Polno prenosive bolesti, ukoliko se ne otkriju i leče na vreme, mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija i steriliteta. Hlamidija se prenosi isključivo polnim putem, tokom nezaštićenog seksa, i spada u jednu od najzastupljenijih seksualno prenosivih bolesti. Podaci Svetske zdravstvene organizacije kažu da je na planeti hlamidijom zaraženo 140 miliona osoba.Hlamidiju izaziva bakterija Chlamydia trachomatis i ona se veoma jednostavno leči – antibioticima. Problem je što se dešava da simptomi infekcije izostanu i ostanu prikriveni, tako da zaražena osoba uopšte nije ni svesna svog oboljenja, i može nastaviti da ga širi redovnim upražnjavanjem seksa sa različitim partnerima.
Istraživanja pokazuju da ovu „tihu polnu bolest“ čak 50% muškaraca mogu imati bez simptoma, a procenat kod žena je još veći. Zato je rizik od infekcije veoma veliki.
SIMPTOMI MOGU IZOSTATI
Hlamidija se uglavnom prenosi u seksualnom (vaginalnom, analnom ili oralnom) kontaktu sa inficiranom osobom odnosno njenom telesnom tečnosti – spermom, vaginalnom sekretu ili krvi. Period inkubacije traje od jedne do tri nedelje, a simptomi hlamidije, ako uopšte, mogu se ispoljiti tek tri nedelje nakon kontakta sa prenosiocem zaraze.
Kod žena hlamidija se manifestuje pojačanom sekrecijom, pojačanim krvarenjem tokom ili van menstruacije i bolovima u donjem delu karlice, simptomima sličnim urinarnoj infekciji, upali bešike i peckanjem prilikom mokrenja i bolom tokom seksualnih odnosa. Kod muškaraca simptomi mogu biti nepostojeći, blagi, do jakih koji podrazumevaju peckanje ili bol prilikom mokrenja, učestalo mokrenje, bolove u testisima, svrab i sekret iz penisa. Hlamidija može uzrokovati infekciju epididimisa, prostate i oticanje samog penisa, što onda postaje veoma bolno.
Bolest se otkriva jednostavnim brisom na hlamidiju koji bi kod seksualno aktivnih osoba koje nisu u monogamnoj vezi trebalo da postane navika. Prisustvo bakterije utvrđuje se pomoću uzorka telesne tečnosti. Brisevi za žene se obično rade na hlamidiju, mikoplazmu i ureaplazmu, a pored vaginalnog postoji i bris grlića materice na dodatne patogene. Kod muškaraca se radi uretralni bris za više analiza. Kada lekar, za žene ginekolog a za muškarce urolog, utvrdi prisustvo infekcije hlamidijom, ona se veoma lako i brzo leči antibioticima koje isključivo on prepiše. Tokom lečenja se mora apstinirati od seksualnih odnosa i terapija se mora primeniti do kraja kako se infekcija ne bi vratila.
SIMPTOMI I LEČENJE
Ako se ne leči, hlamidija može izazvati sterilitet i kod žena i kod muškaraca. Veoma je bitno ne samo da se oba partnera testiraju i dobiju terapiju, već i da sve osobe sa kojima je prenosilac zaraze bio u kontaktu budu obaveštene. Žene se često ponovo inficiraju jer im se partner nije lečio ili uzimao terapiju dovoljno dugo. Jedan od zabrinjavajućih podataka kaže da je 88% žena koje se zaraze hlamidijom starosti 16-24 godine, što ukazuje na nizak nivo informisanosti i svesti kod mladih seksualno aktivnih osoba.
Žene tokom trudnoće i porođaja infekciju mogu preneti na bebu i time ugroziti zdravlje i život novorođenčeta, kod koga u najvećem broju slučajeva hlamidija izaziva upalu pluća i infekciju očiju. Takođe, polne bolesti poput hlamidije mogu inficirati amniotičku tečnost i izazvati rano pucanje vodenjaka i preuranjeni porođaj. Nakon porođaja često dolazi do infekcije materice i dodatnih komplikacija.
