Da je menopauza čudno doba, govori i činjenica da se naše telo menja, preoblikuje, i da često nismo u stanju da se prepoznamo kada se pogledamo u ogledalo. Možda se čak i nismo mnogo ugojile, ali više ne uspevamo da zakopčamo stare pantalone: sav taj višak kao da se koncentrisao u predelu struka, a noge su nam se možda i stanjile. Bacamo se na razne dijete, sve pokušavamo, ali kilogrami ostaju, možda se čak i povećavaju. Sve to deluje vrlo zabrinjavajuće, naročito zato što situacija pokazuje tendenciju rasta, a stvar deluje van naše kontrole. I statistike to potvrđuju: u proseku, žene godišnje dobijaju oko 1,5kg telesne mase tokom perimenopauze, pa do trenutka kada zvanično nastupi menopauza taj višak može iznositi oko 10kg. Zašto imamo višak kilograma u menopauzi, čak i ako nikada pre nismo kuburile s kilažom?
ZBOG ČEGA NASTAJE VIŠAK KILOGRAMA U MENOPAUZI?
Kao i svi drugi, brojni i često vrlo neprijatni simptomi menopauze, i ovaj ima veze s hormonima. Već sredinom tridesetih polni hormoni osetno opadaju, a sredinom četrdesetih taj trend se drastično intenzivira. Osim što, između ostalih, estrogen užurbano napušta estrogenske receptore u čitavom organizmu, povremeno dolazi do njegovih naglih oscilacija i tada se osećamo kao da su nam se sva zla navalila na pleća: valunzi su nesnosni, znojimo se kao u sauni, bole nas kosti i mišići, imamo migrene, ne spavamo noćima, uvlače se neki strahovi u nas, stalno strepimo i brinemo… A i kilogrami se lepe.
Ono čega do tada nismo bile svesne je koliko su nam hormoni važni. Ali i tokom reproduktivnog perioda imale smo priliku da osetimo kada dolazi do njihove nagle smene, pa u PMS-u iznenada imamo napade gladi i stomak nam otekne kao da imamo 3kg više. I onda kada krene perimenopauza deluje nam kao da nas mori drastičan i permanentan PMS.
Estrogenski receptori su prisutni svuda: ne samo u tkivu naših reproduktivnih organa, već i u našem mozgu, krvotoku, organima za varenje, zglobovima, kostima, jetri, koži, pljuvačnim žlezdama… Kako napuštaju sve te receptore, tako se simptomi pale kao lajt-šou, i zaista sve deluje dramatično kao na pozornici. Sve se to ispoljava kroz široki spektar simptoma, a glavni glumci u konkretno ovoj drami su centri i neurotransmiteri u mozgu koji regulišu osećaj gladi, pankreas, insulin, lipidi i indirektno visceralne masti.
Osim što gubimo kontrolu nad svojim apetitom i osećajem sitosti i više ne znamo kad je dosta, i naš šećer postaje nestabilan pa je ovo period kada lako možemo da zaradimo insulinsku rezistenciju i dijabetes tipa 2. Lipidi u krvi se otimaju kontroli, pa iako nam je holesterol ranije bio besprekoran, sada analize pokazuju zabrinjavajuće rezultate. Ali ono što je najgore su visceralne masti. To su opasne, dubinske masti koje se talože u predelu stomaka i polako oblažu unutrašnje organe. Ako sada imamo utisak da ne nikako ne možemo da smršamo, to je upravo zato: ranije su nam se više taložile potkožne masti na bokovima, i njih bismo lako skidale nakon nedelju-dve dijete. Visceralne masti su mnogo upornije i podmuklije.
ZAŠTO SU VISCERALNE MASTI OPASNE?
