Menopauza je prirodna faza u životu žene kada potpuno opadnu funkcije jajnika koji prestaju da luče estrogen. Kako su estrogenski receptori prisutni u celom organizmu i zaduženi za njegovo funkcionisanje, žene u periodu ulaska u menopauzu mogu osetiti brojne promene i tegobe koje često ni ne povezuju s prelaznim periodom. Obično kad pomislimo na menopauzu zamislimo ženu oblivenu znojem i zajapurenu u licu. Vazomotorni simptomi su do nedavno bili jedni koji su se mogli direktno povezati s menopauzom, ali istina je da ih ima mnogo više, i nauka polako dolazi do saznanja koliko je ovaj period kompleksan. Šta više, rade se studije koje sada nude dovoljno dokaza da neki od simptoma menopauze mogu zapravo biti vesnici ozbiljnih poremećaja kasnije tokom života. Pored vazomotornih simptoma – valunga i obilnog preznojavanja, žene u prelaznom periodu muče brojne tegobe: glavobolje, bolovi u mišićima i zglobovima, nagli skokovi i padovi insulina, nekontrolisana glad, nesanica, slaba bešika i inkontinencija, nervoza, depresija… a nedavna istraživanja na ovaj spisak dodaju i smrznuto rame.
Smrznuto rame, ledeno rame ili adhezivni kapsulitis je stanje koje pogađa najviše žene i to u dobu između 40. i 60. godine života – da, to su upravo periodi od kada počinju prvi simptomi perimenopauze do konačnog ulaska u postmenopauzu. Danas ni ne znamo koliko žena pati od ovog problema jer, kao prvo, mnoge ni ne odlaze kod lekara da traže pomoć, i kao drugo, doktori im često daju dijagnozu uklještenog nerva ili bursitisa, savetuju fizikalnu terapiju, kortikosteroide ili čak, potpuno pogrešno, imobilizaciju ruke.
Smrznuto rame ne samo da izaziva osećaj ukočenosti i bola pri pokretu ruke, već s vremenom može drastično ograničiti opseg pokreta u zglobu. Najjači bol javlja se prilikom podizanja ruke i pokreta kao kad hoćemo nešto da bacimo, na primer lopticu. Stanje počinje kao upala ili povreda mekog tkiva, koju prati bol koji se pojačava s pokretom. Kako je bol intenzivan, težimo da što manje pokrećemo ruku, zbog čega kapsula koja okružuje zglob postaje sve kruća i skuplja se. Zglobna kapsula u normalnim okolnostima poseduje moć velike rastegljivosti zbog čega nam omogućava veliki obim pokreta, ali sada pokret postaje vrlo ograničen i neprijatan. Ali iako je pokret veoma bolan, ne treba ga isključiti, on je zapravo ključan za oporavak, pa je važno naći dobrog fizioterapeuta i uporno i kontrolisano pomerati granicu bola i izdržljivosti. Pokrete koje ipak treba izbegavati su oni koji izazivaju trzanje i cimanje ramena. Tokom oporavka možemo povremeno osećati poboljšanje koje prati novo pogoršanje, i tako u krug. Oporavak može trajati i više godina. Ako se smrznuto rame pravilno ne leči može dovesti do invaliditeta. Ali pitanje koje se logično javlja jeste zašto uopšte dolazi do ovog stanja?
SMRZNUTO RAME JE POVEZANO S PADOM ESTROGENA
Ono što danas znamo jeste da je pad estrogena s početkom perimenopauze pa nadalje direktno povezan s ovim problemom. Estrogen ima izuzetno zaštitno dejstvo na mišićno-skeletalni sistem, on stimuliše rast kostiju, smanjuje upale i jača vezivna tkiva, pa s njegovim naglim padom počinju i da se javljaju bolovi u zglobovima, kostima i mišićima, jutarnja ukočenost i osećaj ograničenosti pokreta. Još jedan od načina kako estrogen deluje na zglobove je njegov uticaj na hidrataciju – on doprinosi dobroj „podmazanosti“ zglobova i normalnom lučenju sinovijalne tečnosti. Estrogen dokazano stimuliše sintezu kolagena tipa I i III, čime direktno reguliše strukturu i funkcije ligamenata. S padom estrogena pogoršava se moć zadržavanja vlage kod kože, sluzokože i tkiva uopšte, što izaziva brojne promene, od ubrzanog nastanka bora, do suvoće grla i intimne regije, ali i vezivnog tkiva koje okružuje kosti i zglobove. Istraživanja pokazuju da čak 50% žena u menopauzi pati od artralgije – bolova u zglobovima. Jedna od manifestacija ove pojave je upravo i smrznuto rame.
