Ljudi su društvena bića koja mogu da osete ili naslute emocije drugih. Prilikom komunikacije nesvesno oponašamo sagovornika, pomoću grimasa iskazujemo saosećanje, imitiramo tuđe pokrete i intonaciju govora. Jedan od najboljih dokaza empatije je zevanje: kada neko počne da zeva, velike su šanse da će se ’epidemija zevanja’ proširiti na okolinu. Studije su pokazale da će osobe sa visokim stepenom empatije uvek uzvratiti zevanjem, što nije slučaj sa psihopatama. Zaraznom zevanju nisu skloni samo ljudi, ono je primećeno i kod šimpanzi, vukova i pasa. Danas znamo da su za to odgovorni neuroni ogledala.
ŠTA SU TO NEURONI OGLEDALA?
Potrebu da oponašamo tuđe ponašanje, pokrete, gestove, ili da plačemo dok gledamo tužan film, okidaju posebni neuroni u mozgu – neuroni ogledala. Dok nam oni pomažu da učimo od drugih, povezujemo se i razumemo, tu je i druga strana ogledala: pomoću njih kupimo i tuđe negativne emocije i stres. Neurone ogledala otkrio je devedesetih godina prošlog veka tim italijanskih istraživača na čelu sa neurologom Đakomom Rikolatijem. Proučavajući majmune, otkrili su da im se, kada prinose hranu ustima, aktiviraju određene vrste neurona u mozgu. Ali ono što je bilo pravo iznenađenje je da su se isti neuroni aktivirali i u mozgu majmuna koji su to samo posmatrali.
Dodatna istraživanja su pokazala da neuroni ogledala nisu urođeni, već se stiču. Dakle, dobra vest je da empatuju možemo razvijati i negovati, od najranijeg uzrasta do kraja života. To ćemo postići tako što ćemo decu učiti da razumeju postupke svojih drugara pre nego da im nasilno uzvrate, da vole životinje, da identifikuju osećanja kroz koja prolaze glavni junaci priča i bajki koje im pričamo pred spavanje, i na taj način ćemo im dati dobre osnove da lakše i mirnije rešavaju konfliktne situacije.
Ali kao što je zevanje zarazno, tako je i stres. Stres je jedan od faktora koji može dovesti do smrtnog ishoda jer uništava imuni sistem, snižava nivo dobrog i povišava loš holesterol, smanjuje sposobnost trezvenog razmišljanja, uništava društveni život, može izazvati nesanicu, kardiovaskularna oboljenja i infarkt. Istraživanja pokazuju da stres godišnje ubije više ljudi nego saobraćajne nesreće ili nikotin.
Istraživanja Instituta Maks Plank pokazala su da samim tim što stojimo pored osobe koja je pod stresom, bilo da se radi o nekom bliskom ili potpunom neznancu, ’upijamo’ njihov stres koji kod nas može imati punu fizičku manifestaciju. Šta više, ova empatička vrsta stresa može se i izmeriti pomoću količine hormona stresa koji se luče tom prilikom u našem telu. Prilikom izvođenja studije, grupi ispitanika dati su teški zadaci iz aritmetike, a nakon toga su izlazili i na usmeni ispit koji je bio vrlo neprijatan i stresan. Sve to odvijalo se pred 211 posmatrača iza jednosmernog ogledala. Rezultati su pokazali da je 95% ispitanika pokazivalo direktne znake stresa, ali i kod 26% posmatrača primećen je porast kortizola kao rezultat empatičkog stresa. Najveći nivo empatičkog stresa, čak 40%, primećen je kod partnera ispitanika koji su bili u publici, dok je kod neznanaca on bio 10%.
ULOGA EMPATIJE
Ispitivanja na životinjama pokazala su da i one pokazuju visok nivo empatije. Istraživači su razdvojili parove miševa, mužjake i ženke, i jedno od njih izložili blagom stresu pre nego što su ih opet spojili. Rezultati su pokazali jednako povišeni nivo kortizola kod oba partnera. Čak i kada bi se nivo ovog hormona podigao veštačkim putem, bez ikakve stresne situacije koja bi ga izazvala, miševi bi ispuštanjem feromona alarmirali svoje partnere. Partneri bi, nakon što bi detektovali ove signale, dodatno alarmirali ostale pripadnike grupe.
Stresno lučenje hormona ima evolutivnu svrhu: kada smo izloženi opasnosti, naše telo reaguje tako što povišava nivo kortizola. Osobe koje su u bliskom kontaktu s nama mogu da ’pokupe’ našu stresnu reakciju i na vreme reaguju na moguću opasnost. U situacijama kao što su elementarne nepogode, prisustvo agresivne životinje ili neprijateljskog plemena, ovaj mehanizam je našim precima omogućio da prežive. Ali danas, kada nam ne prete divlje zveri a erupcije vulkana su malo verovatne, česti i produženi povišeni nivo kortizola može izazvati niz psihičkih problema, depresiju, anksioznost, bezvoljnost, i trajno nam narušiti zdravlje.
Na koje sve sfere života možemo primeniti ova naučna saznanja? Pre svega, ona nam mogu pomoći da identifikujemo i eliminišemo izvore bespotrebnog stresa. Jedan od njih je svakako gledanje agresivnih sadržaja na televiziji. Potom, činjenica da jedni na druge možemo, čak i bez verbalne komunikacije, prenositi pozitivne i negativne emocije, dokaz je koliko smo svi povezani i koliko su društvene grupe ukorenjene i međusobno prožete. Samim tim, uticaj pojedinca na društvo i odgovornost svakoga od nas kao jedinke za dešavanja u društvu raste. Mnoštvo empatičnih pojedinaca čini empatično i zdravo društvo. Svi smo mi odgovorni za nasilje u našem kraju, za ponašanje dece u našoj okolini, pa čak i za mrzovolju kasirke u samoposluzi. Ako izaberemo da oko sebe sejemo pozitivne umesto negativnih vibracija, sigurno ćemo primetiti pozitivne promene u svojoj okolini. Setite se toga sledeći put kada se neko namršti na vas, i uzvratite mu blagim osmehom. Onim pravim, kad se i oči iskreno smeju.
A kada nas saosećanja previše ganu pa ne uspevamo da se smirimo, pomoći će nam Optima Forma. Ovaj prirodni preparat eliminiše negativne posledice stresa, umiruje nas a da nas pritom ne ošamuti i omogućava dobar san.
