Iako s početkom perimenopauze žena može iskusiti neverovatno veliki broj simptoma, sigurno najkarakterističniji su valunzi, a prva slika koja nam pada na pamet je žena oblivena znojem koja besomučno maše lepezom. Da, uvek ima i onih srećnica koje su neosetno ušle u menopauzu, bez skoro nijednog simptoma, ili su bar tako mislile. Ali ima i onih kojima se život potpuno okrene naglavačke, uz utisak da više nikada neće normalno živeti. Princip koji je do skoro preovladavao je trpljenje: sve je to normalno i moramo ćutati i prihvatati sve što prati ulazak u novu fazu života. Međutim, najnovija istraživanja su pokazala da nije baš tako. Šta više, studija iz juna 2024. godine utvrdila je da su valunzi i demencija u ozbiljnoj sprezi: izraženi vazomotorni simptomi tokom ulaska u menopauzu su prilično siguran vesnik pojave kognitivnih poremećaja kasnije tokom života.
Jedna od prednosti doba u kome živimo je što je porasla svest o menopauzi, njenim manifestacijama i posledicama. Do nedavno, klinička istraživanja su se više bazirala na muškoj fizionomiji, i njihovi rezultati bi se automatski primenjivali i na žensku populaciju. Danas znamo da se žensko telo drastično razlikuje i da za njega važe posebne zakonitosti, naročito kada su u pitanju hormoni. Srećom, sada je sve više kliničkih studija koje se bave menopauzom i promenama koje je prate tokom kasnijih godina. Činjenica je da su žene dugovečnije od muškaraca, ali statistike kažu da, kada je kvalitet života u pitanju, u poznom dobu žene su mnogo češće vezane za krevet, slabo pokretne i zavisne od tuđe pomoći. A to se u mnogome dešava zato što kada nas napusti zaštitno dejstvo estrogena, od pedesetih godina nadalje, naše je telo mnogo podložnije brojnim poremećajima. Sve se to može preokrenuti u našu korist ako smo dobro informisane i preduzmemo jednostavne korake koji će nam obezbediti aktivnu i produktivnu starost.
U KAKVOJ SU VEZI VALUNZI I DEMENCIJA?
Smatra se da trenutno na svetu preko 24 miliona ljudi pati od demencije. Svake godine preko 4,5 miliona dobije ovu dijagnozu, odnosno u proseku jedna osoba na svakih 7 sekundi, a očekuje se da će do 2040. biti čak 81 milion obolelih. Najčešći oblik demencije je Alchajmerovo oboljenje, kog karakteriše progresivni gubitak pamćenja i kognitivnih sposobnosti. Poslednju fazu demencije prati gubitak govora i nemogućnost komunikacije, nemogućnost samostalnog hodanja, odevanja, kupanja i odlaska u toalet. Da li je slučajno što dve trećine obolelih od Alchajmerove bolesti čine žene?
Kako to da danas imamo pravu epidemiju demencije? Pre svega, treba imati u vidu da se životni vek produžio. U odnosu na naše pretke pre sto-dvesta godina danas imamo pristup modernoj dijagnostici i lečenju, živimo u higijenskijim uslovima, brojne nekada smrtonosne zarazne bolesti su iskorenjene ili izlečive, i retko ko je izložen ekstremnim životnim uslovima. S druge strane, velika udobnost našeg doba nas i uništava: sve se manje krećemo a više sedimo, nemamo potrebu da naprežemo mozak jer sve odgovore možemo lako naći na internetu, retko čitamo knjige a mnogo zurimo u ekrane na kojima smo izloženi ispraznim i zaglupljujućim sadržajima, i, što je najgore, jedemo hranu koja nam pruža malo kvalitetnih nutrijenata a mnogo praznih kalorija. Brojni su i tzv. endokrini disruptori oko nas, štetne čestice koje remete rad endokrinog sistema i izazivaju hormonski disbalans.
Nedavna istraživanja u kojima je učestvovalo preko 1300 žena u postmenopauzi iz Južne Amerike bavila su se uticajem estradiola na kognitivno starenje kod žena. Pronađeni su brojni naučni dokazi da izraženi simptomi menopauze, naročito vazomotorni simptomi – valunzi i noćno preznojavanje, igraju važnu ulogu u kognitivnim i moždanim funkcijama. Isto tako, kod žena koje dobiju odgovarajuću terapiju dolazi do značajnog poboljšanja kognitivnih funkcija. Do sličnog zaključka došla su i nešto ranija istraživanja iz SAD iz septembra 2023. godine, koja su dokazala povezanost vazomotornih simptoma i markera bolesti malih krvnih sudova mozga koji su potencijalni vesnik demencije. I studija iz 2021 potvrdila je da menopauza menja strukturu mozga. Ukratko, valunzi se povezuju sa slabijim pamćenjem, promenama u sinapsama, strukturi i funkcijama mozga.
