Nekada se anemija kod dece lečila tako što bi majke i bake zabole gvozdeni i bakreni ekser ili žicu u jabuku i sutradan tim voćem hranile decu. Slično receptu naših baka, kuvanjem u tučanom posuđu možemo pojačati nivo gvožđa u hrani čak za 20%. Gvožđe je neobičan mineral, koga vidimo i golim okom.
A zašto nam je gvožđe potrebno? Hemoglobin je protein iz crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) čija je uloga da prenosi kiseonik do svih delova tela i organa, naročito pluća. Životni vek eritrocita je od 100 do 120 dana, a za nastanak novih ćelija neophodni su gvožđe, vitamin B12, folna kiselina, proteini… Najvažniji deo hemoglobina je upravo gvožđe, koje se apsorbuje iz hrane u tankom crevu, pa preko krvi putuje do koštane srži koja je neka vrsta ’fabrike’ crvenih krvnih zrnaca. Jedan eritrocit tokom jednog minuta može da primi milion atoma gvožđa.
ŠTA JE ANEMIJA?
Logično je da kada ne unosimo dovoljno nutrijenata, kada se oni ne apsorbuju adekvatno ili kada iz nekog razloga krvarimo, naše telo nije u stanju da mišiće, mozak, pluća, srce i ostala tkiva snabde kiseonikom. Tada smo anemični. Postoje razni oblici anemije, a dijagnoza se najbolje uspostavlja tako što se uradi kompletna krvna slika pacijenata.
Anemija ili malokrvnost nastaje usled nedovoljnog unosa gvožđa, vitamina B12, folne kiseline, zbog smanjene rezerve gvožđa ili loše apsorpcije kod oštećenja sluznice tankog creva i uopšte digestivnog trakta, a može biti posledica smanjene produkcije eritrocita, gubitka krvi zbog unutrašnjeg krvarenja ili obilnih menstruacija kod žena. Anemija hronične bolesti uz sidopeniju predstavlja poseban tip malokrvnosti do kog dolazi usled funkcionalnog nedostatka gvožđa koje se javlja obično kod hroničnih ili inflamatornih oboljenja, a javlja se češće kod starijih osoba. Malokrvnost koja nastaje zbog nedostatka vitamina B12 naziva se megaloblastna anemija, i može se javiti iz istih razloga, kao i kod agresivnih dijeta, vegetarijanizma ili kao posledica upotrebe nekih lekova. Obično se manifestuje neurološkim poremećajima i problemima s memorijom. Ako nam, s druge strane, nedostaje folne kiseline, bićemo iscrpljeni, imaćemo lošu mišićnu masu, a ova vrsta deficijencije može biti i uzrok dijareje. I ona se može lako utvrditi putem laboratorijske dijagnostike.
Ali čak i ako imamo dovoljno nutrijenata i bogate rezerve gvožđa, možemo patiti od sideroblastne anemije, jer naš organizam nije u stanju da ga pravilno iskoristi. Nju mogu izazvati neki lekovi, bolesti, preterana konzumacija alkohola, a može biti i nasledna.
Osim siromašne ishrane, deficit vitamina i gvožđa možemo imati tokom trudnoće, kada su povećane potrebe tela za ovim mineralom, ako mnogo vežbamo, u detinjstvu i ranoj mladosti dok još rastemo, ukoliko usled poremećaja digestivnog trakta ne dolazi do apsorpcije nutrijenata iz hrane, ako postoji neko unutrašnje krvarenje, na primer u debelom crevu ili zbog obilnih menstruacija, najčešće izazvanih miomima na materici. Anemija može biti i simptom nekih oboljenja – čira, hemoroida, hernija, parazita, čak i karcinoma.
SIMPTOMI ANEMIJE
Simptomi anemije su višestruki, i često, ako ne uradimo laboratorijske analize, nismo u stanju da povežemo da su nam niske vrednosti gvožđa. Zato je važno da obratimo pažnju ako primetimo da:
- osećamo konstantan umor i slabost,
- lako se zadišemo, dovoljno je da se popnemo stepenicama jedan sprat,
- srce nam se lako uzlupa,
- imamo često vrtoglavicu, titranje pred očima ili glavobolju,
- ruke i stopala su nam stalno hladni, bez obzira na vremenske prilike,
- imamo pritisak u grudima,
- razdražljivi smo,
- imamo otežano varenje i gutanje,
- imamo nedostatak koncentracije,
- često podležemo infekcijama,
- koža nam je bleda i suva, često puca u uglovima usana,
- nokti nam se lako lome,
- kosa nam opada više nego inače…
DA LI JE OPASNA?
