Svoje anatomije često nismo ni svesni dok nas nešto ne zaboli. Verovatno najbolji primer za to je išijas, poznat i kao lumboišijalgija, bolno stanje izazvano nadražajem nerva išijadikusa. Išijadikus (ischiadicus), poznat i kao išijadični nerv, veliki sedalni ili bedreni živac, počinje kao splet pet nerava u predelu lumbosakralnog pleksusa (krsnog spleta), čiji korenovi od kičmene moždine prolaze kroz kičmene kanale od pršljena L4 do S3, da bi se spojili u jedan nerv debljine prsta koji potom prolazi kroz karlicu vrlo blizu karlične kosti, ali i unutrašnjih organa – debelog creva, rektuma i bešike. U sedalnom delu ovaj nerv prolazi pored piriformnog mišića, ispod gluteusa i iznad velikog aduktora, pa nastavlja niz butinu do čašice kolena gde se grana: jedan deo prolazi u predelu golenjače a drugi duž lista, i dalje čini složenu nervnu strukturu u stopalu.
Kada nas stegne išijas, zavisno od toga koji koren nerva u krsnom spletu je nadražen, odnosno pritisnut, bol se može protezati od lumbalnog dela do polovine butine, do kolena, lista ili duž cele noge, uključujući i stopalo. Lumbalna radikulopatija, što je još jedan stručni naziv za išijas, može biti izuzetno bolna, a kako se telo trudi da se održi u uspravnom položaju, dolazi istovremeno i do jakog spazma mišića koji ne samo da pojačava bol, već izaziva i iskrivljenost na jednu stranu. Kretanje je vrlo otežano i svaki pokret se pretvara u agoniju.
KAKO NASTAJE IŠIJAS?
Ova bolna lekcija iz anatomije može nas zadesiti bilo kad tokom života, čak i ako smo mladi i u punoj snazi. Do nje može doći u deliću sekunde, najčešće prilikom podizanja tereta. Tada lako dolazi do diskus hernije – pucanja prstena diskusa, jastučića koji se nalazi između pršljenova sa zadatkom da ne dozvoli pršljenovima da se taru jedan o drugi i olakša pokret. Kada dođe do prolapsa – curenja diska, ukoliko on iscuri u blizini korena živca, ta želatinozna masa ga pritisne i tako iziritira čitav išijadikus.
Kada jednom osetimo „draži“ išijasa nakon podizanja tereta, sigurno ćemo se brzo opametiti. Naravno, naše telo je stvoreno da radi i podiže teret, ali to moramo činiti na pravilan način – nikako ne iz kičme, već iz čučnja, tako da najveće opterećenje bude na nogama. Nažalost, postoje i druge situacije kada nas može stegnuti išijas. One su češće u kasnijem dobu, kada se naše godine odraze i na stanje naših pršljenova, pa dođe do njihove degeneracije ili do suženja kičmenog kanala usled stenoze – kalcifikacije. Išijas je češći kod gojaznih osoba, u trudnoći ili nakon povreda kičme. Ulje na vatru doliva i sedentan način života, nedostatak fizičke aktivnosti ili nepravilno vežbanje, kod žena često nošenje visokih potpetica, kao i spavanje na lošoj podlozi. Kada se jednom javi, išijas se može vraćati ili pogoršavati na promene vremena odnosno vazdušnog pritiska, hladnoću ili prilikom većeg stresa. Ponekad se možemo ukočiti i nakon nekih banalnih radnji kao što su kijanje, trešenje stolnjaka ili napinjanje u toaletu. Takođe, nakon učestalih napada išijasa može doći i do stezanja mišića piriformisa između kog prolazi jedan krak nerva, što može biti dodatni razlog osećaja bola i trnjenja duž cele noge i stopala.
Nažalost, postoje i teža stanja koja može izazvati kompresija nerva, kao što je kauda ekvina (cauda equina – konjski rep). Kako, kao što smo videli, išijadikus prolazi pored rektuma i bešike, kod ovog stanja dolazi do gubitka kontrole nad njima, što zahteva hitnu medicinsku pomoć. Veće oštećenje nerva može izazvati i gubitak osećaja u nozi, gubitak mišićne mase ili pad stopala.
