Uz mnoge đakonije kojima smo okruženi, nije lako da ostanemo vitki na putovanju. Kada se prisetimo kako smo nekada davno putovali na more, najčešće vozom, prvo sećanje je verovatno smeštanje u voz i raspakivanje hrane. ‘Šta ćemo prvo da jedemo?’, bilo je uobičajeno pitanje. Obično se nosilo hrane za tri dana, da se nađe jer, nikad se ne zna. Domaće pruge, naročito Beograd-Bar bile su uvek prepune iznenađenja, pa nije bilo neobično da se putuje duplo duže nego po redu vožnje, zbog problema na pruzi, odrona, iskidane mreže… I uvek je valjalo imati višak hrane i vode. Uz zakusku, sklapala su se i putnička poznanstva, razmenjivale priče a ponekad i brojevi telefona.
A zakuska – posebni sendviči, sa suhomesnatim proizvodima koji mogu da istrpe vrućinu, peciva i štrudle specijalno zamešene za tu priliku, pa i poneki paradajz naseckan nožićem na sklapanje… Jeli smo čak i kad nismo bili gladni, jer u društvu je sve nekako klizilo. Danas je putna kulinarska romantika svedena na minimum. I dalje ponekad ponesemo sendvič ili neko pecivo iz pekare, ali najčešće ručamo usput po restoranima ili kupimo nešto u samoposlugama. Ako letimo avionom, jedemo hranu koju nam serviraju, podgrejanu u mikrotalasnim pećnicama, koja je neobično intenzivnog ukusa. Čim nije domaća radinost, mnogo je sve kaloričnije i pretrpano aditivima. Kad stignemo na odredište, već smo naduti, otekli, poremećenog varenja…
A onda, naravno, kako odoleti svoj toj hrani u novoj sredini koja nas okružuje i lokalnim đakonijama koje sve valja isprobati? Još ako putujemo s društvom, svi su navikli da se jede u različito vreme, i stalno se nešto gricka, ispijaju se sokovi, dezert je obavezan posle ručka i večere, a što ne bismo usput uzeli i koji sladoled… Putovanja nas tako zaspu mnoštvom boja, lepih susreta, iskustava, ali nažalost – i viškom kalorija. Kad se vratimo kući i stanemo na vagu, obično nismo zadovoljni.
Kod kuće nam je mnogo lakše da se disciplinujemo i pazimo šta i koliko jedemo. Na putovanjima obično jedemo mnogo više nego inače, naročito kada su poslovna putovanja u pitanju. Tome su dva razloga: prvo, često ne znamo kada će nam hrana biti dostupna, pa instinktivno jedemo i kad nije vreme obroka, jer šta ako kasnije to ne bude moguće? Naravno, osim ako smo se uputili preko Sahare, hrane ćemo sigurno naći. Drugi razlog je što nas mami gastronomski šareniš koji nas okružuje, bilo da putujemo u sopstvenom aranžmanu ili smo u hotelu ‘all inclusive’ tipa.
Nemojte dopustiti da vam putovanje uruši sav trud koji ste uložili u svoje telo, ne samo estetike radi, već i zdravlja. Evo nekoliko saveta kako ostanemo vitki na putovanju.
Vitki na putovanju do odredišta
- Planirajte, nemojte se oslanjati na usputne gostionice, buregdžinice, hamburgernice ili hranu koja vam sleduje u avionu. Ponesite svoje. Napravite zdrav sendvič sa integralnim hlebom, zdravim namazom, na primer humusom, salatom, paradajzom i dimljenom ćuretinom. Ili salatu sa grilovanom piletinom, avokadom i seckanim svežim povrćem.
- Jedite najpribližnije moguće vremenu kada inače obedujete. Ako ste navikli da ručate u 1 popodne, pojedite tada sendvič.
- Ponesite voće. Jabuka je idealna, i za nošenje i za jelo. Pritom dobro hidrira. Ono za čim najčešće osetimo potrebu tokom putovanja nije čokolada, već voće.
- Umesto sokova, pijte vodu, i to dosta vode. Nemojte dopustiti da dehidrirate, jer ćete onda osetiti lažnu glad. U avionu se naročito lako dehidrira zbog suvog vazduha.
- Ako letite avionom, na kraćim letovima nema potrebe da jedete avionsku hranu. Bolje pojedite svoj sendvič, biće mnogo kvalitetniji. Izbegnite i ispijanje sokova i alkohola.
