlje i rad srčanih zalistaka. A ako je sve u redu, mogu nam pomoći sledeći mali saveti:
- Pre svega, obavezno treba piti dovoljno vode, oko dve litre na dan, naročito nakon fizičke aktivnosti i tokom toplijih dana
- Izbegavati tuširanje previše toplom vodom i boravak u sauni
- Kada ležimo, glava treba da bude uzdignuta
- Ne treba stajati u mestu tokom dužeg perioda
- Ne treba podizati teške stvari i raditi previše naporne vežbe, kao ni one koje aktiviraju velike grupe mišića. Bolje je baviti se umerenim aktivnostima, šetnjom u prirodi ili plivanjem
- Ne treba jesti bela peciva i slatkiše koji naglo menjaju nivo insulina u krvi i što više izbegavati alkohol
Bolje je uzimati manje obroke a češće tokom dana - Ne treba jesti grejpfrut koji je bogat kalijumom pa neutrališe efekat natrijuma i tako dodatno snižava pritisak
- Ne treba uzimati suplemente koji sadrže koenzim Q10 jer i on dodatno snižava krvni pritisak
- Malo više posoliti hranu, ili konzumirati onu koja je inače slana, kao što su masline, tvrdi sir, supa iz kesice…
- U ishranu uneti što više namirnica bogatih vitaminima i mineralima, naročito B12, folnom kiselinom i gvožđem, jer anemija takođe izaziva nizak pritisak
- Crna kafa će naglo podići pritisak, ali će ga isto tako naglo i spustiti. Zato je bolje izbegavati je i umesto nje popiti zeleni čaj.
Da bismo došli do ’zlatne sredine’ možemo u pomoć pozvati i lekovito bilje. Acetil-holin prisutan u određenom lekovitom bilju dovodi u ravnotežu krvni pritisak tako što obara povišen i podiže snižen. Holin deluje povoljno na krvne sudove i sprečava arteriosklerozu a minerali iz bilja na gipkost njihovih zidova i normalizaciju srčanog ritma. A koje biljke su dobre za srce i krvne sudove? Pre svega ona koja baš nosi ime po srcu: srdačica ili Leonurus cardiaca. Ova naizgled neugledna biljka smiruje srčani mišić i jača ga svojim antioksidantnim svojstvima. Srdačica obiluje leonurinom, alkaloidom koji reguliše tonus krvnih sudova, i čak ima moć da smanji oštećenja srca kod infarkta, dok ih holin štiti od taloženja plaka. Kod niskog krvnog pritiska posebno su korisni flavonoidi iz srdačice, konkretno rutin, poznat i kao vitamin P, sa izuzetnim kardioprotektivnim dejstvom.
Ostale lekovite biljke koje povoljno utiču na regulaciju krvnog pritiska su rastavić, matičnjak, valerijana, čestoslavica, bela imela… upravo sve one koje ulaze u sastav prirodnog preparata Leocardin. Sinergetsko dejstvo ovih biljaka smiruje nervozu srca, palpitacije i aritmije, a pritisak reguliše tako što podiže nizak i spušta visok. Leokardin je tu da spreči bolesti krvi, srca i krvnih sudova, da nam ubrza oporavak nakon infarkta, pospeši cirkulaciju, pomogne kod angine pektoris ili koksaki virusa. Uz redovne preglede na kardiologiji, s Leocardinom do lavovskog srca i zlatnog rezultata na skali aparata za pritisak!
