(Veronica officinalis)
Kada bi hteli da nešto pohvale, stari Rimljani bi govorili da je vrlo kao veronika – prepuno vrlina, dobrih osobina. Rimljani su na biljku veroniku, kod nas poznatiju kao čestoslavica, razgon, ranilist, propinjača, trava od ušljame, ljudska vernost, nabasali prilikom osvajanja Evrope. Među germanskim i keltskim plemenima je bila veoma cenjena, pa se ubrzo našla i u rimskoj farmakopeji gde je zauzela počasno mesto, kao „lek sveta“, lek za sve. Po Pliniju, veronika je zapravo betonica, ona koja potiče od keltskog plemena Betonaca. Ali poreklo reči veronica je latinizovan oblik grčkog vereniki – ona koja donosi pobedu. I naš naziv čestoslavica asocira na slavu, i jednako glorifikuje ovu biljku.
U Engleskoj se zove speedwell, od arhaičnog speed u značenju bujati, napredovati. Nemci, kod kojih se čestoslavica koristi od davnina, je zovu „nagradom časti“, biljkom koja briše zaborav (ili ga razgoni, kao u domaćem nazivu razgon), pa su u Srednjem veku vitezovi često nosili venčiće u koje su upleteni njeni cvetići kao spomen na velike viteške poduhvate.
INSPIRACIJA I LEK
Kakvo god da je poreklo imena čestoslavice, očigledno je mnogim narodima bila i inspiracija i lek. I u našoj tradicionalnoj medicini biljka čestoslavica zauzima cenjeno mesto i koristi se vekovima za lečenje raznih oboljenja i stanja. Ova višegodišnja zeljasta biljka pripada porodici Scrophulariaceae i raste po šumama i livadama širom Evrope. Voli suvo zemljište ali ne i kamenite mediteranske predele. Krasi je mnoštvo plavičasto-ljubičastih cvetića, dok su joj spreda zeleni listovi sa naličja ljubičasti i dlakavi. Lekoviti deo biljke je nadzemni, dok je u cvatu, i od njega se prave alkoholne tinkture i čajevi. Svež sok trave veronike je narodni lek za upalne poremećaje kože, kao što su ekcem i psorijaza, a pomaže i kod rana koje teško zarastaju.
Čaj od čestoslavice sadrži tanine, i ima gorak ukus, pošto je prirodni adstringens – ima sposobnost da skuplja pore i tkiva. Tokom 19. veka u Francuskoj se zbog ukusa koristio kao „sirotinjski čaj“, zamena za crni čaj kog su zvali Thé d’Europe – evropski čaj, baš kao što se i cikorija koristi kao zamena za kafu. Ali baš te gorke materije koje joj daju ukus, doprinose i njenoj lekovitosti. Pored njih, tu su i brojne organske kiseline, polifenoli, smole, saponidi, glikozidi, etarska ulja, ali i vitamini: C, K i E. Zapravo čestoslavica sadrži preko 100 komponenata zbog kojih je našla široku primenu, od narodne medicine do kozmetičke industrije, što su brojne studije i dokazale.
ŠTA LEČI ČESTOSLAVICA?
Upravo su tanini iz čestoslavice pomogli španskom kralju Karlu V da olakša nesnosne bolove od kojih je patio zbog gihta. Ova biljka čisti krv i okrepljuje, snižava mokraćnu kiselinu, smanjuje upale, bol u zglobovima, smiruje iritacije kože pa je sjajna kod ekcema i staračkog svraba, umiruje želudac i pomaže varenje. Veronica officinalis je sjajna i kod problema s nervima, umiruje organizam i psihu, uveče opušta i olakšava ulazak u san, otklanja depresiju, a pravi je prijatelj zaboravnih. Sadrži manitol koji poboljšava memoriju, povoljno utiče na centralni nervni sistem i otklanja nesvesticu – zato se koristi i za preventivu i lečenje Parkinsonove bolesti.
Razgon je snažan antioksidans ali i uspešno razgoni mikrobe, konkretno je studijski dokazana njegova efikasnost kod sojeva Staphylococcus aureus, Listeria monocytogenes i Listeria ivanovii.
ČISTAČ KRVNIH SUDOVA, URINARNOG TRAKTA I PLUĆA
Još jedno povoljno dejstvo čestoslavice je na urinarni trakt: ona pomaže rad bubrega i izbacivanje peska, leči infekcije i podstiče drenažu. Veronika deluje putem diureze, pojačava eliminaciju vode i tako bukvalno čisti bubrege i mokraćne kanale, izbacujući sve čemu mesto tamo nije, naročito pesak i kamenčiće. Svojim protivupalnim dejstvom ova lekovita biljka štiti bubrege i sprečava oštećenje tkiva.
Veronika je odličan čistač pluća, koristi se za iskašljavanje i izbacivanje sluzi iz pluća kod niza respiratornih oboljenja uključujući i bronhitis, upalu pluća i hroničnu opstruktivnu bolest pluća, olakšava bol u grudima, i pomaže pušačima kod pušačkog kašlja. Kada je respiratorni trakt u pitanju, posebno dolaze do izražaja njene antiinflamatorne sposobnosti koje sprečavaju upalne bolesti pluća.
Kao što čisti celo telo tako čisti i krvne sudove. Veronika snižava rizik od ateroskleroze, pa samim tim i kardiovaskularnih oboljenja, ali i raka dojke, prostate i debelog creva. Moderna medicina testirala je njeno dejstvo na čir: studijski je potvrđeno značajno antiulcerozno dejstvo ove biljke – ona leči čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, i podstiče regeneraciju sluzokože organa za varenje.
I na kraju, čestoslavica upotrebu nije našla samo u mitologiji, viteštvu i fitofarmaciji. Ušla je i u modernu književnost preko Deane Rejborn, američke spisateljice koja je osmislila serijal romana i smestila ih u viktorijansko doba. Sve to ne bi bilo ništa čudno da se glavna junakinja ne zove baš – Veronica Speedwell. Njeno ime bismo mogli da prevedemo kao Veronika Čestoslavić. Ona je biolog, pasija su joj leptiri, putuje svetom i istražuje, i usput rešava zamršene misterije.
Pa, eto ideje da iskombinujete lepo i korisno, skuvate jedan čaj od čestoslavice i pijuckate ga dok čitate o avanturama Veronike Čestoslavić. A možete i prečicom. Čestoslavica ulazi u sastav tri preparata HerbaSveta: u Nefrovitu čisti urinarni trakt, uklanja upale i pesak i sanira mikrohematurije, sitna krvarenja koja nastaju u urinarnom traktu prilikom izbacivanja peska ili kamena. U Leocardinu smiruje rad srca i čisti krvne sudove, dok u Disanu pomaže iskašljavanje i otklanja bol u grudima. I za razliku od romana Deane Rejborn, u Herba Svetu nema misterije: sve je jednostavno i dostupno.