Anemiju ne treba zanemariti jer, osim što se zbog nje osećamo veoma loše i nismo u stanju da funkcionišemo, može biti okidač velikog broja bolesti. A jednostavno se otkriva – analizom krvi. Kada se utvrdi, moramo povećati unos nutrijenata, putem terapije gvožđem ili hranom, ili najbolje – pomoću oba. Ali nije dovoljno da kao Popaj jedemo samo spanać: naše telo je u stanju da apsorbuje i iskoristi 14-18% gvožđa koje unesemo iz obroka koji sadrži meso, ribu ili morske plodove i biljnu hranu, dok iz vegetarijanskog obroka apsorbuje samo 5-12%.
Razlog što danas veliki deo populacije pati od anemije je što je zemiljište osiromašeno, a za apsorpciju gvožđa je potrebno da se sklopi više kockica. U sluznici dvanaestopalačnog creva nastaje protein apoferitin koji se vezuje za gvožđe, čija količina je ograničena, pa samim tim i apsorpcija gvožđa. Metabolizam gvožđa zavisi i od hormona hepcidina koji transportuje gvožđe iz ćelije, kao i proteina regulacije gvožđa (IRP) koji omogućava ćelijsko preuzimanje i skladištenje gvožđa i transport iz ćelije.
ANEMIJA I ISHRANA
Jedna studija rađena na deci školskog uzrasta iz Etiopije pokazala je da su najveći uzrok anemije, od koga pati čak 43.7% ove dece, nedovoljan unos proteina, mlečnih proizvoda, nedostatak „diskrecionih kalorija“ – kalorija koje unosimo pored onih osnovnih da bismo pokrili bazične potrebe metabolizma, siromaštvo i crevni paraziti.
Za normalan nivo hemoglobina su, pored gvožđa, potrebni i bakar, kobalt i vandalijum. Za ćelijsko disanje, pored njega potrebni su i vitamini B2, 3, 5 i molibden. Za snabdevenost eritrocita gvožđem neophodan je vitamin B2, dok vitamini C i E pomažu funkciju ovog minerala, a vitamin A iskoristljivost. Bakar pomaže transport gvožđa u plazmi… I to je samo deo uslova koje naše telo postavlja.
Dakle, čak i ako unosimo dovoljno gvožđa, da bi se ono apsorbovalo potrebni su nam: hlorovodonična kiselina, vitamini C, B2, B12, folna kiselina, bakar, kobalt, kalcijum, mangan, sorbitol, fosfor. Suprotno tome, preterani unos kalcijuma, cinka, magnezijum oksida, fosfora i kofeina mogu smanjiti koncentraciju gvožđa u krvi. Apsorpciju odmažu i fitinska kiselina iz žitarica, oksalati, antacidi i konzervansi koji se često koriste u prerađenoj hrani.
ŽENE I ANEMIJA
Uz sve te složene uslove, žene su dodatno sklone anemiji: tokom menstruacije se izgubi oko 25 mg gvožđa, tokom trudnoće majka detetu da 3000-5000 mg gvožđa, tokom porođaja može da izgubi i do 13000 mg, a dojenjem oko 1 mg gvožđa dnevno stiže u mleko. To je sve u normalnim okolnostima. Ali danas su sve češći poremećaji ženskog reproduktivnog sistema koji mogu izazvati produžena i obilna krvarenja.
Istraživanja su pokazala da pojačano menstrualno krvarenje ima negativni efekat na anemiju, osećaj umora i da narušava kvalitet života. Kod žena kod kojih mesečno dođe do gubika krvi preko 80 ml, obično se uspostavlja dijagnoza menoragije, obilne menstruacije. To se prepoznaje ako se uložak potpuno natopi za sat vremena, ili moramo da ih koristimo po dva ili više istovremeno, tokom 7 i više dana. Najčešći kradljivci gvožđa, u oko 80% slučajeva, su miomi koji, zavisno od veličine i položaja na materici, mogu izazivati veoma obilna krvarenja (menometrorrhagia) i tako konstantno iscrpljivati zalihe ovog minerala u organizmu žene. Manjak gvožđa, kako je utvrđeno istraživanjima, kod žena je često i nasledan, može izazvati i niz neuroloških simptoma, kao i sindrom nervoznih nogu, a metabolizam gvožđa je u sprezi i sa paratiroidnim hormonom. Dakle, kod žena gvožđe igra važnu ulogu u nizu fizioloških funkcija pa njegov nedostatak narušava sve aspekte fizičkog zdravlja. Zato je važno regulisati preobilne menstruacije koje su kod žena česti kradljivci gvožđa.
Taj problem se može regulisati prirodnim putem: Femisan A je preparat na bazi šest lekovitih biljaka koje, osim što prirodno doprinose uspostavljanju hormonalnog balansa, svojim astringentnim dejstvom zaustavljaju obilna i produžena krvarenja. Na nama je da vodimo računa o ishrani i, po potrebi, povremeno koristimo suplemene gvožđa, a Femisan A će se pobrinuti za tog beskrupuloznog kradljivca.
