C vitamin je verovatno najpoznatiji vitamin sa dugom istorijom, i pre nego što je izolovan u laboratoriji 1928. godine i tako nazvan. Danas su retki slučajevi skorbuta ali ta smrtonosna bolest je nekada kosila na hiljade ljudi, naročito mornara. Osećaj umora pratila je zadihanost, krvarenje desni, bol u zglobovima, otvorene rane koje nisu mogle da zacele i poremećaj rada srca. Još 1622. istraživač Ser Ričard Hokins primetio je da su limun i narandže od velike koristi kod ovog oboljenja. Više od veka kasnije, 1747. godine, lekar britanske kraljevske mornarice Džejms Lind izveo je jednu od prvih kliničkih studija na uzorku od 12 mornara sa simptomima skorbuta. Podelio ih je u šest grupa i svakoj grupi, odnosno paru davao različitu terapiju, od sirćeta, preko eliksira koji su u to vreme bili dostupni, pa čak i morske vode. Jedan par dobijao je po dve narandže i limun na dan, koji su do kraja iste nedelje u potpunosti mornare vratili na noge. Ipak, Lindov čuveni Traktat o skorbutu našao je primenu tek 42 godine kasnije kada je Admiralitet izdao naredbu da se svim mornarima obezbedi limunov sok. Čak i tada skorbut nije u potpunosti iskorenjen jer se limun često kvario, neki mornari su ga kuvali i tako uništavali vitamin C, a i država je pokušala da uštedi tako što umesto limuna dostavljala limetu sa plantaža u kolonijama koja sadrži duplo manje vitamina C. Dok god se „tapkalo u mraku“ bolest je bila prisutna, sve do konačnog naučnog otkrića vitamina C u 20. veku. A skorbut je zauvek ostao u nazivu askorbinske kiseline, najvažnije komponente vitamina C (a – ne, scorbutus – skorbut).
Kao što su mornari iskusili na sopstvenoj koži, C vitamin nije mnogo stabilan i lako propada na visokoj temperaturi. On je esencijalni vitamin, što znači da naše telo nije u stanju da ga sintetiše pa ga moramo unositi hranom. I u to su se uverili mornari, posebno oni koji su se tokom dugih prekookeanskih putovanja hranili brodskim pacovima – životinjama koje, za razliku od nas, mogu da sintetišu ovaj vitamin – i koji nisu patili od skorbuta. A danas je nauka otišla još dalje i pronašla način kako da ga bolje apsorbujemo. Našem telu nije potrebno mnogo ovog vitamina. Manje od 100 mg je dovoljno da zadovoljimo osnovne potrebe. Ali danas ga uzimamo u mnogo većim dozama iz više razloga. Jedan je što ovaj u vodi rastvorivi vitamin naše telo nije u stanju da u potpunosti apsorbuje, samo 20% njega se iskoristi dok se preostalih 80% akumulira u debelom crevu. A drugi je što je otkriveno da u većim dozama ovaj vitamin ima lekovito dejstvo.
ŠTA JE LIPOZOMALNI C VITAMIN?
Nauka je otkrila da je rešenje u lipozomima. To su mikrotransporteri, mikroskopske „kapsulice“ koje su rastvorive u mastima, a koje posebnim procesom obrade sa sobom nose i C vitamin iz digestivnog sistema direktno u ćelije. Na taj način se apsorbuje i do 80% ovog vitamina, čak više nego ako se uzima putem infuzije. A ko je mikrotransporter? Iako zvuči kao da je došao iz nekog filma naučne fantastike, mikrotransporter je niko drugi do lecitin, dakle potpuno prirodna, organska materija koja sadrži lipofilne masne kiseline. On je idealni emulgator koji spaja nespojivo: vodu i mast. Osim što igra ulogu transportera, lecitin je i lekovit: doprinosi smanjenju lošeg holesterola, stimuliše metabolizam masti i tako pomaže kod gojaznosti, a poboljšava i hidriranost kože.
