Nedavno je svet postao bogatiji za još jednu frazu: milenijalci. To su generacije rođene u periodu između osamdesetih godina prošlog veka i početka novog milenijuma. Ove godine, 2018, deca rođena u novom milenijumu postaju punoletna. Milenijalci su specifični, kao i vreme u kom žive.Krajem osamdesetih godina prošlog veka počinje digitalna era, i naši životi više nikada neće biti isti. Kompjuterizacija se zahuktava devedesetih godina, i do 2000. neko ko ne ume da koristi kompjuter smatra se ’nepismenim’. ’Obavezan rad na računaru’ najčešći je zahtev naveden u oglasima za posao. Stalna dostupnost na mobilnom telefonu zauvek menja komunikacije.
Kakav je profil jednog prosečnog milenijalca?
Za razliku od svojih roditelja, milenijalac
- masovno koristi savremene tehnologije, život bez mobilnog telefona mu je nezamisliv,
- veliku pažnju posvećuje fizičkom izgledu, garderobi, šminki,
- često ima previše samopouzdanja i nerealna očekivanja u poslu, međuljudskim odnosima i društvu,
- praktično živi na društvenim mrežama i četu,
- manje čita, više gleda u ekran,
- bitan mu je novac, jer materijalno je mera uspeha,
- pronalazi nove načine za zaradu, neshvatljive ranijim generacijama (blogovi, vlogovi, rad od kuće),
- nezainteresovan je za politiku, brak, kuću,
- više je okrenut globalnom i razume moderne svetske trendove,
- shvata zamke sistema bolje nego starije generacije,
- ceni slobodu, naročito u vaspitanju i obrazovanju,
- za sve pita Gugl i koristi gadžete za svaku sitnicu,
- otvoren je za teme koje su do nedavno bile tabu (homoseksualizam, narkotici, protstitucija, legalizacija istih),
- i na kraju – pripadnik je najgojaznije generacije u istoriji čovečanstva.
Predviđa se da će čak 70% milenijalaca biti gojazno do ulaska u kasne tridesete godine života. Danas se gojaznost smatra bolešću, a posle duvana, smatra se drugom po redu bolešću koja se može sprečiti.
Zašto su milenijalci toliko ugroženi?
Mi stariji se sećamo vremena kada smo se kao deca bezbrižno igrali napolju, skakali, peli se na drveće i jurcali dok nas roditelji s mukom ne navabe u kuću. ’Igra’ je uglavnom podrazumevala igru napolju s društvom iz kraja, ručak je podrazumevao kuvanu hranu, piće – vodu ili sok, najčešće onaj koji mama ili baka naprave, a sedelo se samo kad se moralo.
Od teranja da ’zagrejemo stolicu’ kako bismo popravili ocene u školi, došlo se do toga da je stolica postala put u bolest. Generacije digitalne ere slobodno vreme provode za kompjuterom, hrane se grickalicama iz kesice, napajaju gaziranim napicima iz konzerve, a druže preko četa. Iako milenijalci vode računa o izgledu, lep ten se ipak lakše postiže dobrim slojem pudera nego zdravom ishranom, a figura se može uvek natrimovati u Fotošopu.
Čini se da je ovaj problem tek u najavi. Ako se nešto ne preduzme, generacije rođene u novom milenijumu biće još gojaznije i još ’virtuelnije’. Danas na zapadu dominira trend povratka prirodi, zdravog života i vežbanja, ali uz posao koji nas tokom celog dana veže za stolicu i kompjuter, to nije uvek izvodljivo. Iako milenijalci danas rade više od svojih roditelja, većina njih, po statistikama, nikada neće biti u stanju da priušti kupovinu sopstvenog stana ili kuće. Izgleda da smo postali žrtve sopstvenog napretka.
Prognoze nisu dobre, i velika borba protiv gojaznosti tek predstoji. I sa njom, i borba protiv svega onoga što gojaznost nosi: insulinske rezistencije, dijabetesa, visokog krvnog pritiska, kardiovaskularnih oboljenja, poremećaja varenja, karcinoma… Ali nije samo telo ugroženo. Nedostatak kretanja i socijalizacije neminovno donosi i psihičke probleme, nezadovoljstvo, anksioznost, depresiju.
Ostaje nam da se ponadamo da će se naći rešenje na globalnom planu koje će situaciju preokrenuti u našu korist. U međuvremenu, svako mora da se pobrine za sebe i svoje bližnje i da napravi listu prioriteta. Broj jedan na toj listi mora biti zdravlje. Posao neće stradati ako sat vremena dnevno iskoristimo za boravak u prirodi i fizičku aktivnost. Pauza za ručak treba da bude zaista to, a ne grickanje uz ekran kompjutera. Nakon posla ekran kompjutera ne treba zameniti televizijskim, već se što više družiti i zaboraviti na mobilni telefon.
Milenijalci su snalažljivi, praktični i otvoreni za inovacije. Upravo ti kvaliteti bi trebalo da im pomognu da prevaziđu najveći problem svoje generacije i sačuvaju zdravlje.
Krećite se što više, hranite se zdravo, i ne zaboravite da popijete Equigal!
