Krv

Kako bi se svi delovi našeg tela nahranili kiseonikom i važnim materijama, neophodna nam je krv koja stalno cirkuliše. Bez nje nam nema života. Najosnovnija uloga krvi je da dopremi kiseonik u sve ćelije, a isto tako „počisti“ ugljen dioksid i metabolički otpad. Arterijska krv, bogata kiseonikom, prenosi se iz srca u druge organe i tkivo, dok se venska krv, siromašna kiseonikom, transportuje iz periferije ka srcu.

Krv se sastoji od trombocita, crvenih i belih krvnih zrnaca, kao i žućkaste tečnosti koja se zove krvna plazma. Krvna plazma se sastoji od vode, čak 90%, a ostatak čine hormoni, glukoza, proteini, gasovi, eletroliti, nutrijenti… Trombociti, bela i crvena krvna zrnca plutaju u krvnoj plazmi. Uvidom u krvnu sliku procenjuje se kvalitet krvi i eventualna anemija. Istraživanje koje se bavi proučavanjem krvi i njenih poremećaja zove se hematologija. Prosečno muško telo sadrži 5,6 litara krvi, a žensko 4,5 litara. Pola litre krvi je dovoljno da se spasi tri života. Smatra se da na svakih 8 minuta neko na svetu donira krv…

Pored ostalih minerala, naše telo sadrži i oko 0,2 mg zlata, i najveći deo njega nalazi se baš u krvi, pa možemo slobodno reći da je naša krv pozlaćena. Da je krv jedna vrlo kompleksna tečnost, potvrđuje i dug spisak činjenica o njoj. Pa da pomenemo neke od najzanimljivijih:

ZANIMLJIVA KRV

• Da bi krv normalno cirkulisala, potreban je pritisak za koji je zaduženo naše srce. Kada bismo u fontanu ugradili pumpu koja radi na isti način i pod istim pritiskom, mlaz vodoskoka bi bio visok čak 9 metara.
• Skoro 7% naše telesne težine čini krv.
• Samo crvena krvna zrnca prenose kiseonik.
• Kad nas ujede komarac obično kažemo da nam se baš napio krvi. Da bi nam, hipotetički, komarci posisali svu krv, trebalo bi da nas ujede 1.200.000 njih.
• Komarci najviše vole osobe sa 0 krvnom grupom.
• Puls je znak da smo živi, ali postoje izuzeci, kao na primer 55-godišnji Kreg Luis, kome je 2012. ugrađen uređaj pomoću kog mu krv cirkuliše telom bez pulsa.
• Osoba koja je najduže živela bez srca bio je Sten Larkin. On je, čekajući na transplantaciju, proveo čak 555 dana bez ovog vitalnog organa. Živeo je pomoću uređaja kog je nosio svuda sa sobom u rancu. Tako je mogao čak i da igra košarku.
• Moguće je živeti s veštačkim srcem, ali još uvek nema zamene za krv. Veštačka krv ne postoji.
• Nedavno su stručnjaci Univerziteta u Merilendu uspeli da 57 godina starom pacijentu presade genetski modifikovano srce svinje.
• Crvena boja krvi potiče od gvožđa. Crvena krvna zrnca sastoje se od hemoglobina, proteina koji sadrži gvožđe i koji, u kombinaciji s kiseonikom, poprima crvenu boju.
• Količina krvi koja procirkuliše našim telom tokom 25 dana jednaka je zapremini bazena srednje veličine.
• Moguće je izgubiti i 40% ukupne krvi i preživeti. Naravno, biće nam neophodna transfuzija.
• Čak 21% srčanih udara događa se ponedeljkom. Smatra se da je razlog tome što se početkom radne nedelje više luči hormon stresa i konzumira alkohol.
• Ritam našeg srca nam određuje raspoloženje. Osobe nakon transplantacije srca uglavnom menjaju raspoloženje, misli, osećanja…
• Telo odraslog čoveka sadrži 100.000 kilometara krvnih sudova. Kada bi se svi krvni sudovi poređali u jednu liniju, ona bi bila toliko dugačka da bi mogla da se obmota dva ipo puta oko Ekvatora.
• Jedini deo ljudskog tela koji se ne napaja kiseonikom iz krvi je rožnjača. Ona kiseonik dobija direktno iz vazduha.
• Gnoj je ništa drugo do bela krvna zrnca koja su odumrla dok su naše telo branila od infekcija.
• Da bismo smanjili mogućnost da nas zadesi srčani udar, treba se ujutru polako razbuđivati a uveče izbegavati naporne fizičke aktivnosti.
• Kokosova voda može da zameni krvnu plazmu jer ima sličan sastav.
• Novorođenče u telu ima količinu krvi koja može da stane u 1 šolju.