Višak kilograma u menopauzi može biti opasan upravo zbog ovog tipa masti koje se lako talože, teško skidaju a dokazano nose sa sobom rizik od niza bolesti, uključujući i karcinom. Danas karcinom bukvalno kosi žene u pedesetim i šezdesetim godinama, naročito karcinom dojke i materice. Istraživanja kažu da na svakih povećanih 5kg/m2 našeg indeksa telesne mase ovaj rizik raste za čak 60%. Ovo adipozno tkivo nije obična masnoća, već se, kako su najnovija istraživanja pokazala, ponaša kao zaseban organ i luči sopstvene hormone. Visceralne masti su proinflamatorne – one povećavaju upalne procese u organizmu koji mogu izazvati poremećaje ili pogoršati već postojeće. Karcinomu izuzetno pogoduju upalna stanja. Već je poznato da visceralne masti povećavaju rizik od kardiovaskularnih i bolesti metabolizma. Tako insulinska rezistencija, ako ne povedemo računa, lako prelazi u metabolički sindrom, pa u ozbiljne kardiovaskularne i metaboličke poremećaje, i nosi rizik od srčanog i moždanog udara.
Ali ono što je najpodmuklije kod visceralnih masti je što one imaju odlične mehanizme samoodržanja: što ih više imamo, to nam je teže da regulišemo napade gladi, stalno nam se traži još, ali ne zdrave hrane nego one najgore moguće, prepune prostih ugljenih hidrata i trans masti. Udružene s padom estrogena, visceralne masti direktno utiču na smanjenje spontane aktivnosti, pa postajemo letargične, sedentne, teško nam je da se pokrenemo a kamoli vežbamo. Pad estrogena utiče i na hormone koji regulišu rad creva, osećaj sitosti i mikrobiom: osim što imamo napade gladi sada teže varimo hranu, stalno smo nadute, gasovi nam paraju creva, imamo česte zatvore ili dijareju… Ako ne uključimo svest, sve se lako otima kontroli i postaje nam nemoguće da se uzvučemo iz začaranog kruga.
Kao što vidimo, višak kilograma u menopauzi s pravom izaziva zabrinutost. Ako ga ne zaustavimo na vreme, sve će nam biti teže, i bićemo pod sve većim rizicima. Zato čak i onih pet kilograma viška, za koje nam okolina ljubazno i uporno tvrdi da se ne vide, ne treba zanemariti.
KAKO SPREČITI VIŠAK KILOGRAMA U MENOPAUZI?
Zato je u prelaznom periodu veoma važno da prihvatimo zdrav način života. Ovo je krajnje vreme da prestanemo da posećujemo pekaru i ćevabdžinicu, već da pređemo na pijacu i svoje obroke pripremamo same, od konkretnih namirnica. Takođe, s obzirom da nam sada mišićna masa ubrzano opada, važno je ne samo da redovno vežbamo i da upražnjavamo vežbe snage, već i da unosimo više proteina.
Međutim, može se desiti da i uz zdravu ishranu i redovno vežbanje ne uspemo da sprečimo višak kilograma u menopauzi. Ponekad je izuzetno teško boriti se kada nam je estrogen na nuli. Istraživanja su pokazala da kod žena koje uzimaju hormonsku supstituciju dolazi do smanjenja obima struka, pada insulina i glukoze. Ali mnoge žene ne žele ili ne mogu da koriste sintetičke hormone. Srećom, postoji vrlo jednostavna, bezbedna i prirodna alternativa: fitoestrogeni. Oni su prirodno prisutni u većini biljaka, a postoje i one u kojima su dominantni, poput cimicifuge, divljeg jama, hmelja ili viteksa. Upravo su te biljke dragocene ženama u prelaznom periodu jer postepeno i bezbedno popunjavaju estrogenske receptore u organizmu imitirajući rad estrogena, i tako ne samo da sprečavaju neprijatne simptome koji mogu potrajati i do 10 godina, već imaju snažno zaštitno dejstvo.
Ove fitoestrogenske biljke, uz lekovitu anđeliku i ženšen koji je snažni adaptogen, prisutne su u Femisan Gold kapsulama. Femisan Gold se može koristiti već s prvim simptomima perimenopauze, i uz zdrav način života, pravilnu ishranu i fizičku aktivnost, može biti izuzetan ulog u zdravu i aktivnu starost. Statistički, žene provode trećinu života u menopauzi. Zato se moramo postarati da budemo zdrave, vitke, sposobne i pokretne. To zavisi isključivo od nas. A Femisan Gold je tu da nas dovede na pravi put.
