Koji hormon najbolje definiše žene? Definitivno estrogen! Iako brojni hormoni upravljaju našim telom, estrogen je od suštinskog značaja za zdravlje žena jer održava ravnotežu mnogih telesnih funkcija. Iako ga često povezujemo s reprodukcijom, njegova uloga daleko nadilazi samo reproduktivni sistem. Ali kako estrogen zapravo funkcioniše? Zahvaljujući modernim naučnim saznanjima danas to možemo potanko da raščlanimo. Šta o ovome tačno kaže nauka? Kao što se može i pretpostaviti, funkcionisanje estrogena je vrlo složeno i slojevito: u organizmu žene prisutni su brojni estrogenski receptori, specifični proteini u ćelijama koji se vezuju za ovaj hormon. Kad se estrogen spoji s receptorima, oni aktiviraju niz bioloških odgovora u ciljnim ćelijama.
Postoji više vrsta estrogenskih receptora. Na primer estrogenski receptor alfa (ERα) nalazi se u tkivima kao što su dojke, materica, jajnici ili kosti. Estrogenski receptor beta (ERβ) prisutan je u tkivima kao što su mozak, pluća, koža i imuni sistem. Nakon vezivanja estrogena, receptor se aktivira i ulazi u jedro ćelije, gde se vezuje za specifične delove DNK, poznate kao estrogenski odgovorni elementi. To za rezultat ima promenu ekspresije gena – takozvani genomski efekat. Postoji i negenomski efekat koji ne podrazumeva direktnu regulaciju gena, a aktivacija receptora može pokrenuti signalne puteve u citoplazmi ćelije.
Da li vam ovo zvuči komplikovano? Evo kako bismo to mogli pojednostaviti: estrogenski receptori su kao mali prekidači unutar ćelija koji “slušaju” hormon estrogen. Kad estrogen dođe i uključi prekidač, ćelija dobije signal da obavi određeni zadatak, kao što je obnavljanje kostiju, održavanje zdravlja kože ili kontrola temperature tela.
Estrogenski receptori imaju brojne funkcije koje su od vitalnog značaja za organizam:
- razvoj reproduktivnih organa (materica, dojke, jajnici), plodnost i menstrualni ciklus,
- održavanje gustine kostiju,
- regulacija kardiovaskularnog sistema, uključujući nivo holesterola,
- funkcije mozga – kognitivne funkcije, raspoloženje i neurozaštita,
- imunološke funkcije…
A šta se s estrogenskim receptorima dešava na kraju reproduktivne faze života žene, kada nivo estrogena drastično opadne? Ovaj period zove se perimenopauza i može početi već sredinom tridesetih godina i trajati čak deset godina.
ESTROGENSKI RECEPTORI U PERIMENOPAUZI
U perimenopauzi, prelaznom periodu pre menopauze, dolazi do značajnih hormonalnih promena koje utiču na funkciju estrogenskih receptora. Ovo je faza u kojoj nivo estrogena fluktuira, prelazeći od normalnih do nižih vrednosti, što ima direktan uticaj na receptore i njihovu aktivnost. Zbog promenljive proizvodnje estrogena u jajnicima, estrogenski receptori dobijaju nestalan signal. Ove fluktuacije mogu izazvati periodičnu aktivaciju i deaktivaciju receptora, što dovodi do nepravilnih odgovora u tkivima. Ako se setimo priče o prekidačima, biće nam jasnije ako zamislimo kako ti prekidači rade “na pola” ili se uključuju i isključuju bez reda. I upravo ti prekidači van kontrole su ono što izaziva dugi spisak simptoma. Na primer, u tkivima materice i dojki, ove promene mogu izazvati nepravilna menstrualna krvarenja ili bol u dojkama. „Poludeli prekidači“ koji se nalaze u hipotalamusu, delu mozga koji kontroliše telesnu temperaturu, izazvaće vazomotorne simptome – valunge i preznojavanje. Nesigurni prekidači, tj. ispražnjeni estrogenski receptori u zglobovima izazivaće bolove i preosetljivost ovog dela naše anatomije. Prekidači koji „okidaju“ neurotransmitere i signalne puteve u mozgu izazvaće nervozu i razdražljivost, i tako dalje.
Sada kad shvatamo kako funkcionišu estrogenski receptori, lakše je da shvatimo kroz kakvu buru žene prolaze u perimenopauzi. Sve funkcije koje oni „okidaju“, a ima ih veoma mnogo, pale se i gase bez reda i kontrole, izazivajući izuzetno širok dijapazon simptoma. Tako širok i tako intenzivan da mnogo žena u ovom periodu, tražeći kod raznih specijalista rešenje za svoje tegobe, dobija brojne pogrešne dijagnoze, od fibromijalgije, artritisa, preko iritabilnog creva, srčanih oboljenja ili čak multiple skleroze!