Ali da se vratimo vitaminu C: pored toga što sprečava skorbut, on je odgovoran za brojne procese u organizmu. On igra vrlo važnu ulogu u nizu metaboličkih funkcija, na primer aktivaciji vitamina B grupe, folne kiseline, u konverziji holesterola u žučnu kiselinu, kao i u konverziji triptofana u serotonin. Neophodan je za nastanak i opstanak vezivnog tkiva i kostiju i ono po čemu je najpoznatiji – veoma je jak antioksidant koji štiti telo od dejstva slobodnih radikala. Zbog toga nam jača imunitet, pomaže da se izborimo s alergijskim reakcijama i infekcijama, ali u poslednje vreme otkriven je još čitav niz njegovih blagotvornih dejstava u lečenju mnogih oboljenja, uključujući i karcinom, aterosklerozu, dijabetes, neurodegenerativna oboljenja i trovanja metalom. Pored skorbuta, nedovoljne količine vitamina C uzrokuju niz poremećaja kao što su dijabetes, ateroskleroza, katarakta, glaukom, makularna degeneracija, moždani udar, srčana oboljenja, pa čak i karcinom. Njegovu iskoristljivost otežavaju stres, alkohol, duvan, virusna oboljenja, antibiotici, lekovi protiv bolova, izloženost ugljen monoksidu, teškim metalima i drugim zagađivačima.
Upravo kada smo izloženi zagađivačima ili virusima C vitamin može da nam pomogne da im se odupremo: on dokazano inhibira apoptozu T ćelija – ćelijsku smrt, čime pospešuje imunitet. Zapravo, ovaj vitamin nas mudro štiti na više nivoa i inhibira preteranu aktivaciju imunog sistema kako bi se sprečilo oštećenje tkiva, stimuliše antibakterijsku aktivnost i proizvodnju interferona, kao i suzbija sintezu proinflamatornih citokina. Studija koja je proučavala uticaj visokih doza askorbinske kiseline na upale kod pacijenata sa karcinomom došla je do zaključka da ovaj vitamin značajno smanjuje inflamatorne procese kod najtežih pacijenata, dok su druga istraživanja dokazala i njegov uticaj na smanjenje nivoa tumor markera. Takođe, uočeno je da koncentracija vitamina C u plazmi i leukocitima ubrzano opada tokom infekcija i izloženosti stresu. Nakon uzimanja suplemenata ovog vitamina poboljšavaju se komponente imunog sistema i aktiviraju antimikrobne i NK – „ćelije ubice“, posebna grupa limfocita koja je deo imuniteta.
Imunitet može opasti i kada smo zdravi ali smo izloženi velikom fizičkom naporu, teškim poslovima i sportskim aktivnostima. C vitamin održava normalne funkcije imunosistema i kod intenzivnih fizičkih aktivnosti, učestvuje u metabolizmu stvaranja energije i smanjuje osećaj umora, iscrpljenosti i bola u mišićima. Ali čak i kada nismo fizički prenapregnuti on može da pomogne: jedna studija je pratila 141 administrativnih radnika kojima je vitamin C dat intravenozno. Uočeno je da su nakon 2 sata ispitanici prestali da osećaju umor i to stanje je potrajalo ceo dan. Kako su prvi znaci deficijencije vitamina C upravo umor, osećaj opšte slabosti i depresija, nakon njegove suplementacije ne samo da raste nivo energije već se poboljšava nivo fizičkih performansi.
Jedan od razloga što osećamo umor može biti i nedostatak gvožđa, koji može izazvati ozbiljnu anemiju. Ali upravo bez vitamina C nema dobre apsorpcije gvožđa, ma koliko se trudili da da unosimo namirnice bogate ovim mineralom. Vitamin C pomaže apsorpciju gvožđa putem složenih mehanizama. Šta više, C vitamin poboljšava apsorpciju i non-hem gvožđa, onog biljnog porekla, na primer iz lisnatog zelenog povrća. Naš organizam inače mnogo lakše iskorišćava ovaj mineral životinjskog proekla, na primer iz goveđeg mesa ili jetre. Time su osobe koje ne konzumiraju hranu životinjskog porekla pod većim rizikom da pate od anemije. Dobra vest je da se apsorpcija gvožđa iz povrća povećava direktno proporcionalno količini prisutne askorbinske kiseline. Kako se ovaj vitamin uništava kuvanjem, potrebno je što češće uzimati sveže povrće. Prilikom pranja povrće ne treba potapati jer se vitamin C rastvara u vodi.
