Kada ste poslednji put kontrolisali holesterol i trigliceride? Sve osobe starije od 20 godina treba da urade ovaj jednostavni test iz krvi najmanje jednom u pet godina. Sa godinama holesterol raste, pa ga je potrebno kontrolisati češće. Što nam je niži holesterol, to je manja mogućnost srčanog udara i koronarnih bolesti.
ŠTA JE HOLESTEROL?
Holesterol je supstanca koja je prirodni sastojak krvi, vrsta lipida odnosno masti, a koja nam je neophodna kako za normalno funkcionisanje ćelijskih membrana, tako i za rad hormona, naročito estrogena i testosterona, lučenje žuči a samim tim i metabolizam masti i vitamina D. Dakle, holesterol sam po sebi nije loš, naprotiv, bez njega ne možemo. Pitanje je samo koliko ga imamo.
Postoje dve vrste holesterola: lipoprotein niske gustine koji je na našim rezultatima analize krvi obeležen kao LDL, i lipoprotein visoke gustine, poznatiji kao HDL. Prvi je loš, drugi je dobar, odnosno treba da težimo da prvog imamo što manje, jer upravo je on glavni krivac za nastanak plaka unutar arterija. Holesterol je lepljiva supstanca koja se taloži u arterijama i dovodi do njihovog začepljenja. To stanje se zove ateroskleroza. Zbog nagomilanog plaka krv otežano cirkuliše, a samim tim kiseonik ne uspeva da efikasno stigne do vitalnih organa. S druge strane, visok HDL je pokazatelj da smo zaštićeni, jer ovaj holesterol ima protektivnu ulogu, čisti krvne sudove i sprečava aterosklerozu.
SIMPTOMI KAD JE POVIŠEN
Sam povišeni holesterol nije medicinsko stanje, već može ukazivati na neki poremećaj kardiovaskularnog sistema. Ukoliko on postoji, može doći do stvaranja ugruška u arteriji, pa krv ne uspeva da dođe do srca ili mozga i tada nastaje srčani, odnosno moždani udar. Simptomi povišenog holesterola su često skriveni sve dok ne kulminiraju, i pored zadihanosti i ekstremnog osećaja umora mogu uključivati bol u grudima, vratu, vilici ili gornjem delu stomaka, osećaj trnjenja u rukama i nogama, osećaj hladnoće i mučninu. I krvni pritisak skače, što može izazvati vrtoglavicu i dezorijentisanost.
Kada se ovi simptomi jave, već smo u problemu. Zato je važno da holesterol redovno kontrolišemo. Obično se uz analize holesterola rade i trigliceridi, odnosno lipidni status koji uključuje i indeks ateroskleroze uz nivo sadržaja holesterola i triglicerida. Trigliceridi su još jedan oblik masti koje naš organizam koristi za energiju, ali opet, ako ih je previše, naš kardiovaskularni sistem radi pod opterećenjem. Za ukupni holesterol vrednosti u normali su između 3.1 i 5.5 mmol/l. Normalne vrednosti triglicerida su do 2,2, poželjne do 1,7. Dobre vrednosti holesterola su znak da vodimo računa o sebi, svojoj ishrani, telesnoj težini i fizičkoj aktivnosti. Povišeni rezultati su znak da smo pod rizikom od kardiovaskularnih bolesti i da hitno moramo nešto da preduzmemo.
KAKO SMANJITI HOLESTEROL?
Šta ako rezultati pokažu nezadovoljavajući nivo holesterola i triglicerida? To je znak da treba da promenimo navike. Pre svega one u ishrani. Nepravilna ishrana glavni je krivac visokog holesterola u plazmi i samim tim povećanog rizika od kardiovaskularnih oboljenja. Ako smo pritom i gojazni, neophodna je redukcija telesne mase. Povišen holesterol rezultat je čestog i obilnog unosa:
- Punomasnih mlečnih proizvoda, pavlake, putera, sladoleda, jakih sireva
- Iznutrica kao što su džigerica, bubrezi i sl.
- Industrijskih mesnih prerađevina, kobasica, salama, parizera, viršli, pašteta…
- Masnih komada mesa, i mesa sa većim sadržajem masti, kao što je tovljena guščetina i pačetina
- Pržene hrane, prženih krompira, testa, mesa…
- Sve hrane s visokim sadržajem zasićenih, trans masti, uključujući i one veštačke, biljne masti
Povišeni holesterol može biti izazvan i nekim poremećajima, poput hormonskog disbalansa i sindroma policističnih jajnika (PCOS), hipotireoze ili dijabetesa. Neki lekovi mogu uticati na povećanje LDL holesterola uključujući i kontraceptivne pilule. I dobri holesterol može biti poremećen, odnosno snižen usled oboljenja, na primer hipertireoze, insulinske rezistencije, metaboličkog sindroma, ciroze i teškog hroničnog hepatitisa ili anemije.
