RICINUS

(Ricinus communis)

Verovatno su mnogima pri pomenu ricinusa prva asocijacija scene iz crtanih filmova iz detinjstva gde je najveća kazna za nestašluke puna kašika ricinusovog ulja. Nasamareni junak ne može da izbegne kaznu, i sekund kasnije, iskolačenih očiju, trči do toaleta. Ovaj snažni purgativ često nas je zasmejavao i u komedijama, poput Nušićevog Sumnjivog lica, u sceni hapšenja apotekarskog pomoćnika Đoke pod sumnjom da je državni neprijatelj, za šta je kao dokaz predočen zapis koji je kod njega pronađen pod naslovom “Protivu zatvora”. Na žalost organa reda, i uz salve smeha publike, ispostavlja se da zapis nema veze sa sumnjivim radnjama “protivu države i kazamata”, već je jednostavan recept za lenja creva pomoću ricinusa.

Ricinus zaista jeste sjajan purgativ, o čemu je davno pisao i čuveni starogrčki lekar Pedanije Dioskorid. Ovaj “otac farmakognozije” opisao je detaljno složeni i vrlo važan proces ekstrakcije ulja iz semena u 1. veku nove ere. Ali Dioskorid je, osim o vrlo purgativnom efektu ricinusa, znao da je ova biljka još korisnija kada se primeni na kožu.

LEKOVITA BILJKA ILI OTROVNA BILJKA?

Ricinus communis, jednogodišnja zeljasta biljka specifičnog semena, odavno je deo narodne medicine. Kod nas je poznat i po imenima turska konoplja, veliki božur, krlja, skočac, čudno drvo. I jeste čudan, zapravo i prilično dekorativan, sa velikim perastim listovima, dok stabljika može da mu bude visoka čak i preko 4 metra. Tokom istorije ulje ricinusa imalo je široku upotrebu, kako za lečenje tegoba, tako i u domaćinstvu: od ulja za lampe, preko melema, laksativa, pomoći prilikom porođaja, leka protiv hemoroida, maziva u avionskoj industriji, biodizela, motornog ulja Castrol, konzervansa u prehrambenoj industriji, kao ukras u bašti, ricinus je olakšavao život ljudima širom sveta, ali ponekad se koristio i protiv njih. Tokom fašističke vladavine Musolinija u Italiji, protivnici režima bili su primoravani da piju velike količine ricinusovog ulja što je često imalo smrtni ishod. Još jedna politička žrtva ricinusa bio je bugarski disident, pisac Georgi Markov. Njegovo ubistvo podseća na filmove o Džems Bondu: glave mu je došao kišobran sa mikro iglom pomoću kog mu je ubrizgan otrov ricin u butinu na sred ulice u Londonu godine 1978.

Kao i mnogi lekovi koji, ako se pogrešno primene, mogu biti fatalni, i ricinus ima svoju mračnu stranu: ricin koji se nalazi u njegovom semenu spada u najsmrtonosnije prirodne toksine i može ubiti čoveka za manje od jednog minuta, brže od ujeda kobre. Ricin deluje tako što sprečava sintezu proteina u ćelijama, i za njega ne postoji protivotrov. Samo 7 semenki ricinusa dovoljne su da se ubije odrastao čovek. Zato je veoma bitan proces ekstrakcije ulja, o kome je pisao i Dioskorid, jer se pomoću prvo hladnog ceđenja pa potom nekoliko etapa termičke obrade, iz ulja eliminiše otrov i ono postaje bezbedno za upotrebu. Tako bezbedno prerađeno, ricinusovo ulje je veoma lekovito medicinsko sredstvo jer ima korisne i moćne sastojke: ricinoleičnu kiselinu sa snažnim antibakterijskim, antivirusnim i antimikoznim svojstvima, kao i niz masnih kiselina, posebno stearinsku i linoleinsku, vitamin E, minerale i protein.

RICINUSOVO ULJE ŠTITI KOŽU OD MIKROBA

Dioskorid, osim što je bio farmaceut i botaničar, bio je i vojni lekar i često se susretao sa ranama zadobijenim u bitkama koje su bile podložne infekcijama i gangreni. I tu je na scenu stupao ricinus. Ricinoleična kiselina, koja je glavni lekoviti sastojak ricinusovog ulja, vrlo efikasno sprečava razmnožavanje brojnih sojeva virusa, bakterija, gljivica i plesni. Pored toga, ona je efikasno sredstvo kod niza kožnih oboljenja i poremećaja, upala kože, ogrebotina, gljivičnih upala prstiju i noktiju, svraba kože, keratoze i virusnih bradavica. Dioskorid nije bio jedini koji je cenio ricinus. U Indiji se on tradicionalno koristi vekovima kod tretmana dizenterije i infekcija creva, bešike i genitalnih organa. Obloge od ricinusovog ulja širom sveta se odvajkada koriste da ublaže bol u mišićima, zglobovima, kod usporenog krvotoka, a njegovi melemi za negu i regeneraciju kože, ublažavanje ujeda insekata, modrica i ožiljaka.

Danas je ricinus popularan i u kozmetičkim preparatima za negu kose i poznat je njegov doprinos u ne samo jačanju korena dlake, regeneraciji lomljive, ispucale i suve kose i pospešivanju rasta već i u efikasnom sprečavanju gljivičnih i bakterijskih infekcija kože glave. Uz samo par kapi ovog ulja i trepavice i obrve biće gušće i sjajnije, a nokti jaki i zdravi.

Ako ricinus imamo na svojoj strani – ako koristimo ulje dobijeno stručnim postupkom prerade, umesto da se okrene protiv nas otrovnim ricinom, on će svojom ricinoleičnom kiselinom efikasno potamaniti naše neprijatelje na koži: gljivice, bakterije i viruse.  Korisne masne kiseline u njegovom sastavu štitiće nam pritom kožu i eliminisati nepoželjne pojave na njoj.

Zbog svih svojih pozitivnih osobina, kvalitetno i pravilno ekstrahovano ricinusovo ulje deo je i Devi melema protiv virusnih bradavica. Pored njega, u sastav melema ulaze i ulja čajevca, ravensare, karanfilića, limuna, lavande, tamanu ulje i ekstrakt  vrbine kore. Sinergija ovih snažnih ali prirodnih i nežnih sastojaka pomaže da se jednostavnim putem oslobodimo virusnih bradavica već za nekoliko nedelja, a ricinusovo ulje doprineće njihovom postepenom i bezbolnom sušenju. Uz Devi melem, moćni ricinus je sigurno na našoj strani.

Ovu biljku sadrže sledeći proizvodi:

Ricinusovo ulje

Druge naše biljke: