Depresija

Psihičke tegobe kao uzrok neplodnosti

Depresija je bolest koja je oduvek postojala a u današnje vreme je poprimila oblik epidemije. Procene Svetske zdravstvene organizacije su da će do 2030. godine ovo biti vodeći zdravstveni problem. Ranije se smatralo da su žene dosta sklonije depresiji, međutim, najnovija istraživanja su pokazala da su oba pola jednako sklona ali je to bilo teško utvrditi jer muškarci obično kriju simptome depresije, naročito one mentalne. U društvu postoji ubeđenje da muškarac mora biti snažan, psihički i fizički stabilan, pa se bilo kakvi psihijatrijski poremećaji shvataju kao slabost i sramota. Kada muškarci priznaju da pate od depresije, bolest je obično već prilično uznapredovala.

ŠTA JE DEPRESIJA?

Depresija je ozbiljan mentalni poremećaj. Da je neophodno ozbiljno shvatiti depresiju potvrđuje i činjenica da je ona jedina smrtonosna bolest u psihijatrijskoj medicini, jer oko 15% obolelih izvrši samoubistvo. U ovom procentu veći deo čine muškarci, ne zato što žene manje pokušavaju da okončaju život, već zato što muškarci u tome više uspevaju. Depresija je bolest koju ne može da razume neko ko od nje ne pati. Često čujemo od ljudi oko sebe da su depresivni, međutim taj pojam se obično pogrešno koristi za kratkoročna stanja prolaznog osećanja tuge, prolaznog neraspoloženja ili promene raspoloženja. Prava depresija je stanje koje traje više od 15 dana, i značajno remeti život obolelog. Lečenju depresije se mora ozbiljno pristupiti.

SIMPTOMI DEPRESIJE

Tokom depresivne epizode oboleli ima crne misli, oseća gubitak interesovanja za stvari koje su ga do tad zanimale, potpuni besmisao, prazninu i konstantnu strepnju, prestaje da se druži, da obraća pažnju na svoj fizički izgled i osnovnu higijenu, više ne obraća pažnju na posao i ima slabu koncentraciju, a ima i nezainteresovan ili, baš suprotno, agresivan stav prema članovima porodice. Osoba s depresijom oseća grižu savesti i ima nisko samopoštovanje, loše spava, loše se hrani, nema energije za svakodnevne aktivnosti, a česta je i zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci. Od fizičkih simptoma mogu se javiti glavobolja, bol i slabost u mišićima i poremećaj varenja. U najgorem scenariju, depresivna osoba vidi samoubistvo kao jedino rešenje.

UZROCI DEPRESIJE

Depresiji mogu ali i ne moraju biti sklonije osobe koje su preživele traumatične i bolne događaje u detinjstvu ili ranoj mladosti, situacije u kojima je sistematski uništavano njihovo samopouzdanje i samovrednovanje, kao i osobe sa izvesnim biološkim poremećajima poput smanjenog nivoa serotonina u mozgu. Okidač za ovu bolest mogu biti životni događaji, gubitak posla, smrt bliske osobe, neka traumatična situacija, elementarna nepogoda, ratno stanje ili stanje bilo kakve opasnosti koje izaziva prolongirani stres. Ovo stanje može ali i ne mora biti nasledno. Češće se javlja u regijama gde su sunčevi zraci oskudni, pa se kratkotrajne depresije mogu javiti zimi zbog nedostatka sunca, i one su poznate kao sezonski afektivni poremećaj. Postoji mnogo oblika depresije, i svaka osoba je može doživljavati na drugačiji način.

VRSTE DEPRESIJE

Od vrste i depresivnih simptoma zavisi koliko traje depresija i kako se leči. Dok su endogene depresije biološkog porekla, nastaju često usled genetske sklonosti, egzogene ili reaktivne su uslovljene spoljnim faktorima, na primer traumatičnim dešavanjima. One se često pogoršavaju uveče i noću, ali mogu brzo nestati kada nestane i njihov uzrok. Psihotične ili maskirane depresije karakterišu psihoze koje se ispoljavaju kroz deluzije ili halucinacije, a oboleli su nesvesni svoje bolesti. Neurotske depresije karakteriše depresivno raspoloženje koje uzrokuju veliki gubici, organske se javljaju nakon teških oboljenja poput šloga ili tumora mozga, a postoji i postporođajna depresija koja pogađa neke žene nakon porođaja i karakterišu je povlačenje u sebe, depresivne epizode, osećaj intenzivne tuge, negativne misli i nemogućnost emotivnog povezivanja s bebom. Tu je i podela na unipolarne i bipolarne – prve karakteriše velika, takozvana major depresija, a druge – nagle promene raspoloženja velikih amplituda. Kod major depresije jaki simptomi traju najmanje dve sedmice u kontinuitetu i često se simptomi pogoršavaju ujutru. Kada se kod bipolarne depresije jave i manične epizode, reč je o bipolarnom afektivnom poremećaju koji zahteva poseban vid lečenja.

