Jedan od čestih simptoma perimenopauze koji se može javiti čak i sredinom tridesetih godina je takozvana mentalna magla. To je čudan osećaj da nismo u stanju da se koncentrišemo, razmišljamo kao pre, pamtimo, često smo zbunjene i kao da smo „van fokusa“, rasejane smo, nismo u stanju da se pravilno izrazimo i organizujemo misli. Koliko je ovaj osećaj neprijatan, toliko je i zastrašujući jer, nakon više ovakvih „epizoda“ osećamo da definitivno gubimo kontrolu. Ne samo da nam je mozak usporen, nego se čini i kao da je „na izdisaju“, da nema energije za osnovno funkcionisanje. Pored čitavog organizma, i mozak u menopauzi ulazi u novu fazu, i potrebno je dosta vremena da se prilagodi i unormali.
Menopauza je prirodna životna faza svake žene, ali njeni efekti na mozak dugo su bili potcenjeni ili pogrešno tumačeni. Žena se vekovima posmatrala kao „slabiji pol“ koji nije u stanju da racionalno razmišlja i donosi odluke, ulaganje u njeno obrazovanje i usavršavanje se smatralo propalom investicijom, pa ni ove promene koje bi nastale u prelaznom periodu nisu se uzimale za ozbiljno. Zapravo nisu se ni primećivale. Čak ni kada su se žene izborile za svoja prava, medicina se nije bavila menopauzom – naučna istraživanja bi se obično bavila muškim organizmom, i rezultati bi se automatski primenjivali na žene. Koliko je to pogrešno shvatamo tek u poslednje vreme, kada je nauka dokazala koliko se ženski organizam razlikuje i koju ulogu ženski polni hormoni igraju u njenom životu.
KAKO SE MENJA MOZAK U MENOPAUZI?
Koliko se razlikuje mozak u menopauzi od onog tokom reproduktivnog života žene? Odgovor na ovo pitanje dala nam je doktorka Liza Moskoni, neurolog, u svojoj knjizi Mozak u menopauzi – The Menopause Brain. Njena istraživanja podrazumevaju najsavremenije metode i rađena su na velikom broju uzoraka – čak 182 žene tokom tri faze života: pre-, peri- i postmenopauze, i upoređivana s muškarcima iste dobi. Pozitronska emisiona tomografija – PET je medicinska metoda kojom se pravi slika unutrašnjosti tela – posebno mozga – da bi se videlo kako on funkcioniše, a ne samo kako izgleda. Za razliku od rendgena ili običnog skenera koji prikazuju strukturu (npr. gde je tumor ili povreda), PET pokazuje aktivnost ćelija, tj. šta se u telu dešava u realnom vremenu. Doktorka Moskoni je uporedila snimke mozga žena pre perimenopauze i tokom menopauze, kako bi se direktno posmatrale promene u moždanoj aktivnosti i metabolizmu. Rezultati su pokazali jasan pad metabolizma glukoze – što znači da mozak koristi manje energije u ključnim regijama, kao što su hipokampus (važan za pamćenje i orijentaciju) i temporalno-parijetalni korteks (odgovoran za obradu informacija i fokus). Ovo je prvi put da su promene izazvane menopauzom vizualizovane direktno na živom ljudskom mozgu. I, što je još važnije, te promene desile su se tokom perioda od samo osam godina kod iste osobe. Prvi snimak pokazuje punu i energičnu aktivnost mozga žene od 43 godine koja ima normalan i redovan menstrualni ciklus. Samo osam godina kasnije, snimak iste osobe koja je sada ušla u postmenopauzu pokazuje pad moždane energije od čak 30%. Slični rezultati viđeni su na stotinama snimaka različitih žena.
Da mozak u menopauzi gubi energiju jasno oseća većina žena. Ne samo da nam opada koncentracija i raste zaboravnost, već imamo osećaj da nemamo energije za osnovno funkcionisanje. Nekada smo toliko toga mogle da uradimo u jednom danu, a sada nakon samo par aktivnosti osećamo da smo na ivici snaga. Šta je uzrok tome?
Estrogen ne deluje samo na reproduktivni sistem, već utiče na neurotransmitere (serotonin, dopamin), reguliše cirkadijalni ritam, balansira temperaturu tela, i čak pomaže u formiranju i zaštiti moždanih sinapsi – mesta gde se prenose signali između nervnih ćelija (neurona) pomoću hemijskih ili električnih impulsa, omogućavajući komunikaciju unutar mozga. Kada nivo estrogena opadne, mozak pokušava da kompenzuje taj pad povećanjem osetljivosti receptora, ali to nije uvek dovoljno. Bez estrogena, neuronske mreže postaju ranjivije na stres, upale i metaboličke poremećaje, što može da poveća rizik od Alchajmerove bolesti, koja se kod žena javlja duplo češće nego kod muškaraca – delom upravo zbog ovih hormonskih promena.
ALI, IMA NADE!
Za razliku od tradicionalnog pogleda na menopauzu kao kraj plodnog perioda, doktorka Moskoni je vidi kao duboku neuroendokrinu tranziciju – „drugu pubertet“. Ona ne označava kraj, već početak novog poglavlja u životu žene. Tokom menopauze, mozak, koji je veoma bogat estrogenskim receptorima, mora da se adaptira na novo hormonsko okruženje i pad ovog hormona. Moskoni koristi izraz “renovacija mozga” da opiše ovaj proces – ne degeneraciju, već prestrukturiranje. Menopauza je, prema njenim rečima, prilika da se mozak resetuje i ojača na drugačiji način.
