Naše telo sastoji se od oko 70% vode. Kako je telo mašina koja se nikada ne gasi, tako se i voda konstantno troši i gubi, najviše preko urina i znoja. Određeni procenat tečnosti u organizmu nam je ne samo potreban, već i neophodan za goli opstanak. Nedovoljna hidratacija direktno je povezana s pojavom poremećaja i bolesti.
Kada tokom dužeg perioda ne unosimo dovoljno vode, to utiče na naš krvotok, krvni sudovi se sužavaju, krvni pritisak raste i povećava se rizik od srčanog udara. Ćelije organizma trpe, pa njihova dehidratacija može izazvati povećanje holesterola, usporavanje metabolizma, nemogućnost sagorevanja masti, što dalje vodi do gojaznosti i ubrzanog starenja. Pati i međućelijski prostor, pa nedostatak vode povećava kiselost organizma, utiče na upalne procese, na primer izaziva giht, nastanak peska i kamenja u bubregu, krtost kostiju i sveopšti pad imuniteta.
U ekstremnim slučajevima, konstantna dehidratacija može dovesti do karcinoma. Neke studije su dokazale da pravilna hidratacija smanjuje rizik od karcinoma bešike i debelog creva.
KAKO NEDOSTATAK VODE U TELU UTIČE NA NAS?
Rađene su brojne studije koje su dokazale negativan, kako kratkoročni, tako i dugoročni efekat dehidratacije na organizam.
Kada ne pijemo dovoljno vode:
- umorni smo
- suva su nam usta
- osećamo žeđ
- osećamo konstantnu glad
- jede nam se slatko
- imamo glavobolju
- vrti nam se u glavi
- nervozni smo
- ne možemo da se koncentrišemo
- koža nam je suva i mogu se javiti akne
- mokraća nam je tamne boje
- imamo zatvor
- imamo grčeve u mišićima
Kada ekstremno dehidriramo, ubrzava nam se rad srca i dah, pada krvni pritisak, i na kraju možemo izgubiti svest.
PRAVILNA HIDRATACIJA – KOLIKO VODE JE DOVOLJNO?
Kliničke studije su dokazale da se unošenjem pola litre vode privremeno ubrzava metabolizam za 24-30%. Unošenjem dve litre vode tokom dana možemo sagoreti 96 kalorija. Ako popijemo čašu vode pola sata pre obroka, smanjićemo osećaj gladi, unećemo manje hrane i tako redukovati količinu kalorija.
Jedna studija pratila je dve grupe ispitanika koji su bili na dijeti za mršavljenje. Prva grupa je pila pola litre vode pre obroka, a druga nije. Nakon 12 nedelja, ispitanici prve grupe su izgubili 44% kilograma više od grupe koja nije pila vodu.
Druga studija pratila je grupu gojaznih žena tokom godinu dana. One koje su povećale dnevni unos vode za 1 litar, izgubile su 2 kile više od ostalih tokom tog perioda.
Još jedan projekat rađen je na deci školskog uzrasta. U školama u kojima su deca podsticana da piju dovoljno vode utvrđeno je da je nakon godinu dana stopa gojaznosti opala za 31%.
Odrasla osoba bi trebalo da dnevno popije dva litra vode. Postoje mišljenja da nam je potrebno i više, odnosno da bi trebalo da pijemo čak i ako nismo žedni, jer u trenutku kada osetimo žeđ, već smo zapravo dehidrirali.
Kome treba veća hidratacija, više od 2 litre vode? Osobe koje se više znoje, koje žive u predelima sa toplom i suvom klimom, sportisti ili fizički aktivne osobe i dojilje.
S druge strane, sa vodom ne treba ni preterivati. Ekstremne i na silu unete količine vode mogu razvodniti eletrolite u telu i dovesti čak i do trovanja vodom. Međutim, takve situacije su veoma retke, i povezuju se sa praktikovanjem ekstremnih sportova kao što je maraton. Zato je, prilikom bavljenja ekstremnim sportovima, ili situacija kada se previše znojimo, poželjno vodi dodati i elektrolite. U normalnim okolnostima, dnevno ne bi trebalo unositi više od 4 litara tečnosti, odnosno ne bi trebalo piti više od 1 litre tokom 1 sata. Naši bubrezi mogu da prerade do 28 litara tečnosti tokom jednog dana, ali nisu u stanju da izluče više od 1 litra na sat.
Pa kao što je planinska reka bistra i čista, a bara ustajala, ljigava i ne baš mirisna, tako je i naše telo. Zato budimo kao reka. Pravilna hidratacija udružena s Equigalom pravi je način da izbacimo iz organizma sve što nam šteti.