Važno je razlikovati depresiju i anksioznost. Dok je depresija bolest trajnog neraspoloženja, anksioznost je stanje strepnje, straha i iščekivanja, nemogućnost da se nosimo sa neizvesnošću. Depresija i anksiozonst su dve odvojene kategorije, ali se može desiti da osoba koja pati od anksioznosti ima i depresiju. Oba stanja povezuju negativne misli i nemogućnost nošenja sa stresnim situacijama.

Depresija kod muškarca

DEPRESIJA: LEČENJE

Koliko traje depresija zavisi od njenog intenziteta. Ozbiljna depresija nije bolest koja će proći sama od sebe, već je neophodna stručna pomoć psihijatra, što ranije to bolje. Psihijatar će pomoću niza pitanja prvo pokušati da stekne sliku i uspostavi dijagnozu. Proceniće da li postoji istorija depresije u porodici, šta bi moglo biti njen okidač, da li oboleli ima suicidalne namere i potom će odrediti odgovarajuću terapiju. Najčešće se koriste antidepresivi, po potrebi i antipsihotici ili anksiolitici. Antidepresivi utiču na rad neurotransmitera i ne deluju odmah, već je potrebno redovno uzimanje terapije tokom više nedelja da bi se postigao puni efekat. Neke vrste depresije zahtevaju doživotno lečenje. Uz lekove se uvek preporučuje i dodatna psihoterapija, najčešće kognitivno bihejvioralna, a ponekad se u nju uključuje i porodica.

Učestalost depresije od devedesetih godina prošlog veka znatno je povećana, naročito kod populacije do 35 godina starosti. Kod muškaraca je primećeno da su depresiji sklonije osobe koje su odrasle bez muškog roditelja, odnosno muškog uzora. Takođe, razvedeni muškarci su podložniji depresiji i često su ophrvani osećajem neuspeha i manje vrednosti. U našim krajevima česta je depresija zbog traumatičnih dešavanja tokom ratova.

Kako pomoći depresivnoj osobi? Pre svega, ne treba je osuđivati i prigovarati joj, već potražiti pomoć stručnjaka. Potrebno je ozbiljno shvatiti situaciju, razumeti da osoba nije u stanju da vlada sobom, svojim ponašanjem i emocijama, da njeno trenutno stanje nije stvar njene dobre volje ili slabosti karaktera, i ohrabriti je da sagleda svoje stanje i pristane na terapiju.

DEPRESIJA I MUŠKA NEPLODNOST

Depresija kod muškaraca često uzrokuje hormonski poremećaj, smanjeni libido i seksualnu potenciju. Depresija dokazano utiče na smanjenje nivoa testosterona u serumu. Manjak testosterona ne samo da izaziva neplodnost kod muškaraca, već utiče i na pojavu gojaznosti, kardiovaskularnih oboljenja i osteoporoze. Mentalna letargija, osećaj krivice i niže vrednosti okidaju i velike promene na seksualnom nivou. Ova sprega je uzročno-posledična, pa će seksualna nemoć izazvati još dublju depresiju, kao i osećaj srama kog će većina muškaraca pokušati da prikrije. Zato kad je u pitanju depresija, lečenje mora biti holističko i sveobuhvatno.

Ali postoje i prirodni načini da se utiče na ovu bolest. Damjana je biljka koja se vekovima koristi za lečenje depresije, za popravljanje fizičkog i mentalnog zdravlja, i kao prirodni afrodizijak. Ona vraća seksualnu želju, životnu energiju, a uz cink koji jača imunitet i L-karnitin koji jača srce i značajno podiže nivo energije, predstavlja idealni trio koji je najbolji saveznik svakog muškarca. Svi ovi elementi deo su prirodnog preparata Alfa Aktiv. Alfa Aktiv, za zdravog i psihički stabilnog muškarca!

 

Alfa Aktiv

Prethodni članak
Energija i hrana
Sledeći članak
Gojaznost
Select your currency
RSD Srpski dinar
EUR Euro