Zato su veoma bitne sledeće mere predostrožnosti, naročito kod osoba koje često menjaju partnere:
- obavezno koristiti kondom tokom seksualnog odnosa uključujući analni i oralni seks
- redovno se testirati na polno prenosive bolesti
- osluškivati svoje telo i reagovati na bilo kakve promene
- zdravo se hraniti i jačati imunitet
- jačati svoje reproduktivno zdravlje, informisati se i po potrebi bez stida i oklevanja tražiti pomoć.
HLAMIDIJA I STERILITET
I nakon izlečenja, ova polna bolest može ostaviti posledice, poput problema sa plodnošću, smanjenog broja spermatozoida kod muškaraca i smanjenog imuniteta. Kod žena hlamidija može oštetiti jajovode i povećati rizik od vanmaterične trudnoće.
Istraživanja su utvrdila da infekcija hlamidijom kod parova može opstati i do četiri godine, jer kod muškaraca deluje kao neka vrsta „rezervoara“. Prvo što infekcija zahvata kod muškaraca je urinarni trakt, tj. uretra, da bi kasnije infekcija napredovala ka epididimisu i testisima. Ali istraživanja kažu da hlamidija može opstati u prostati i nakon završene terapije i tako uticati na smanjenje broja i pokretljivosti spermatozoida. Takođe, hlamidija je odgovorna i za kasnije poremećaje muškog reproduktivnog sistema, čestu pojavu epididimitisa (zapaljenja pasemenika), orhititis, prostatitis, atrofiju testisa i azoospermiju. Zabrinjavajući su rezultati jedne studije koji pominju da su pronađena antitela na hlamidiju u tkivu testisa iako ni jedan ispitanik nikada pre toga nije imao simptome ili dijagnozu ove polne bolesti. Testirani muškarci su bili sterilni, sa malim ili nepostojećim brojem spermatozoida, a hlamidija je pronađena kod 45,3% ispitanika. Ovim je utvrđena moguća uloga infekcije u inhibiciji razvoja sperme u testisima. Iako se hlamidija obično ne utvrđuje putem biopsije testisa, ona je bila prisutna i kod muškaraca gde nije utvrđena putem testa urina.
Iako je hlamidija bolest oba pola, više pogađa žene jer drastičnije razara njihovo reproduktivno tkivo. Kod žena hlamidija izaziva zapaljensku bolest male karlice (pelvičnu inflamatornu bolest) začepljenje ili ožiljke u jajovodima. Kako je najveća incidenca zaraze kod veoma mladih devojaka, već od 16. godine života, rizik od kasnijeg steriliteta je još veći jer reproduktivni organi tada još uvek nisu pravilno razvijeni. Prerano stupanje u polne odnose i seks bez zaštite drastično povećavaju mogućnost da će devojka dobiti hlamidiju, ali i druge patogene koje se prenose polnim putem, kao što su gonoreja, kandida ili HIV. Poremećeni mikrobiom u genitalnom traktu takođe povećava mogućnost zaraze. Svaka naredna ponovna zaraza doprinosi riziku od opstrukcije jajovoda i steriliteta. Ako i dođe do trudnoće, posledice koje ostavlja hlamidija često izazivaju komplikacije – ektopijsku (vanmateričnu) trudnoću, spontani pobačaj, korioamnionitis (infekciju plodove vode), prevremeno pucanje vodenjaka, prevremeni porođaj, kao i posledice po novorođenče: niska porođajna masa, bakterije u krvi, upala pluća ili moždane kore ili smrt. Neki izveštaji navode da infekcija hlamidijom povećava i rizik od raka grlića materice, bez obzira na humani papiloma virus.
Neke studije dokazuju negativan uticaj hlamidije na plodnost u smislu da može okinuti autoimuni odgovor na semenu tečnost kod oba pola. Pritom, kod žena stalna izloženost hlamidiji može izazvati direktni upalni odgovor na grliću ili endometrijumu materice.
Kada je hlamidija u pitanju, oprez nikada nije na odmet. Ali pored klasične zaštite uvek je dobro raditi na sopstvenm imunitetu i jačati reproduktivno zdravlje. U tome ženama pomaže potpuno prirodni Femisan A koji postoji u obliku kapi i kapsula. O muškarcima se brine Alfa Aktiv: ove prirodne kapsule jačaju plodnost muškarca, povećavaju imunitet i štite srce. Uz povećanu svest, mere opreza i preparate Herba Sveta, reproduktivno zdravlje je bezbedno, a plodnost očuvana.