- Tokom dugih letova nemojte jesti u vreme kada je kod kuće noć. Tako ćete izbeći ili smanjiti i džet-leg. Takođe, tokom ovakvih letova obavezno pijte što više vode. Nemojte se ustručavati da tražite vodu od osoblja. Potrudite se da odspavate. Ponesite čepove za uši i masku za oči.
- Osim ako vozite, ponesite sebi neku zanimaciju. Obično jedemo iz čiste dosade. Čitajte knjigu, listajte časopis, slušajte muziku…
Po dolasku na odredište
- Nastavite sa svojim režimom obeda, što je više moguće. Često, kada odemo u obilazak nekog novog grada ili mesta, od uzbuđenja zaboravimo da jedemo dok ne pregladnimo, pa onda pojedemo mnogo više nego što nam treba. Ako mislite da ćete zaboraviti, naštelujte alarm na telefonu da vas podseti da je vreme ručka.
- U hotelu izaberite konkretan obrok, a ne od svega po malo, naročito ako vam je dostupan švedski sto. Izaberite proteinski deo – neko meso, po mogućstvu dinstano ili kuvano, i dobre ugljene hidrate – bareno, grilovano ili sveže povrće. Preskočite prženo i pohovano i izbegavajte hleb.
- Ako vam je dostupno voće, setite se da ga pojedete pre glavnog obroka.
- Ako ste u ‘all inclusive’ smeštaju, budite svesni da vaše telo nije kanta u koju se može beskrajno trpati. ‘All inclusive’ ne znači da treba da pojedete i popijete sve što vam je dostupno. Mudro birajte.
- Ako želite dezert posle obroka, odlučite se za jedan mali kolač. Nemojte staviti pet kolača na tanjir, samo da probate. Može se lako desiti da na kraju pojedete svih pet. Kolači na hotelskim švedskim stolovima su obično veoma slični, napravljeni od istog biskvita sa različitim prelivima. Imajte u vidu da je glavni sastojak u njima čist šećer.
- Kada obedujete po restoranima, odlučite se za neko kuvano lokalno jelo pre nego za meso i pomfrit. Neka tu bude više povrća, a manje soseva, masnih sireva i zaprški. Što više sastojaka neko jelo ima, to je kaloričnije. Na primer, jedna porcija grčke musake može imati čak 2000 kalorija. Nije ni čudo, jer su tikvice i patlidžan prženi pre nego što se slože u musaku, a beli preliv je prepun brašna prženog na puteru.
- Iskoristite prednosti podneblja kog posećujete. Ako ste negde na obali, riba i morski plodovi su sveži i po ceni pristupačni. Jedite grilovanu ribu s povrćem i ne možete pogrešiti.
- Jedite polako. Dajte telu vremena da oseti sitost.
- Budite aktivni. Ako vam se odmor sastoji od ležanja na plaži i jedina rekreacija vam je odlazak do restorana, telo će vam to zapamtiti. Ako ste na moru, plivajte. Zadajte sebi dnevnu dozu rekreacije. Uveče šetajte što više. I, naravno, zaštitite se od sunca u najtoplijem delu dana.
- Ako idete na izlete i ne znate kada će biti sledeći obrok, ponesite sa sobom zdravu užinu – sveže ili sušeno voće, zdravo pecivo ili orašaste plodove, kako biste sprečili nagli pad šećera.
- Ono što nemate, nećete ni jesti. Nemojte kupovati grickalice i keks po samoposlugama i gomilati ih u sobi ili torbi.
- Ne dozvolite da vam se uspori varenje. Na putovanjima često dobijemo zatvor. To je znak da ne unosimo dovoljno vlakana i tečnosti. Ako zatvor traje više od dva dana, uzmite neki prirodni laksativ. Najbolje je da u svojoj putnoj apoteci imate nešto provereno, što znate da vam pomaže.
Ništa lepše nego kad se s putovanja vratimo odmorni, prepuni lepih utisaka, i zdravog, zategnutog tela. A, kao što vidite, to nije mnogo teško postići. Samo treba uključiti svest. Da ostanemo vitki na putovanju može nam pomoći i Equigal. To je potpuno prirodni preparat koji pokreće varenje, ubrzava metabolizam, izbacuje višak vode iz organizma, čisti jetru od toksina i ublažava osećaj gladi. Equigal neće dozvoliti da vam noge oteknu tokom putovanja usled viška vode, niti da vam se blokira varenje. Povećajte svest, dodajte Equigal i vitka linija je tu!