LEČI I PODMLAĐUJE KOŽU I HRSKAVICU
C vitamin igra veliku ulogu u zaceljivanju rana u svim fazama: on doprinosi sintezi, sazrevanju, lučenju i stabilizaciji kolagena. Kod kože koja je prerano ostarila usled prevelikog izlaganja UV zracima uočen je nedostatak vitamina C. Pušenje posebno smanjuje nivo ovog vitamina u organizmu što je vidno i na koži pušača, a ogleda se i u sporijem zarastanju rana. Vitamin C smanjuje aktivnost melanocita, ćelija koje proizvode pigment u koži, pa u neku ruku deluje i kao izbeljivač, pomaže u otklanjanju sunčanih pega i fleka, ali i sprečava nastanak i rast melanoma. Ali kako je kolagen bitan ne samo za kožu već i sva tkiva, tako i vitamin C, poboljšavajući sintezu kolagena, prevenira oksidativni stres prilikom povreda mišića, preloma kostiju ili oštećenja hrskavice.
Ovaj vitamin neophodan je i za normalno funkcionisanje krvotoka i srca i učestvuje u metabolizmu holesterola. Studijski je utvrđeno da 500 mg vitamina C dnevno tokom 4 nedelje značajno smanjuje nivo LDL holesterola i triglicerida. Nedostatak vitamina C uzrokuje ubrzanu akumulaciju holesterola u aorti, dovodi do patogenih promena u krvnim sudovima, i izaziva hiperlipidemiju usled poremećaja metabolizma holesterola. Jedna američka studija utvrdila je da nedostatak vitamina C kod osoba oba pola značajno povećava kardiovaskularni mortalitet. Vitamin C na više nivoa štiti krvne sudove, a između ostalog, jača zidove arterija upravo zahvaljujući njegovoj ulozi u sintezi kolagena, ali i tako što sprečava neželjenu adheziju belih krvnih znraca na oštećene arterije. U skladu sa tim ovaj vitamin štiti i funkcije mozga. Neke studije su dokazale da on igra ulogu u zaštiti od kognitivnog propadanja.
C vitamin je veliki zaštitnik nervnog sistema i može pomoći i kod neurodegenerativnih poremećaja. Odavno su psihijatri otkrili njegovo pozitivno dejstvo kod šizofrenije. Askorbinska kiselina svojim antioksidantnim dejstvom igra važnu ulogu u zaštiti mozga od oštećenja koja izazivaju slobodni radikali. Upravo je jednom studijom i dokazano da je kod šizofrenije konstantno prisutan oksidativni stres. Pored šizofrenije, ovaj vitamin je koristan kod niza neurodegenerativnih oboljenja, uključujući i Alchajmerovo, on štiti od kognitivnog propadanja, naročito kada se koristi u obliku suplementa, pored kvalitetne i izbalansirane ishrane.
Još jedno važno svojstvo vitamina C je da je od velike koristi kod dijabetesa koji u naše vreme poprima oblike pandemije. Pre svega, ovaj vitamin smanjuje rizik od oboljevanja od dijabetesa, a ono što je uočeno tokom niza istraživanja je njegovo zaštitno antioksidantno svojstvo: postoji snažna pozitivna korelacija između oksidativnog stresa i insulinske rezistencije.
C vitamin je zastupljen u hrani, i ako uzimamo nekoliko porcija voća i povrća dnevno, možemo pokriti osnovne potrebe našeg organizma. Najviše ga ima u crvenoj paprici, narandžama, grejpfrutu, kiviju, brokoliju, prokelju, soku od paradajza i zelenom lisnatom povrću. Međutim, ono što su istraživanja uspela da utvrde do sad je da se uzimanjem suplemenata povećava nivo antioksidanata u krvi za 30%, a koncentracija ovog vitamina u leukocitima ostaje stabilna čak i 24 sata nakon uzimanja.
Vitamin C prisutan je u proizvodima Herba Sveta: Glutathione Hyaluronic je dodatak ishrani u kome ovaj vitamin u lipozomalnom obliku u sinergiji s glutationom i ostalim amino kiselinama podiže imunitet ali i doprinosi zdravlju kostiju, kože i hrskavice, kao i u Disanu – biljnom eliksiru za jačanje imuniteta, smirivanje nadražaja disajnih organa, kašlja i polenskih alergija. Ali ovaj vitamin se može nanositi i direktno na kožu, kao u Devi Anti Ox serumu, u kom uz ferulinsku kiselinu, ekstrakte lekovitih biljaka i prirodnih ulja pomaže koži da ojača i zasija zdravljem i mladošću.
