(Vaccinium vitis-idaea)
Iako su je naši preci često koristili, brusnica je tek nedavno doživela veliku popularnost kada je potvrđeno njeno veoma lekovito dejstvo na urinarni sistem. Ali ono što je važno znati je da postoji više vrsta brusnice, a da se po lekovitosti ističu dve: prva koju mi često zovemo jednostavno brusnica (eng. cranberry, lat. Vaccinium oxycoccos za evropski varijetet i Vaccinium macrocarpon za američki), koja se masovno uzgaja i čuveni je sastojak soseva, džemova i kolača, i druga, planinska brusnica (eng. lingonberry, lat. Vaccinium vitis-idaea), koja se uglavnom bere u divljini i najrasprostranjenija je na severu Evrope i Amerike. I od planinske brusnice tradicionalno se pripremaju kompoti, sokovi i džemovi, u Skandinaviji se njen sos servira uz meso divljači, a nekada su se u Rusiji bobice čuvale u teglama potopljene u vodu kao pomoć tokom zime protiv skorbuta. Ovu „brusničnu vodu“ (брусничная вода) pominje i Puškin u Evgeniju Onjeginu. Planinska brusnica je zaista oduvek bila dragoceni izvor nutrijenata, naročito tokom dugih ruskih zima: njene organske kiseline, vitamini A, C, B, kalijum, kalcijum, magnezijum i fosfor doprinosile su čeličnom zdravlju i stamenosti nordijskih naroda.
Planinska brusnica ima bele cvetiće i okrugli, sitni plod, za razliku od obične brusnice čiji su cvetovi ružičasti a plod veći i izdužen. Osim što je zdrava, ova biljka je i cela lekovita, a u narodnoj medicini koristili su se njen osušeni list i plod. Danas znamo da nordijski narodi svoju stamenost mogu zahvaliti i njenim brojnim antioksidantima. Njene plodove danas ne možemo naći na pijaci ili u samoposluzi, nije mnogo popularna, zapravo prilično je nepoznata, a pokušaji njenog uzgoja su tek u povoju. Sve što je retko, dragoceno je, zato je danas ekstrakt ove biljke skup sastojak modernih preparata.
PLANINSKA BRUSNICA – SUPER HRANA
Planinska brusnica koja se bere u divljini prava je „super hrana“. Ovu zvaničnu titulu nosi na osnovu dokazanih svojstava, visokog sadržaja antioksidanata i sastojaka zahvaljujući kojima ima neverovatan zdravstveni efekat. Brojna naučna istraživanja dokazala su snažno antiinflamatorno, antioksidantno i antikancerogeno dejstvo ove biljke. Sprečavanjem upala povoljno deluje na preventivu dijabetske gojaznosti, ali i neurodegenerativnih promena. Snažan je i antiseptik. Šta je to tačno u njoj lekovito?
Svoje antioksidantno dejstvo ova biljka duguje visokom sastavu vitamina C, A, E i polifenola (tanina), flavonoida, polifenolnih kiselina, antocijanina, procijanidina… U plodu je identifikovano ukupno 28 fenolnih sastojaka, više od bilo kog bobičastog voća, a najzastupljeniji fenoli su glikozidi antocijani koji bobicama daju crvenu boju. Tu su i ferulična, kumarinska, kafeoilhininska i benzoična kiselina, flavonoli kao što su kvercetin i njegovi glikozilni derivati, katehin i epikatehin, glikozidi kempferola, triperteni – alfa i beta amirin, betulin, kampesterol, lupeol, sitosterol, uvaol, oleanolinska i ursolinska kiselina… Cijanidin 3-O-galaktozid je glikozid sa dokazanim izuzetno povoljnim dejstvima na organizam. Antocijanini planinske brusnice dokazano štite ćelije srca od oksidativnog stresa, kao i kompletan organizam od degenerativnih promena i hroničnih upala. Antioksidantno dejstvo ovih sastojaka dokazano je efikasno kod karcinoma i leukemije. Ekstrakt planinske brusnice efikasno izaziva apoptozu – ćelijsku smrt kod tumora, sprečava njegov nastanak i širenje.
Polifenoli ovog voća apsorbuju se putem digestivnog trakta i potom ulaze u krvotok i tkiva, dopirući sve do mozga koga štite od neurodegenerativnih promena izazvanih starenjem. Tako je planinska brusnica idealna preventiva od nastanka demencije i Alchajmerove bolesti.
Svojim antiinflamatornim dejstvom ekstrakt planinske brusnice deluje direktno na adipozno (masno) tkivo, pa sprečava gojaznost, insulinsku rezistenciju, dijabetes tipa 2 i metabolički sindrom, koji danas poprimaju oblike epidemije. Brusnica bukvalno inhibira aktivnost digestivnih enzima odgovornih za apsorpciju masti i šećera iz hrane u crevima, kao i aktivnost pankreatične lipaze.
I to nije sve. Planinska brusnica poseduje vrlo snažna antimikrobna svojstva i efikasno deluje kod niza sojeva: Porphyromonas gingivalis, Prevotella intermedia, Streptococcus mutans, Streptococcus sobrinus, Streptococcus sanguinis, Escherichia coli, Micrococcus luteus, Pseudomonas putida, Bifidobacterium spp., Clostridium spp., Aspergillus niger, Proteus myxofaciens, Candida glabrata, Coxsackievirus, virus gripa… Ako smo se pitali kako to da brusična voda može da se održi bez konzervansa, razlog je upravo u antiseptičkim svojstvima biljke koja sprečava niz sojeva gljivica i plesni, pa je za danas za njena svojstva prirodnog konzerviranja veoma zainteresovana i industrija hrane.
ZAŠTITNIK KOŽE
Sva ova protektivna i lekovita svojstva planinske brusnice najbolje se vide na našoj koži. Antiproliferna aktivnost posebno je izražena kada su u pitanju štetni UVB zraci, sa procentom uspešnosti inhibicije od čak 96%. To znači da ekstrakt planinske brusnice svojim taninima ne samo da čuva mladalački izgled kože, sprečava nastanak bora i fotostarenje, već ima snažnu sposobnost suzbijanja ćelija melanoma. Ako tome dodamo njeno protivupalno i regenerativno dejstvo, jasno je da se ekstrakt ove biljke može koristiti kao preventiva i lek i kod najtežih kožnih oboljenja, poput psorijaze, a kozmetička industrija je prepoznaje kao dragoceni sastojak krema i seruma za podmlađivanje, poboljšanje elastičnosti kože i smanjenje bora, što je studijski i dokazano.