KRVNE GRUPE I STATISTIKE

• Analizirajući krvne grupe supružnika, naučnici su otkrili da najstabilnije veze ostvaruju parovi sa 0 krvnom grupom, a najviše razvoda ima u kombinacijama A+AB i A+0.
• Krvna grupa nam može predvideti zdravlje. Osobe sa 0 krvnom grupom nisu sklone kardiovaskularnim poremećajima, ali su podložne melanomu i gojaznosti.
• Osobe s krvnom grupom A bi trebalo da obrate pažnju na holesterol, jer su posebno pod rizikom da obole od koronarnih poremećaja.
• Osobe s krvnom grupom B su skloni dijabetesu i raku pankreasa.
• Osobe s krvnom grupom AB bi trebalo da jačaju pamćenje i koncentraciju jer su čak za 82% pod većim rizikom da obole od kognitivnih poremećaja.
• Crvena krvna zrnca mogu da prežive u našem krvotoku samo 120 dana.

• Naši bubrezi svakog dana profiltriraju preko 1500 litara krvi.
• Energetski napici utiču na ritam srca. Nivo kofeina u njima je čak 3 puta veći nego u ostalim kofeinskim napicima i može toliko nepovoljno uticati na rad srca da čak izazove epileptične napade i smrt.
• Naučnici s Univerziteta u Torontu su došli do zaključka da dijete na osnovu krvne grupe nemaju efekta, i to su dokazali konkretnim eksperimentima.
• U Japanu postoje posebne grane industrije za svaku krvnu grupu, ne samo za hranu već i za kozmetiku i preparate za ličnu negu, knjige, pa čak i kondome.
• Svake sekunde u našem telu odumre preko 2 miliona krvnih ćelija.
• Jedna studija iz 2017. godine dokazala je da sportska dostignuća zavise od krvne grupe. Osobe sa 0 krvnom grupom su izdržljivije od ostalih, a naučnici među najboljim vaterpolistima nisu našli ni jednog sa krvnom grupom AB. Naravno, sve prednosti koje nosi krvna grupa važe samo uz redovne i naporne treninge.

KRV ODREĐUJE KARAKTER?

• Naš karakter zavisi od krvne grupe, i to je potvrđeno naučnim studijama. U Japanu se veruje u uticaj krvnih grupa na ličnost, poslovni uspeh i intimne veze.
• Krv koja se dobrovoljno donira može da se čuva najviše 42 dana.

Eto koliko je naše telo kompleksno i zašto je kvalitet naše krvi bitan. Kada naš kardiovaskularni sistem ne funkcioniše kako treba, kada su nam povišeni holesterol i trigliceridi, kada nam pritisak varira ili nam je konstantno visok, onda smo poput tempirane bombe koja može svakog trenutka da eksplodira. Angina pektoris, infarkt, visok ili nizak pritisak, lupanje srca, problemi s cirkulacijom… sve su to učestali problemi izazvani ubrzanim tempom života, lošom ishranom i nedovoljnim kretanjem.

Pored urednog života, za dobru krv i pravilan rad srca i krvnih sudova zadužen je i Leocardin. To je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji, između ostalog, sadrži i srdačicu – biljku posebno poznatu kao zaštitnika našeg kardiovaskularnog sistema. Naša najdragocenija tečnost ne može sve sama. Potrebna joj je i naša saradnja, a ponekad i pomoć prirode. Pomoć Leocardina.