KAFA

(Coffea Arabica)

Ne bismo preterivali ako bismo rekli da je kafa verovatno najpoznatija i najpopularnija biljka na svetu. Uz crni čaj, to je napitak za kojim većina populacije ove planete posegne čim otvori oči, da ne govorimo o raznim ritualima i socijalnim aspektima njenog ispijanja. Ali ako pogledamo kafu na plantažama, koje se nalaze na preko 1000, i čak i do 2200 metara nadmorske visine gde ova biljka najbolje uspeva, sigurno ćemo se zapitati kako je nekome uopšte palo na pamet da plod kafe oljušti, seme ispeče, samelje i skuva ga. Po jednoj legendi, za koju nema potpore u istorijskim zapisima, kafu je prvi otkrio etiopljanski pastir Kaldi, nakon što je primetio snažan efekat koji su do tada mu nepoznate bobice imale na njegove koze. Ipak, prvi zapisi o upotrebi kafe datiraju iz 15. veka i to iz Jemena. U ovoj zemlji s juga arabijskog poluostrva po prvi put su zrna kafe prepečena i skuvana manje-više onako kako to i danas radimo. Možda su tamo stigla upravo iz Etiopije, trgovačkim putevima preko Crvenog mora, s obzirom da su visoke padine srednje Afrike za ovu biljku idealno tlo, baš kao što se pretpostavlja da se kasnije odatle raširila po celom Bliskom Istoku, dospela do Turske, a potom i do Indonezije i američkih kontinenata. Ali lokacija gde je kafa po prvi put ispijena s merakom našla se i u njenom naučnom imenu – Coffea Arabica.

Holanđani su prvi u kafi nanjušili novac i početkom 17. veka njom trgovali, pa je potom i uzgajali u Indoneziji. Ona se ubrzo pila u Oksfordu, gde je 1657. otvorena i prva kafedžinica, Queen’s Lane Coffee House, koja i danas postoji. Američki doseljenici doneli su je na novi kontinent, gde se na nju u početku gledalo s blagim gnušanjem. Ali nakon što su se američki trgovci sporečkali s maticom u Velikoj Britaniji oko uvoza čaja i čuvene Bostonske čajanke 1773. godine, kafa je dočekala svojih pet minuta. Iako je dosta ranije dospela i do Brazila, masovni uzgoj kafe tamo je počeo tek od 1822. godine, na mestima gde je prašuma ustupila mesto ogromnim plantažama. Ali zašto je kafa toliko popularna? Šta je to u ovom napitku što nas za njega tako čvrsto vezuje?

KAFA NAS ŠTITI OD SLOBODNIH RADIKALA

Iako ovu biljku prate kontroverze, i često čitamo potpuno suprotne stavove o njenom uticaju na naš organizam, nesporna je činjenica da je kafa odličan mentalni stimulans, i da ima veoma pozitivne efekte na zdravlje. Razlog što nas kafa razbuđuje i stimuliše leži u činjenici da je ova biljka prebogata ne samo kofeinom, već i polifenolima i antioksidantima. Oksidativni stres vrlo negativno utiče na organizam i direktan je uzročnik kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa, karcinoma, a ima i moć da ubrza proces starenja. Ako se pritom često izlažemo štetnom dejstvu UV zraka, zagađenju, alkoholu i duvanskom dimu, samo pomažemo slobodnim radikalima da nesmetano napadaju naše ćelije. Snažno antioksidantno dejstvo – sposobnost da spreče i neutrališu proces oksidacije koja je posledica dejstva štetnih slobodnih radikala, u kafi imaju hlorogena, ferulinska, kafeinska i n-kumarinska kiselina. Kada se prepeče, smeđi pigment u kafi, melanoidin, takođe ispoljava ovo dejstvo. Po nekim studijama, čak se smatra da ga ispoljavaju i trigonelin i kafein.

Nivo antioksidanata u kafi se, nažalost, smanjuje preradom, ali varira i u zavisnosti gde se kafa uzgaja. Tako, na primer, arabika sa plantaža u Meksiku i Indiji ima više hlorogene kiseline nego ona koja se uzgaja u Kini. Ceo plod kafe prebogat je korisnim elementima, čak i onaj koji se odbacuje nakon što se izvadi zrno. Zato se danas od ploda kafe sve češće prave suplementi, koji imaju dokazana antioksidantna svojstva. Koncentrat ploda kafe veoma povoljno deluje i na mozak, štiti moždane funkcije i usporava njegovo starenje. Smatra se da bi kafa mogla da doprinese sprečavanju pojave Alchajmerovog oboljenja.

Već pomenuta hlorogena kiselina ima još jedno iznenađenje za nas: ona dokazano veoma povoljno utiče na mikrobiom u našem digestivnom traktu i sprečava gojaznost. Ovaj polifenol sprečava adipogenezu – stvaranje adipocita, ćelija masti, zbog čega se smatra da će tek igrati posebnu ulogu u lečenju gojaznosti koja danas poprima oblike epidemije.

CVET KAFE U SLUŽBI LEPOTE

Antioksidantna svojstva kafe primenjiva su i na kožu, na koju imaju snažan anti age efekat, posebno kada je u pitanju fotostarenje. Kafa pospešuje gradnju kolagena i hidrataciju kože, a studijski je dokazano i njeno pozitivno dejstvo na zarastanje rana. Ali to nije sve, jer nije lekovit samo plod kafe, već i njen cvet, čije se ulje danas sve češće koristi u anti age kozmetici. Ovo ulje intenzivnog mirisa dobija se ekstrakcijom malih, mirisnih cvetova kafe koji se beru u prvoj fazi, dok su još uvek beli. Ulje ima snažna antiseptična, protivupalna i astringentna svojstva (skuplja pore), a zahvaljujući antioksidantima efikasno umanjuje znake starenja kože. Koristi se i u aromaterapiji jer, osim opojnog mirisa, ima moć i da smanji stres i čak ublaži depresiju. Smatra se i snažnim afrodizijakom.

Ulje cveta kafe je zato zaslužilo svoje mesto u visokokvalitetnoj Devi kozmetici koja nam dolazi iz laboratorije Herba Sveta. Anti Age serum pospešuje stvaranje kolagena i poboljšava elastičnost kože, BotoMix serum, uz moćne peptide poput Syn-Ake, hijaluron i ekstrakte lekovitog bilja ima efekat sličan botoksu, Marine Collagen krem uz kolagen, terpenon, beta glukan i negujuća ulja revitalizuje kožu i vraća vreme unazad, baš kao i Hyalu Peptide serum, dok Illuminative krema neguje i bori se protiv znaka starenja, ali i posvetljuje ten zahvaljujući prahu bisera, a Sensitive krem neguje i podmlađuje čak i najosetljiviju kožu.

Kao što vidimo, kafa nam je veliki prijatelj, a njen cvet našem licu vraća godine unazad. Kad je Devi kozmetika u pitanju, dovoljno nam je vrlo malo – jedna kap seruma ujutru nakon umivanja učiniće svoje. A kada se radi o ispijanju kafa, treba imati mere. Dve do tri šoljice na dan su sasvim dovoljne. Jer baš kao i svaki lek, i kafu treba konzumirati u malim dozama.

Ovu biljku sadrže sledeći proizvodi:

Anti Age Serum
Botomix serum
Kolagen krem
Illuminative krema
Sensitive krem
Kafa, beli cvetići i plod u formiranju
Select your currency
RSD Srpski dinar
EUR Euro