Jedna mala žlezda u obliku leptira u našem vratu dirigent je brojnih funkcija u našem organizmu, i gotovo da nema ćelije koja ne zavisi od njenih hormona. Štitasta žlezda, (poznata i kao štitnjača ili štitna žlezda) nazvana tako zato što njen oblik podseća na štit. Za njen naučni naziv tiroidea postoje dva moguća porekla: jedno od latinskog thyroides koje je preuzeto iz starogrčkog, sa značenjem „u obliku štita“, a drugo od starogrčkog thyra – „vrata“. Šta god da je od te dve varijante poreklo ove reči, istina je da je štitasta žlezda pravi je vitez našeg tela koji sve štiti, na sve utiče, i kroz njena vrata sve prolazi, od razvoja nervnog sistema u najranijim danima, preko naših emocija, memorije, reprodukcije, i pre svega rada našeg metabolizma. Tek kada se njen rad poremeti shvatamo koliko nam znači. Nažalost, u poslednje vreme su poremećaji rada štitaste žlezde veoma česti, a brojni faktori mogu uticati i na remećenje rada naših antitela i navesti ih da ovu žlezdu vide kao uljeza i počnu da je uništavaju.
Jedno takvo oboljenje je Haštimoto tireoditis, Hašimotova bolest ili Hašimoto sindrom. Ime je dobilo po japanskom lekaru koji ga je 1912. godine otkrio i opisao. Hašimoto tireoditis karakteriše hronična upala štitaste žlezde čija funkcija vremenom opada, pa nije u stanju da luči hormone. Smanjena funkcija štitaste žlezde zove se hipotireoza, a Hašimoto je jedan od najčešćih okidača hipotireoze. Haštimoto tireoditis je autoimuno oboljenje, što znači da ga izaziva poremećaj rada imunog sistema. Okidač za to mogu biti neke infekcije, stanja velikog stresa ili spoljni zagađivači. To je pritajena bolest, pa se simptomi ne ispoljavaju odmah, a najčešće se otkriva analizom antitela na tiroid specifičnu peroksidazu (Anti TPO) i tireostimulišućeg hormona (TSH). Najčešći simptomi su veliki osećaj umora i nedostatak energije, povećanje telesne mase, poremećaj termoregulacije, suva koža, opadanje kose, poremećaj menstrualnog ciklusa, uznemirenost… Kako štitasta žlezda utiče na brojne funkcije, mnogi simptomi se često ni ne povezuju s Hašimotom: bol u zglobovima i mišićima, upale tetiva, depresija, apatija, napadi panike, poremećaj varenja, oštećenje sluznice creva i nemogućnost pravilne apsorpcije nutrijenata, netolerancija na gluten i/ili laktozu, insulinska rezistencija, lupanje srca, otežana koncentracija i pamćenje… Rešenje koje za sada moderna medicina nudi je suplementacija levotiroksinom (kod nas poznatog kao Euthyrox ili Letrox), sintetičkim tiroidnim hormonom koji će nivo TSH držati u normalnim granicama i pomoći da se neki od simptoma eliminišu ili donekle ublaže. Ali, iako levotiroksin ne izaziva neželjene efekte, on može u velikoj meri remetiti apsorpciju vitamina i minerala, naročito kalcijuma, što povećava rizik od osteoporoze. Starije osobe koje uzimaju veće doze levotiroksina pod većim su rizikom od osteoporoze i lomova kostiju. Ova negativna interakcija ide i u suprotnom smeru, pa suplementacija kalcijumom i gvožđem može remetiti apsorpciju levotiroksina. Zato je, nakon uzimanja ovog tiroidnog hormona, najbolje sačekati 4 sata pre uzimanja bilo kakve suplementacije.
ŠTITASTA ŽLEZDA I SUPLEMENTI
Danas se sve više istražuje uticaj pravilne suplementacije na ublažavanje simptoma hipotireoze i Hašimota, pa je tako otkriveno da suplementacija selenom u dozi od 200 μg može veoma povoljno uticati na smanjenje antitela, ali i poboljšati raspoloženje i kvalitet života. Isto važi i za vitamin D, koji je obično nizak kod pacijenata s Hašimotom. Nizak nivo cinka takođe se povezuje s hipotireozom i nizom simptoma uključujući i opadanje kose i preosetljivost kože. Određeni probiotici, naročito S. Bulardii mogu doprineti smanjenju digestivnih tegoba i boljoj apsorpciji nutrijenata.
