Neki od nas još se sećaju vremena kada se radilo od 7 do 3. To je ostavljalo vremena da se kod kuće ruča i dremne. Bili smo mnogo opušteniji, i posao smo ostavljali na poslu, a po ulasku u kuću počinjalo bi vreme za odmor i porodične obaveze. Danas, kako sve više prihvatamo zapadni stil života, tako polako menjamo navike, naročito one koje se odnose na ishranu. Vreme za glavni obrok se sve više pomera, tokom dana gricnemo nešto tek da preživimo jer nemamo vremena i potom se za večeru pošteno najedemo. Kasna večera, još ako je pritom obilna, nikako nije dobra po zdravlje.
Zašto je kasna večera štetna?
Često u literaturi nailazimo na neslaganja po pitanju vremena kada se konzumiraju obroci, ima ih dosta koji tvrde da samo vreme nije bitno, već broj unetih kalorija. Ali ipak, izgleda da je istina drugačija. Tokom 2013. godine sprovedena je klinička studija sa 420 gojaznih ispitanika koja je, tokom pet meseci trajanja, utvrdila da osobe koje najveći dnevni obrok pojedu nakon 3 sata popodne, imaju mnogo veći problem da izgube višak kilograma u odnosu na osobe koje isti obrok pojedu pre 3 sata.
Intrigirani ovim rezultatima, stručnjaci su napravili kliničku studiju tokom koje su posmatrali 32 gojazne osobe, od kojih je polovina imala poremećaj ishrane i potrebu za konstantnim prejedanjem. Ispitanici su morali da poste osam sati, a potom su dobijali tečni obrok ili u 9 ujutru ili u 4 popodne. Dva sata nakon obroka procenjivao se nivo stresa, vadila krv kako bi se utvrdio nivo hormona stresa i gladi, a potom bi ispitanici na skali obeležavali koliku su sitost ili glad osećali u tom trenutku.
Rezultati su pokazali da je nivo ’hormona gladi’, grelina, bio znatno povećan uveče, ali i u trenucima stresa. Istovremeno, nivo hormona koji se povezuju s osećajem sitosti su opadali tokom dana. Zaključak je da je za osobe sklone prejedanju veče mnogo rizičnije i da se slučajevi prejedanja obično dešavaju baš tada.
Osim što nam grelin može poludeti u večernjim satima i navesti nas da se bezumno prejedemo, kasna večera dokazano povećava šansu da imamo simptome gastroezofagealnog refluksa – gorušice, koji potom može izazvati dalje probleme s varenjem, ali i probleme s disanjem. Kasni obrok, naročito onaj nakon kog nema nikakve fizičke aktivnosti, ometa varenje čime se automatski remeti i apsorpcija potrebnih nutrijenata iz hrane. Kasni obroci, posebno preobilni, povećavaju nivo glukoze i insulina u krvi, i nose rizik da obolimo od dijabetesa tipa 2. Pored toga, mogu uticati na povećanje nivoa lošeg holesterola što otvara put oboljenjima kardiovaskularnog sistema.
Jedna mala studija rađena na 9 ispitanika normalne telesne težine, posmatrala je kako raniji i kasniji obroci utiču na zdrave osobe. Ispitanici su tokom 8 nedelja uzimali tri obroka i dve užine u periodu između 8 ujutru i 7 uveče, a potom su narednih 8 nedelja iste obroke uzimali između podneva i 11 uveče. Tokom cele studije, ispitanici su išli na spavanje u 11 uveče. Rezultati su pokazali da, kada bi jeli kasnije uveče, ne samo da su se ispitanici gojili, već su imali i povišen insulin, glukozu i holesterol. Ali interesantnije je otkriće tokom perioda kada su obroke uzimali između 8 ujutru i 7 uveče: u tom periodu, kod ispitanika je utvrđeno postojanje hormona koji stimuliše apetit i donosi osećaj sitosti tokom dužeg vremenskog perioda.
Pored svih ovih otkrića, nauka je na eksperimentima potvrdila da kasna večera može loše uticati na naše pamćenje i kognitivne funkcije, poremetiti nam san, pa čak uticati i na sadržaj snova i pojavu košmara, a definitivno doprinose većem osećaju gladi narednog dana. Hormon gladi, grelin, bi trebalo da se prirodno ’isključi’ između 8 uveče i 8 ujutru i aktivira nakon buđenja, ali kasnovečernji ili noćni obroci u potpunosti mogu poremetiti njegov normalni ritam.
Umesto da gutamo tablete protiv gorušice i uzimamo terapiju za visok holesterol i dijabetes, mnogo je racionalnije da sve te poremećaje eliminišemo zdravom i pravilnom ishranom. Zapravo, najbolje je da nikada ne dozvolimo da se dogode. Zatvorite kuhinju nakon 7 uveče i potrudite se da vam ručak bude glavni obrok a večera lagana. Svaka navika se s mukom ispravlja, ali kada je večernje i noćno prejedanje i grickanje u pitanju, isplati se da se svojski potrudimo. Jer to što nam radi kasna večera, ne bismo poželeli ni najgorem neprijatelju.
Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!