Bol kod išijasa je karakterističan: on se javlja u lumbalnom delu, spušta u sedalni deo i niz nogu. U nozi se može osetiti i kao mravinjanje, peckanje, utrnulost i hladnoća.
LAZAREVIĆ POZITIVAN ILI NEGATIVAN?
Verovatno su svakome poznati ime našeg književnika Laze Lazarevića i njegove pripovetke Prvi put s ocem na jutrenje i Sve će to narod pozlatiti, ali Lazarević je bio ne samo priznati pisac već i lekar čije je ime upisano u istoriju medicine. Po njemu je nazvan Lazarevićev znak, manevar kojim se dijagostifikuje išijas, a koji je 1880. ovaj lekar opisao u svom stručnom tekstu na srpskom, a kasnije, 1884, i na nemačkom jeziku u časopisu Wiener Medizinische Zeitung. Uspešnosti Lazarevićevog otkrića i dijagnostike u velikoj meri doprineo je bol koji je i sam osećao, kao posledica povrede koju je zadobio u srpsko-turskom ratu, a koja mu je ostavila doživotnu hromost. Zato je imao vrlo istančani osećaj i za bol svojih pacijenata kao i mnogo bolje razumevanje neurologije.
Evo kako se proverava Lazarevićev znak: pacijent leži na leđima sa ispruženim nogama. Lekar mu jednu nogu podiže u vis do pojave bola. U normalnim okolnostima, bez problema možemo sami bez ikakve nelagodnosti da podignemo nogu do ugla od 90 stepeni, ali kod išijasa dolazi do pojave bola jer je u tom položaju koren nerva pod pritiskom. Ukoliko je ugao podizanja noge manji od 90 stepeni, kaže se da je Lazarevićev znak pozitivan, a ako se noga podiže do 90 stepeni bez bola, Lazarević je negativan. Obično je kod jakog išijasa ugao podignute noge manji – 10-30 stepeni, a ako je ugao veći od 60 stepeni, išijas, odnosno pritisak na nerv je blaži.
Kada se išijas javi, odnosno kada je stanje najbolnije, savetuje se mirovanje, uzimanje vitamina B12 i lekova koji će umanjiti bol. Nakon 5-7 dana može se početi s fizikalnom terapijom koja će doprineti boljoj prokrvljenosti, smanjenju upale i povećati pokretljivost. Nakon nekog vremena, kada fizijatar odredi, može se početi i sa lakšim vežbama. Vežbanje je veoma važno i odlična je preventiva za ponovnu pojavu išijasa. Osim što je blagotvorno za ceo organizam, ono doprinosi i jačanju leđnih mišića koji drže kičmu. Ali isto kako pravilno vežbanje može biti korisno, nepravilno vežbanje može naneti štetu. Zato je dobro potražiti savet fizijatra i naučiti koje pokrete moramo izbegavati.
Pored svih ovih koraka na putu ka oporavku, svako ko ima išijas primetiće da mu toplota i zagrevanje prija. Osim tople odeće, u tome nam mogu pomoći i neke biljke. Jedna od njih je i ljuta papričica. Njen sastojak kapsaicin, kada se primeni spolja, ne samo da zagreva, već deluje direktno na nerv i sprečava njegovu degeneraciju. Kapsaicin deluje na receptore bola, smanjuje njihovu aktivnost pa samim tim smanjuje i intenzitet bola. Ekstrakt lekovite biljke gavez primenjen spolja prodire duboko u tkivo, čak do kostiju, smanjuje upale i ima analgetski efekat. Kamfor i mentol, izazivajući kako tople tako i hladne senzacije, pospešuju prokrvljenost tkiva. Sva blagotvorna svojstva ovih sastojaka, uz dodatni aroma-efekat ruzmarina, lavande, mente i limuna, prisutna su u posebnom preparatu koji nam dolazi iz stručne laboratorije Herba Sveta s ciljem da ublaži hronične bolove i ubrza oporavak, između ostalog, i kod išijasa. Gavez krem s efektom zagrevanja prokrvljuje, smanjuje spazam, a delujući direktno na receptore bola donosi osetno olakšanje i prijatan osećaj blage toplote. Osim kod išijasa, može se koristiti kod hroničnih bolova u mišićima i zglobovima, grčeva i problema s cirkulacijom. Neka Lazarević bude uvek negativan, a mi blaženo nesvesni svoje anatomije!