Valunzi i demencija su definitivno povezani, a buduće studije će otkriti tačnije detalje ove veze. Ono što je nama danas važno je da koristimo sva saznanja kako bismo imale kvalitetniji život.
KAKO SPREČITI DEMENCIJU?
Srećom, današnje naučne procene su da se oko 40% slučajeva Alchajmerovog oboljenja može sprečiti, ili makar usporiti. Postoje brojne strategije koje možemo primeniti kako bismo imali kvalitetniju starost, a one podrazumevaju promovisanje fizičkog, mentalnog, duhovnog i društvenog života. Kako sve to možemo primeniti u svakodnevnom životu? Potrebno je da:
• održavamo normalnu telesnu masu
• odlazimo na spavanje uvek u isto vreme, najkasnije u 11 sati, i rano se budimo
• zdravo se hranimo, sami nabavljamo i pripremamo namirnice, pijemo dovoljno vode
• redovno vežbamo (aerobne i vežbe snage), što više vremena provodimo u prirodi
• „vežbamo“ mozak čitanjem knjiga, pisanjem, rešavanjem ukrštenica ili sudoku, igranjem šaha, slikanjem, kreativnim aktivnostima…
• meditiramo, praktikujemo prisutnost u sadašnjem trenutku, korigujemo sopstvene misli, izbegavamo negativno i pesimistično razmišljanje, budemo zahvalni na svemu što imamo umesto da žalimo zbog onog što nemamo
• održavamo socijalne kontakte, družimo se s ljudima koji su nam bliski ali i imamo što češće kratke društvene interakcije – poznanstva, kratke razgovore s ljudima iz okoline
• održavamo red u svom stanu ili kući, izbegavamo nakupljanje bespotrebnih stvari, održavamo higijenu
• postavljamo svakodnevne ciljeve i prioritete…
Ali kada su žene u pitanju, važna je i ta mala doza estrogena koja će nas podići. Ono što su sve pomenute studije utvrdile jeste da mala hormonska supstitucija može učiniti velike promene na bolje. Danas postoje velike rasprave o tome da li je dobro uzimati sintetičke hormone ili ne, i za sve one koji su protiv njih postoji jednostavno prirodno rešenje – fitoestrogeni. To su jedinjenja iz biljaka koja inače unosimo hranom (na primer ima ih u lanenom semenu, mahunarkama, kupusu, spanaću, jabukama, šljivama…), ali postoje biljke koje su dominantno estrogenske, što znači da je estrogensko dejstvo kod njih primarno. Fitoestrogeni, kada ih unesemo, imitiraju rad estrogena i postepeno popunjavaju estrogenske receptore koji su prisutni u svim ćelijama našeg organizma. Nemaju nikakva negativna dejstva, naprotiv, utvrđeno je da čak imaju i antikancerogeni efekat, a pritom donose i veliko olakšanje i ozbiljnu zaštitu.
Kada su u pitanju valunzi i demencija, i tu fitoestrogeni mogu da pomognu. Kako je najbolje i najjednostavnije da ih uzimamo? Femisan Gold je prirodni preparat u obliku kapsula koji sadrži odabrane fitoestrogenske i adaptogene biljke u pravom odnosu i razmeri. Idealno je početi s upotrebom već s prvim simptomima perimenopauze, koje će fitoestrogeni ublažiti i potom otkloniti, a s vremenom ovaj preparat će povoljno delovati na prevenciju svih poremećaja kojima su žene u prelaznom periodu sklone, a njih ima mnogo: kardiovaskularni poremećaji, poremećaj insulina, dijabetes tipa 2, visceralna gojaznost, kognitivni poremećaji, inkontinencija, sarkopenija, osteoporoza…
Pored fitoestrogenskih biljaka, poput divljeg jama i viteksa koji poboljšavaju kognitivne funkcije, Femisan Gold sadrži i ženšen, čuveni adaptogen koji štiti između ostalog i nervni sistem, poboljšava pamćenje i sprečava degenerativne bolesti mozga, uključujući i Alchajmerovo oboljenje.
Vreme je da promenimo zastarela uverenja o menopauzi i da sva dostupna saznanja iskoristimo da poboljšamo kvalitet svog života. Ali ono što je važno jeste da počnemo na vreme. Zato je dobra informisanost pola preventive.