Da je estrogen krivac za pojavu smrznutog ramena potvrđuju i nedavna istraživanja. Jedna studija iz 2023. godine došla je do zapanjujućeg zaključka: žene koje ne primaju hormonsku supstitucionu terapiju imaju čak 99% više šanse da obole od smrznutog ramena u odnosu na žene koje je uzimaju. Druga studija dokazala je povezanost između pada estrogena i abnormalnosti tetiva. I sama činjenica da uglavnom žene pate od ovog problema, a naročito u periodu ulaska u menopauzu, dovoljan je dokaz.
Uzimanje sintetičkih hormona okružuju brojne kontroverze, opravdane ili neopravdane, ali šta ako postoji prirodan i potpuno bezbedan način da podignemo nivo estrogena?
FITOESTROGENI
On zaista postoji. Fitoestrogeni su komponente koje su prisutne u biljkama a koje su po svojoj strukturi slične 17β-estradiolu. Imitirajući rad estrogena, fitoestrogeni popunjavaju ispražnjene estrogenske receptore i tako nadoknađuju rezerve ovog hormona. Da li su fitoestrogeni prisutni u svim biljkama? Njih ima u namirnicama koje redovno konzumiramo, a toga nismo ni svesni, na primer u većini voća i porvća – šljivama, jabukama, grožđu, bobičastom voću, pasulju, kupusu, spanaću, belom luku… Međutim, fitoestrogeni nisu dominantna komponenta u njima. Ali postoje i biljke koje su dominantno fitoestrogenske, poput hmelja, cimicifuge, viteksa ili divljeg jama. Redovnom i pravilnom upotrebom ovakvih biljaka dolazi do postepenog popunjavanja estrogenskih receptora u organizmu i smanjenja pa potom i eliminacije simptoma menopauze.
Ali ove biljke ne deluju samo na neprijatne simptome, već imaju i moćno zaštitno dejstvo. Na primer, viteks ima snažno protivupalno dejstvo i veoma povoljno deluje na kognitivne funkcije čime ne samo da rešava problem mentalne magle u menopauzi već doprinosi i sprečavanju demencije kasnije tokom starosti. Divlji jam čak ima sposobnost da nas zaštiti od raka dojke i spreči kardiovaskularna i metabolička oboljenja jer smanjuje apsropciju holesterola. Hmelj ima niz lekovitih svojstava, od protivupalnog preko antimikrobnog i neuroprotektivnog. Cimicifuga – crni kohoš veoma povoljno deluje na nervni sistem i sprečava depresiju, a istovremeno ublažava bolove u mišićima i zglobovima i sprečava neuralgiju.
Sve ove biljke ulaze u sastav Femisana Gold, preparata stručno osmišljenog da na prirodan način pomogne ženama prilikom ulaska u menopauzu da eliminišu neprijatne simptome, ali i da poboljšaju kvalitet života i spreče poremećaje kojima su sada posebno sklone. Pored ove četiri fitoestrogenske biljke u preparat ulazi i ženšen, čuvena adaptogena biljka sa sjajnim zaštitnim svojstvima – on sprečava pad kognitivnih funkcija, deluje kao snažan antioksidant, štiti kardiovaskularni sistem, ali i sprečava nastanak tumora i, što je jako važno, njegovi ginsenosidi predstavljaju moćnu zaštitu od osteoporoze. A tu je i anđelika, poznata i kao biljka dugovečnosti.
Pored Femisana Gold, veliku pomoć ženama u menopauzi može pružiti i Glutation Hijaluron. To je napitak na bazi glutationa i još 4 peptida, hijalurona, biotina i lipozomalnog vitamina C koji podstiče lučenje sinovijalne tečnosti, obnovu zglobova i tkiva i poboljšava pokretljivost zglobova. Glutation Hijaluron, osim pozitivnog uticaja na koštano-zglobni sistem ima veoma širok dijapazon dejstva, pa jača imunitet, pomaže da se brže oporavimo nakon bolesti ili povreda, podržava rad štitaste žlezde i jetre, i povećava elastičnost kože i hidrataciju sluzokože.
Menopauza ne mora biti period napornih simptoma i zdravstvenih tegoba. Uz Femisan Gold i Glutation Hijaluron možemo sebi omogućiti aktivno i produktivno zrelo doba i obezbediti bezbrižnu starost.
