Da li se štipkate za stomak i smetaju vam ’sarmice’ koje ga obavijaju? Iako vam one mogu naružavati izgled, najopasnije masne naslage su one koje ne možete ‘uštinuti’. To su dubinske, visceralne masti u stomaku oko vaših organa, uključujući i glavnu venu koja dovodi krv iz digestivnog sistema u jetru.
ZAŠTO IMAMO MASNE NASLAGE?
Priroda nam je omogućila da, u trenucima krize i gladi, crpimo snagu iz depoa u kojima se nakuplja višak energije tokom perioda izobilja. Zahvaljujući tom mehanizmu čovek, ali i brojne životinjske vrste, uspevaju da opstanu i prežive velike prirodne katastrofe. Određena količina masti u ljudskom telu je neophodna za normalno funkcionisanje organizma. U našem telu postoje dve vrste masnih naslaga: potkožne i visceralne. Potkožne masti se skladište svuda po telu, a kada imamo viška, najčešće nam smetaju one na bokovima, zadnjici, donjem stomaku i butinama. Visceralne masti se talože u trbušnoj regiji, ispod sloja mišića, i oblažu unutrašnje organe: bubrege, jetru, pankreas, srce… One ne moraju biti tako očigledne kao potkožne masti, a čak i naizgled mršave osobe mogu ih imati u nezdravom procentu.
VISCERALNE MASTI I HORMONI
Dugo se smatralo da masne naslage imaju prostu funkciju, da skladište višak energije i štite nas od hladnoće. Međutim, pokazalo se da naše masno tkivo nije nimalo pasivno. Ono ima sposobnost da luči brojne supstance, uključujući i hormone i da direktno utiče na endokrini sistem. Naše potkožno masno tkivo, u zdravom procentu i idealnim uslovima, luči adiponektin koji nas štiti od upala, poboljšava sagorevanje esencijalnih masnih kiselina, stabilizuje insulin u ćelijama i sprečava da se mast stvara tamo gde joj nije mesto, u mišićima, mišićnim organima, jetri i pankreasu.
Potkožno masno tkivo luči i leptin koji nam, u ’dosluhu’ s mozgom, stvara osećaj sitosti i na taj način reguliše apetit. Visceralne masti u zadovoljavajućem procentu štite unutrašnje organe. Ali kada ih je previše, one imaju sposobnost da do jetre, preko glavne, portalne vene koja je snabdeva krvlju iz sistema za varenje, dovode upalne supstance, takozvane citokine, koji narušavaju normalnu funkciju jetre i remete metabolizam masti i ugljenih hidrata. Masne kiseline koje otpušta visceralna mast na taj način dopiru i do drugih unutrašnjih organa i ’zatrpavaju’ ih masnoćom.
VISCERALNE MASTI KOD ŽENA I MUŠKARACA
Od ukupne masnoće koju imamo u telu, visceralnu bi trebalo da sačinjava do 20% kod muškaraca, a kod žena samo 5-8%. Razlog za ovu drastičnu razliku u količini visceralne masti kod polova je što žene luče estrogen koji ima sposobnost da deponuje masne kiseline ispod kože, i to je vidljivo na prvi pogled, jer žene imaju obline, odnosno više potkožnog masnog tkiva na kukovima i butinama. Muškarci imaju manje potkožne, ali više dubinske, abdominalne masti. I dok žene estrogen štiti od viška visceralnih masti u reproduktivnom periodu, muškarci su mu skloniji, naročito ako ne vode računa o ishrani, fizičkoj aktivnosti i unosu alkohola. ’Pivski stomak’ je najbolji primer viška visceralnih masti.
Ipak, ni žene nisu potpuno bezbedne. Ako tokom reproduktivnog perioda (odnosno u periodu kada dobijaju menstruaciju) kod žena dođe do hormonalnog poremećaja, kao i nakon završetka reproduktivnog perioda i po početku menopauze kada se luči sve manje estrogena, doći će i do viška kilograma, naročito u obliku visceralnih naslaga. Ovaj proces je obično uzročno posledični, pa koliko hormonalni disbalans utiče na nastanak viška masnih naslaga, toliko i ove masne naslage negativno utiču na rad endokrinih žlezda.