Dakle, srećom, ovi simptomi koji često izazivaju strah od rane demencije su privremeni i reverzibilni, rezultat hormonalnih promena, a ne neurodegeneracije. Pritom, i fizički simptomi menopauze kao što su valunzi, nesanica, ubrzano lupanje srca i promene raspoloženja dodatno opterećuju kognitivnu obradu, stvarajući osećaj da mozak „ne funkcioniše kao pre“. Međutim, važno je razumeti da su ove promene deo normalnog procesa.
Sigurno će većina žena koje ulaze u menopauzu sada zavapiti: „Dokle?!“. Da, kada su simptomi najintenzivniji, deluje kao da im nema kraja. I zaista, simptomi mogu potrajati i desetak godina! Nisu uvek istog intenziteta, ali ponekad nam se čini da ćemo iskočiti iz sopstvene kože, ili da nikad više ništa suvislo u životu nećemo uspeti da uradimo. S druge strane, menopauza nam nosi veliku duhovnu transformaciju. Neke dileme i životne prekretnice sada vidimo u novom, jasnijem svetlu, postajemo emotivno stabilnije, a ličnost nam poprima autentičnost. Sada znamo tačno šta hoćemo i šta nećemo, i ne libimo se da to kažemo. I to donosi veliku slobodu.
Uz te novostečene prednosti, vredi se potruditi i poraditi na ublažavanju i otklanjanju neprijatnih simptoma. Jedna od najvažnijih stvari prilikom ulaska u menopauzu je dobra informisanost. Važno je da znamo šta treba da izbegavamo a čemu da pribegavamo, i to nam čak može produžiti život, a o njegovom kvalitetu da i ne govorimo. Više ne možemo da jedemo šta god nam padne pod ruku – već ćemo iskusiti i na sopstvenoj koži da nam prosti ugljeni hidrati i prerađena hrana još više usporava mozak i srozava nivo energije. Ovo je vreme kada moramo insulin držati pod kontrolom pomoću ishrane bogate vlaknima, proteinom i zdravim mastima. Odlazak u krevet na vreme i rano ustajanje poboljšaće i naše pamćenje i koncentraciju. Redovna fizička aktivnost podstaći će neurogenezu i poboljšati cirkulaciju u mozgu. Mentalnu agilnost podići će nam čitanje, učenje, umetnost i bogat društveni život…
Danas se sve više skida stigma s hormonske supstitucione terapije i dokazuju se njene prednosti. Međutim, ona nije za svakoga, i svaka žena treba da donese informisanu odluku o njenoj upotrebi. Srećom, postoje i alternativna, prirodna rešenja. Fitoestrogeni su biljne supstance koje imaju sličnu strukturu kao estrogen i sposobnost da se vezuju za estrogenske receptore u telu i mozgu. Neke biljke imaju izuzetno i dokazano dejstvo na rad mozga. Na primer, cimicifuga (crni kohoš) deluje na serotoninske receptore u mozgu, pomaže u termoregulaciji, normalizaciji sna i raspoloženja, smanjuje učestalost i intenzitet valunga, čime indirektno poboljšava i kognitivne funkcije. Hmelj sadrži 8-prenilnaringenin, jedan od najjačih poznatih fitoestrogena koji doprinosi boljoj regulaciji sna i raspoloženja, smanjuje napetost i razdražljivost. Kako umiruje centralni nervni sistem, tako poboljšava i koncentraciju. Viteks (konopljika) utiče na hipofizu i pomaže u balansiranju hormona – posebno progesterona. Pomaže kod razdražljivosti, depresivnih osećanja i promene raspoloženja, podstiče lučenje dopamina, što utiče na motivaciju i mentalnu energiju. Divlji jam sadrži diosgenin, supstancu sličnu estrogenu. Ima blago protivupalno dejstvo, pomaže kod mentalnog zamora i razdražljivosti.
I adaptogene biljke veoma povoljno deluju na mozak tako što pomažu telu da se nosi sa stresom i balansiraju rad različitih sistema, uključujući neuroendokrini (nervni i hormonski zajedno). Jedna takva biljka, čuveni žen šen, povećava otpornost mozga na stres, poboljšava mentalnu jasnoću, koncentraciju i pamćenje, stimuliše dopamin i acetilholin – neurotransmitere važne za pažnju, učenje i dobro raspoloženje, i ima neuroprotektivni efekat – štiti moždane ćelije od oksidativnog stresa i upala. Tu je i čuveni biljni tonik za ženski hormonalni sistem – anđelika. Ova biljka doprinosi hormonskoj ravnoteži, umiruje nervni sistem, poboljšava san, bistri um i podržava rad hipotalamusa i hipofize, koji su ključni delovi mozga za hormonsku regulaciju.
Sve ove biljke deo su preparata Femisan Gold, namenjenog ženama već s prvim znacima perimenopauze. Femisan Gold na prirodan način sprečava nagle oscilacije estrogena, umiruje, daje energiju, vraća vitalnost, ali i pomaže u sprečavanju poremećaja kojima su žene posebno sklone s početkom menopauze.
Menopauza nije gubitak, već prilika za unutrašnju snagu i transformaciju. Zato svaka žena ovu fazu treba da vidi kao novu platformu za lični rast, mentalno, emocionalno i fizički.
