Negde između 45. i 55. godine života, dok deca odlaze od kuće, a telo tiho menja ritam, žene često uđu u jedno od najizazovnijih poglavlja svog postojanja. Taj period, zvan perimenopauza, ne donosi samo kraj reproduktivne sposobnosti – on označava duboko hormonsko, emocionalno i identitetsko preispitivanje. I upravo tada, statistike – neumoljive i hladne – jasno ukazuju na činjenicu da suicid među ženama drastično raste.
Možda to nije tema o kojoj se govori za večerom. Možda je previše suptilna, a opet previše snažna da bi ostala neprimetna. Ali nauka, tiha saputnica naših života, pokušava da objasni šta se zapravo dešava.
HORMONI: NEVIDLJIVE SILE KOJE OBLIKUJU ŽENSKI SVET
U ženskom telu, hormoni su kao dirigenti simfonijskog orkestra – njihovo prisustvo, odsustvo, ravnoteža i ritam oblikuju fiziologiju, emocije, pa i misli. Tokom plodnog razdoblja, estrogen i progesteron, vodeći ženski polni hormoni, igraju glavnu ulogu u regulaciji menstrualnog ciklusa, raspoloženja, libida, metabolizma i brojnih drugih procesa.
Ali perimenopauza, koja može početi već u ranim četrdesetim, donosi prve znake oscilacija. Estrogen, do tada stabilan, počinje da fluktuira – ponekad divlje, ponekad tiho, ali nikada bez posledica. Progesteron opada još ranije i brže, ostavljajući ženu bez „kočnice“ na emocije koje estrogen pojačava.
Studije pokazuju da je pad estrogena povezan sa smanjenjem serotonina i dopamina u mozgu – neurotransmitera ključnih za osećaj zadovoljstva, motivacije i emocionalne stabilnosti. Kao što se navodi u meta analizi o perimenopauzi, žene u u ovom periodu imaju dva do četiri puta veći rizik od razvoja depresije nego one u predmenopauzalnim godinama, a s depresijom raste i suicid.
SUICID, I TIŠINA KAO SIMPTOM
Jedan od najvećih problema jeste što perimenopauza retko dolazi s dramatičnim najavama. Umesto toga, donosi nesanicu, promene raspoloženja, anksioznost, smanjenu koncentraciju, iznenadne napade plača, zaboravnost i osećaj da „nešto nije u redu“. Te simptome žene često ignorišu ili pogrešno tumače: „umor“, „stres“, „normalan deo starenja“. Često ta tumačenja potvrdi i njihov lekar opšte prakse, ako mu se uopšte požale.
Ali to nije samo prolazna tuga. To je biološka promena sa psihološkim implikacijama. Studija iz The Lancet Psychiatry pokazala je da žene u srednjim godinama beleže značajan porast pokušaja samoubistava, naročito one koje prolaze kroz intenzivne hormonske promene bez adekvatne medicinske i psihološke podrške.
U zemljama poput SAD-a i Australije, statistike iz poslednje decenije pokazuju da je suicid među ženama srednjih godina porastao čak i do 50%. U našem regionu se o tome gotovo i ne govori, ali to ne znači da problem ne postoji. Naprotiv – on je često skriven ispod slojeva kulture, ćutanja i srama.
IDENTITET NA RASKRSNICI I PUT U SUICID
U ovoj životnoj fazi ne menja se samo telo. Menja se i identitet. Mnoge žene tada doživljavaju gubitak uloga koje su ih do tada definisale – majka, partnerka, negovateljica. Deca su odrasla, roditelji možda već traže brigu, često i veoma iscrpljujuću negu, partnerstva su ušla u rutinu ili se raspala. Telo se menja, libido opada, koža više ne sija kao nekad. U društvu koje fetišizira mladost i plodnost, žena od 50 godina često postaje nevidljiva.
Kao da priroda kaže: „Više nisi potrebna“, a društvo doda: „Nisi više zanimljiva.“ A žena, često po prvi put, pita: „Ko sam sada?“ Ovo preispitivanje identiteta, kada se spoji sa hormonalnom olujom, može postati razorno. Depresivne epizode, suicidalne misli i gubitak volje za životom nisu slabost – one su poziv u pomoć.
ŠTA KAŽE NAUKA – I ŠTA MOŽEMO UČINITI?
Hormonska terapija može značajno ublažiti simptome perimenopauze. Randomizovana kontrolisana istraživanja pokazala su da pravilno dozirana hormonska terapija smanjuje simptome depresije i poboljšava kvalitet sna i života kod žena u perimenopauzi. Ali za hormonsku terapiju se i dalje vezuju brojne kontroverze i mnoge žene je izbegavaju.
Ipak, postoji i prirodna alternativa – fitoestrogeni. Biljke poput cimicifuge, divljeg jama, hmelja i viteksa sadrže aktivne supstance koje deluju slično estrogenu i mogu popuniti estrogenske receptore kada nivo endogenog estrogena opadne. Na primer, izoflavoni iz hmelja i fitoestrogeni iz cimicifuge dokazano pokazuju afinitet prema beta estrogenskim receptorima, doprinoseći stabilizaciji raspoloženja, regulaciji telesne temperature i smanjenju nesanice. Divlji jam se tradicionalno koristi za balansiranje hormona, dok viteks utiče na lučenje luteinizirajućeg hormona i time posredno i na nivo progesterona.
Razmišljajući o najboljem načinu da pomognu ženama u možda najtežoj fazi života, stručnjaci Herba Sveta osmislili su Femisan Gold – potpuno prirodni preparat u obliku kapsula, koji kombinuje upravo ove četiri fitoestrogenske biljke, kao i anđeliku koja sprečava upalna stanja, ali ima i blago antidepresivno i sedativno dejstvo, i ženšen, čuveni adaptogen koji pomaže organizmu da se izbori s izazovima, ali i štiti ga, sprečavajući čak i osteoporozu i karcinom.
Međutim, terapija nije čarobni štapić. Ona je deo šireg pristupa koji mora uključiti i psihološku podršku, savetovanje, fizičku aktivnost, ishranu i – ono najvažnije – razumevanje i validaciju.
Potrebno je da i lekari opšte prakse, ginekolozi, psihijatri i terapeuti bolje razumeju hormonalne osnove depresije kod žena u srednjim godinama. Da umesto rečenice „to je samo prolazna faza“, pitaju: „Kako vam je zaista?“ Jer ponekad, to pitanje spašava život.
Ako bismo žensko telo u perimenopauzi uporedili s pejzažom, ono bi bilo jesenje polje – još uvek toplo od leta, ali s mrazom koji se uvlači u kosti. Vetrovi neizvesnosti šibaju ga sa svih strana: prošlost šapuće, budućnost ćuti, a sadašnjost boli. Ali to telo, iako umorno, još uvek nosi život, snagu i pamćenje. Možda više nije telo koje rađa decu, ali jeste telo koje rađa mudrost. Žena u pedesetim zna šta znači izdržati, preživeti, otići i ostati. Voli dublje, jer zna koliko ljubav može biti krhka, a pritom se ne vezuje grčevito kao nekad za svoj predmet ljubavi jer zna da je sve prolazno i neuhvatljivo.
Zato se ovaj tekst ne završava statistikom, već pozivom. Na razgovor. Na slušanje. Na promenu. Perimenopauza nije kraj, već prelaz – kao sumrak koji prethodi tihoj, ali veličanstvenoj noći. A žena u toj noći može ponovo pronaći sebe, ako joj samo neko upali svetlo. Jedan od tih prekidača upravo će pritisnuti Femisan Gold.