Previsok procenat visceralne masti, pored negativnog uticaja na naš hormonalni sistem, utiče i na imunitet i povećava rizik od nastanka tumora i kardiovaskularnih oboljenja. Visceralno masno tkivo koje se otpušta preko portalne vene u jetru utiče na proizvodnju lipida u krvi. Zato osobe sa viškom ove vrste masti mogu izgledati mršavo, a ipak imati povišen krvni pritisak, trigliceride i holesterol i patiti od insulinske rezistencije. Činjenica da nam unutrašnje masne naslage mogu narušiti rad organa, poremetiti hormonalni sistem i dovesti do tumora i karcinoma, dovoljan je razlog da se svojski potrudimo da ih dovedemo u normalne vrednosti.
Pre svega, potrebno je da utvrdimo u kom procentu ih imamo. Danas postoje vage za merenje telesne težine koje mere i procente potkožne i visceralne masnoće („body fat“) takozvanom bioelektričnom impedansom – pomoću posebnih elektroda koje držimo u ruci, uređaj (potpuno bezbolno) meri električni otpor minimalne količine struje koja prolazi kroz telo. Uređaj je u stanju da razlikuje mišiće od masti jer je otpor kod mišićnog tkiva značajno manji od otpora masnog tkiva. Ako je nemamo kod kuće, ovakvu vagu možemo potražiti u nutricionističkim ordinacijama. Još jedan od mnogobrojnih metoda je da se premerimo: ako je struk veći od 100 cm (kod muškaraca) i 88cm (kod žena), najverovatnije imamo višak visceralnih masti. Osobe koje imaju građu ’jabuke’, tj. koje su sklonije taloženju sala u centralnoj regiji, obično imaju veći procenat masti u telu duboko u stomaku od ’kruškastog’ tipa, tj. onog koji se više goji u predelu zadnjice i butina.
KAKO IH SE OSLOBODITI?
Da bismo se oslobodili viška masnih naslaga, treba da eliminišemo ono što do njih dovodi: sedentni način života i konzumiranje hrane koja sadrži loše masti, šećere i ugljene hidrate. Dakle, pokrenite se, krećite se što više i izbacite hranu koja sadrži nezdrave masti (prženo, pohovano, mesne prerađevine, brza hrana, mlečne masnoće), šećer (slatkiši, kupovni kolači, napici, voćni sokovi, sosevi, čokoladni kremovi, kupovne energetske štanglice, sladoledi…), gazirana pića, prerađene ugljene hidrate (lisnata i druga testa, bela peciva i hlebovi, pite i bureci…), a povećajte unos kvalitetnog povrća, naročito zelenog lisnatog, voća sa manjim procentom šećera (najbolje bobičastog), biljnih proteina, orašastih plodova i kvalitetnih životinjskih proteina. Veoma je bitna hrana bogata vlaknima, pa žitarice treba uzimati u što izvornijem, neprerađenom obliku, a najveći neprijatelj visceralnih masti je ječam jer sadrži beta-glukan koji utiče direktno na njihovo smanjenje. Nije dovoljno samo da se hranite zdravo već i da pazite da ne unesete previše kalorija. Dnevne potrebe za kalorijama možemo danas lako proveriti na internetu, ili konsultovati nutricionistu koji će nam napraviti plan ishrane. U slučajevima ekstremne gojaznosti koriste se hirurške metode, ali najbolje je „uključiti“ dobru volju i upornost i zaustaviti skladištenje masnih naslaga zdravim načinom života. Kako da motivišemo sami sebe? Dovoljno je da ponovimo sebi da gojaznost povećava rizik od moždanog i srčanog udara, vodi u dijabetes, metabolički sindrom i bolesti jetre i direktno utiče na rad hormona. To bi trebalo da nam bude dovoljno.
Pošto se visceralne masti teže skidaju od potkožnih, ne vredi da se bacamo na ekstremne, restriktivne dijete koje mogu samo još više pogoršati situaciju. Rešenje je u promeni životnog stila i prihvatanju zdravog načina života na svim poljima. U tom procesu vam može pomoći Equigal. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji čisti i pomaže rad jetre, pospešuje drenažu i varenje, smanjuje osećaj gladi, ubrzava metabolizam i smanjuje osećaj nadutosti. Equigal je naš saveznik u procesu zdravog mršavljenja, i jedna karika u lancu zdravog načina života.