Pored izbora hrane potrebno je da promenimo i način na koji je pripremamo. Umesto prženja u dubokom ulju, treba da namirnice pečemo, kuvamo, dinstamo ili grilujemo na minimumu masnoće. Umesto svinjske masti i rafinisanih ulja, treba se opredeliti za nerafinisano suncokretovo ulje, ulje avkoada ili hladno ceđeno maslinovo. Kada biramo komad mesa u mesari, treba da se mašimo za onaj sa najviše krtine, a najbolji izbor je bela piletina ili riba. Ako stavljamo meso u marinadu, nikako ne treba da ga natapamo u ulju, već pre u vinu i začinima. Od mlečnih proizvoda treba izabrati mladi sir sa manje masti, jogurt i kefir. Na salate ne treba stavljati jake i masne prelive s majonezom, već samo malo maslinovog ulja i limunovog soka.
Postoji i hrana koja nam može pomoći da snizimo nivo lošeg, LDL holesterola. Kašičica mlevenog lanenog semena u šolji jogurta ili u kaši treba da nam postane redovna navika, kao i što veći unos hrane bogate rastvorivim vlaknima: ovsa, ječma, raži, pasulja, jabuka, suvih šljiva, bobičastog voća… Treba nam hrana bogata magnezijumom i kalijumom – bela riba, banane, krto meso, mahunarke, kivi, breskve i nektarine, lisnato zeleno povrće. Važna je i hrana bogata omega 3 masnim kiselinama: orašasti plodovi, losos i tuna, avokado…
Osim što treba dobro da analiziramo i promenimo svoje prehrambene navike tako što ćemo birati zdravije masti, isto to treba uraditi i sa kretanjem: da li se nakon posla zavalimo ispred televizora i ne mrdamo? Uz to smo i gojazni i kilogrami se sve više lepe? Idealan scenario za rast holesterola. Osim što treba da se aktivno pozabavimo kretanjem, tako što ćemo uvesti redovne vežbe, šetnje, plivanje, trčanje, šta god nam prija, potrebno je da što više pokreta unesemo u svakodnevnicu. Aktivirajte se u kući, usisavajte, perite prozore, operite sami auto, pokosite travu, zasadite baštu oko kuće ili ispred zgrade, perite sudove ručno umesto da ih slažete u mašinu. Osim što će to prijati vašem holesterolu, oplemenićete i svoj životni prostor. Ako ste pušač, obavezno ostavite cigarete. Duvanski dim snižava nivo dobrog holesterola i povećava rizik od pojave krvnih ugrušaka. I stres dodaje ulje na vatru: nepravilnom ishranom i stresom direktno utičemo na povećanje rizika za koronarna oboljenja.
Ukoliko, u međuvremenu, osetite simptome poput vrtoglavice, osećaja slabosti, preznojavanja, bola u grudima, slabosti mišića, ako ostajete lako bez daha i često se onesvestite, pohitajte kardiologu. Sve su to znaci koje vam telo šalje i upozorava na mogući srčani udar.
PRIRODNI LEK ZA HOLESTEROL
Kada nam opadne imunitet naše telo je pod dejstvom slobodnih radikala koji, između ostalog, drastično utiču i na povećanje nivoa LDL holesterola. Ako nam je telo inače slabo zbog iscrpljenosti, uzimanja lekova ili slabe ishrane, a pritom opterećeno usled velikog unosa holesterola, odnosno trans masti, ugroženo nam je kako kardiovaskularno, tako i opšte zdravlje. U tom slučaju, prirodni lek kako za holesterol tako i za opšti imunitet možemo naći u prirodi. Tu se posebno ističe bela imela, čudotvorna biljka čija lekovita svojstva nauka ponovo otkriva. Ova biljka stimuliše imunitet zahvaljujući viskotoksinima, lektinu i kardiotoničnim peptidima, štiteći tako celokupno zdravlje, a čak i sprečavajući nastanak maligniteta.
Biljka koja ima moć da spreči aterosklerozu je srdačica, zahvaljujući obilju flavonoida, tanina, sterola i fenola. Srdačica ima i snažno antioksidantno dejstvo, a deluje kardioprotektivno poput aspirina i vitamina C. Posebno je korisna u oporavku nakon infarkta i ima moć da smanji oštećenja na srcu koja ostavlja ovo stanje. Biljka koja štiti kardiovaskularni sistem od mikroba je veronika ili čestoslavica, deluje protivupalno i ima potencijal da zaštiti srce od endokardititsa.
Holesterolu se definitivno mora pristupiti holistički: raditi sve ono što je inače dobro za telo, održavati zdravu telesnu masu, kontrolisati unos alkohola, duvana, nezdrave hrane i redovno vežbati. Cilj je – ispod 5,5. Da još lakše dođemo do te petice, pomoći će nam Leocardin. To je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji pomaže u prevenciji srčanih bolesti tako što reguliše krvni pritisak, snižava visok holesterol, rizik od ateroskleroze, poboljšava cirkulaciju, ali i oporavlja nakon infarkta srca i angine pektoris, uravnotežava srčani ritam, a štiti i od infekcija.
Leocardin, za čistu peticu!