Iako je jod neophodan za normalno funkcionisanje štitaste žlezde, osobe sa Hašimotom nikako ne treba da ga uzimaju jer direktno utiče na povećanje antitela i pogoršava simptome. Šta više, povećani nivo joda u ishrani sve više se povezuje s pojavom Hašimoto tireoditisa, a jedna slovenačka studija s desetogodišnjim praćenjem utvrdila da je povećana jodizacija soli koja je uvedena 1999. godine dovela do smanjenja gušavosti (strume, uvećanja štitaste žlezde), ali i do značajnog povećanja slučajeva Hašimota. Zato osobe s ovim autoimunim oboljenjem treba da izbegavaju hranu bogatu jodom – alge, morske plodove i mlade orahe (orahovača, orasi u medu…).
GLUTATION, NAJBOLJI VITEZ ŠTITASTE ŽLEZDE
Pored osnovnih vitamina i minerala, brojni elementi igraju veliku ulogu u funkcionisanju našeg organizma, a poslednjih nekoliko decenija naučnici su došli do otkrića koja nam mogu pomoći da očuvamo zdravlje ili ublažimo tegobe kod poremećaja koji su tako sveobuhvatni kao Hašimoto. Jedni od važnih učesnika u radu organizma i njegovoj zaštiti od oksidativnog stresa su amino kiseline, naročito glutation. Ovaj tripeptid predstavlja moćno oružje u kontroli simptoma Hašimota i očuvanju štitaste žlezde uopšte. Glutation je snažan antioksidant koji štiti organizam na ćelijskom nivou, sprečava prodor toksina i teških metala i detoksifikuje organizam, sprečava upalne procese i podržava rad imunog sistema. Štitasta žlezda je veoma osetljiva na oksidativni stres, šta više, danas se smatra da su oksidativni stres i tiroidni poremećaji u direktnoj vezi. Takođe, kod osoba sa Hašimotom primećen je značajan pad nivoa glutationa: što je niži nivo glutationa, to je veći broj Anti TPO antitela. Pored Hašimota i drugih autoimunih oboljenja, nizak nivo glutationa povezan je i sa netolerancijama na neke vrste hrane, hroničnim upalnim stanjima digestivnog sistema, sindromom propusnih creva, i sl.
Glutation je neophodan i za zdravlje naših zglobova i tetiva, funkcionisanje i oporavak mišića, i može dokazano pomoći u sprečavanju habanja hrskavice i upala koji su karakteristični za artritis, posebno kod reumatskog artritisa, još jednog autoimunog oboljenja. On direktno utiče i na regeneraciju tkiva i zdravlje kože, ima anti-age efekat i sprečava nastanak melanoma. Ako se prisetimo da su neki od simptoma Hašimota bol u zglobovima, mišićima i tetivama, kao i promene na koži, ova povezanost nam postaje još jasnija. To važi i za metabolizam glukoze: nizak nivo glutationa dokazano je jedan od glavnih faktora u nastanku dijabetesa, ali i gojaznosti. Zapravo, nizak glutation se povezuje i sa mnogo ozbiljnijim oboljenjima, uključujući i kancer. Glutation je od velike pomoći ženama na ulasku u menopauzu i tokom postmenopauze jer poboljšava regeneraciju na ćelijskom nivou, sprečava nesanicu, povoljno utiče na hormonski balans, detoksifikuje, sprečava gojaznost kojoj su žene u ovom periodu naročito podložne, smanjenjem oksidativnog stresa ublažava intenzitet valunga, sprečava anksioznost i poboljšava kvalitet života.
Čak i ako smo zdravi, glutation možemo uzimati preventivno, naročito ako smo često izloženi stresu, živimo u zagađenoj sredini i nezdravo se hranimo. Glutation povećava nivo energije, ali i smiruje i omogućava dobar san i buđenje s lepim osećajem svežine i elana. On nam pomaže da bolje vežbamo, gradimo mišiće i sprečimo sportske povrede. Idealan je u periodima pojačanog prisustva virusa, a nedavne studije su potvrdile da infekcija COVID-19 snižava nivo glutationa, kao i da se njegov manjak povezuje s težim oblicima i većom stopom smrtnosti kod ove infekcije.
Neke namirnice, poput zelenog lisnatog povrća, avokada, špargli, bamije, citrusa, banana, kupusnjača i repe sadrže glutation, ali on se uništava prilikom termičke obrade i njegova apsopcija je uglavnom loša. Zato je suplementacija dobra ideja. Stručnjaci Herba Sveta su zato osmislilli poseban dodatak ishrani u obliku napitka koji sadrži ne samo glutation već i druge korisne amino kiseline, ali i hijaluronsku kiselinu, biotin i lipozomalni C vitamin. Glutathione Hyaluronic nam dolazi u boci od 250ml, i dnevna doza od 10ml postaraće se da nam dobro rade ne samo štitasta žlezda, već i zglobovi, mišići, digestivni sistem, kao i da nam koža poprimi mladalački sjaj i elastičnost, ali i da, pre svega, naš imunitet bude tako jak da ništa ne može da ga naruši. Zato je Glutathione Hyaluronic vitez zaštitnik našeg tela i najbolji ulog u naše zdravlje.