Činjenica je da se do nedavno simptomima menopauze nije pripisivao veliki značaj, niti je postojao specijalista koji bi ih sve obuhvatio i dao pravilan savet. Srećom, danas se to menja i o menopauzi se sve više priča. To je veoma važno jer, osim što poboljšava kvalitet života žene, ozbiljno stručno bavljenje menopauzom može ženama produžiti život i sprečiti ozbiljna oboljenja. Jer, osim što se tokom perimenopauze mogu javiti simptomi koji mogu dovesti do pogrešnih dijagnoza, isto tako se mogu javiti i ozbiljna oboljenja i poremećaji koji mogu napraviti čitav ršum u organizmu. Danas je poznato da su žene u menopauzi podložne kardiovaskularnim poremećajima, dijabetesu, metaboličkom sindromu, sarkopeniji i osteoporozi. I to sve zbog ispražnjenih estrogenskih receptora koji više nisu u stanju da nas štite.
MOŽEMO LI DOPUNITI ESTROGENSKE RECEPTORE?
Još jedna činjenica koju danas znamo jeste da ove probleme možemo izbeći ako dopunimo estrogenske receptore. To možemo učiniti ili pomoću hormonske supstitucione terapije koju nam propiše naš lekar, najčešće ginekolog ili endokrinolog, ili na prirodan način, pomoću fitoestrogena. Kako fitoestrogeni mogu ispuniti tu funkciju?
Vrlo jednostavno, i ovo je još jedan pokazatelj kako priroda ima rešenje za sve naše probleme! Fitoestrogeni su biljna jedinjenja koja imaju strukturu sličnu estrogenu i mogu delovati kao njegovi “prirodni zamenski igrači” u telu. Oni se vezuju za estrogenske receptore (ERα i ERβ) u ćelijama i tako delimično imitiraju dejstvo estrogena. Evo kako fitoestrogeni „diriguju našim prekidačima“:
Pošto fitoestrogeni imaju molekularnu strukturu koja podseća na ljudski estrogen (estradiol), oni imaju i sposobnost da se vežu za estrogenske receptore. Kada fitoestrogen uđe u telo, estrogenski receptori u ćelijama ga prepoznaju, i on zauzima mesto na receptoru slično kao što bi to učinio prirodni estrogen. Aktivacijom receptora pokreću se biološke reakcije, iako slabijeg intenziteta u poređenju s pravim estrogenom. Ali fantastična stvar s fitoestrogenima je da oni imaju dvojno dejstvo. Fitoestrogeni deluju kao agonisti (pojačavaju aktivnost) kada je nivo prirodnog estrogena nizak, ili kao antagonisti (blokiraju aktivnost) kada je nivo estrogena visok (setimo se prekidača koji se u perimenopauzi pale i gase van kontrole – e tu ovo dvojno dejstvo posebno dolaze do izražaja!). Tako, kod mladih žena ili u određenim stanjima, fitoestrogeni se takmiče s prirodnim estrogenom za receptore i mogu smanjiti njegov efekat, što je korisno u smanjenju rizika od nekih bolesti zavisnih od estrogena, poput karcinoma dojke. A šta je sa ženama u perimenopauzi, da li to povećava rizik od raka dojke? Naprotiv! Fitoestrogeni često imaju jaču sklonost ka receptoru ERβ nego ERα, što znači da više utiču na tkiva poput kostiju i mozga, a manje na tkiva zavisna od ERα, kao što su dojke i materica. Ovo specifično dejstvo može doprineti njihovom zaštitnom efektu, jer smanjuju rizik od preterane stimulacije tkiva koja bi mogla dovesti do razvoja karcinoma.
Iako su fitoestrogeni slabiji od prirodnog estrogena, u uslovima niskog estrogena, poput menopauze, njihova aktivacija receptora može doneti značajne koristi. Zato, kada žene osete prve znake perimenopauze i počnu da uzimaju fitoestrogene, ubrzo osete olakšanje. Kada su estrogenski receptori dosta ispražnjeni, potrebno je malo više vremena da fitoestrogeni deluju, pa efekat dolazi kasnije. Ali u oba slučaja, fitoestrogeni su sjajno, prirodno i potpuno bezbedno rešenje ne samo da se rešimo neprijatnih simptoma, već i da što duže zadržimo zaštitno dejstvo estrogena.
Kako da znamo koje fitoestrogene da koristimo? Ne moramo mnogo razmišljati, stručnjaci Herba Sveta su taj posao već odradili za nas. Femisan Gold je preparat na bazi ekstrakata odabranih fitoestrogenskih i adaptogenih biljaka koji radi po principu dopune estrogenskih receptora. Dvojno dejstvo fitoestrogena ne samo da doprinosi dopuni receptora, već uspostavlja balans i sprečava nagle oscilacije hormona zbog kojih često imamo osećaj da gubimo razum. Femisan Gold balansira, daje energiju, štiti i omogućava nam da prelazni period bude produktivan, aktivan, pozitivan i bezbrižan!
