Kada govorimo o reproduktivnom sistemu žene, najčešće razmišljamo o njegovoj ulozi u menstrualnom ciklusu, plodnosti i trudnoći. Decenijama je i medicina posmatrala stvari na sličan način. Smatralo se da je materica organ čija se osnovna funkcija odnosi na razvoj trudnoće, dok se njen značaj izvan reprodukcije retko razmatrao. Međutim, novo istraživanje američkih naučnika otvara jedno sasvim drugačije pitanje. Da li postoji dublja i složenija veza između materice i mozga nego što smo do sada pretpostavljali?
Ovo pitanje više ne pripada samo domenu teorijskih razmatranja. Studija sprovedena na Univerzitetu Arizona State donela je rezultate koji su iznenadili čak i same istraživače. Naime, pokazalo se da uklanjanje materice kod eksperimentalnih životinja može uticati na određene kognitivne funkcije, pre svega na radnu memoriju, odnosno sposobnost mozga da privremeno čuva i obrađuje informacije neophodne za učenje, zaključivanje i snalaženje u prostoru.
Godinama je naučna pažnja bila usmerena na odnos između jajnika i centralnog nervnog sistema. Razlog za to je dobro poznat. Hormoni koje proizvode jajnici, prvenstveno estrogen i progesteron, imaju snažan uticaj na raspoloženje, pamćenje, koncentraciju i brojne druge moždane funkcije. Zahvaljujući velikom broju istraživanja danas znamo da promene nivoa ovih hormona mogu uticati na mentalno stanje žene tokom menstrualnog ciklusa, trudnoće i menopauze.
VEZA IZMEĐU MATERICE I MOZGA – NAJNOVIJA SAZNANJA
Međutim, autori nove studije smatraju da je vreme da se pogled proširi. Umesto da govorimo isključivo o vezi između jajnika i mozga, možda je preciznije posmatrati čitav sistem u kome učestvuju jajnici, materica i nervni sistem. Upravo je ta moguća veza između materice i mozga postala centralna tema njihovog istraživanja.
Kako bi proverili svoju pretpostavku, istraživači su ženke pacova podelili u nekoliko grupa. Jednoj grupi uklonjena je samo materica. Drugoj grupi uklonjeni su i materica i jajnici. Treća grupa nije bila podvrgnuta operaciji, dok je četvrta prošla kroz simulirani hirurški zahvat kako bi se isključio uticaj same operacije na rezultate.
Nakon perioda oporavka, životinje su testirane u posebnom vodenom lavirintu. Zadatak je bio da pronađu skrivene platforme i zapamte njihov položaj tokom više uzastopnih pokušaja. Ovakvi testovi već dugo predstavljaju standardnu metodu za procenu radne memorije kod eksperimentalnih životinja.
Rezultati su bili neočekivani. Životinje kojima je uklonjena samo materica pokazale su značajno slabije rezultate od svih ostalih grupa. Imale su više poteškoća da zapamte raspored platformi i uspešno reše zadatak. Ono što je istraživače dodatno iznenadilo jeste činjenica da životinje kojima su uklonjeni i materica i jajnici nisu pokazivale isti stepen kognitivnog pada.
Drugim rečima, činilo se da samo uklanjanje materice ima specifičan efekat na radnu memoriju. Takav nalaz bio je toliko neobičan da su naučnici odlučili da ponove čitav eksperiment sa novim grupama životinja. Kada su dobili gotovo identične rezultate, postalo je jasno da se ne radi o slučajnosti.
Iako je prerano donositi konačne zaključke, istraživanje je otvorilo vrata potpuno novom pravcu razmišljanja. Veza između materice i mozga više ne deluje kao spekulativna ideja, već kao oblast koja zaslužuje ozbiljna i detaljna istraživanja.
Naravno, važno je naglasiti da se rezultati dobijeni na životinjama ne mogu automatski preneti na ljude. Istorija medicine poznaje brojne primere kada su nalazi na eksperimentalnim modelima kasnije potvrđeni, ali i one kada se to nije dogodilo. Uprkos tome, ovakve studije predstavljaju dragocen prvi korak ka razumevanju složenih bioloških procesa.
Dodatnu težinu ovim rezultatima daje činjenica da je histerektomija jedna od najčešćih ginekoloških operacija u svetu. Milioni žena tokom života podvrgavaju se uklanjanju materice zbog mioma, endometrioze, prolapsa materice, hiperplazije endometrijuma ili malignih bolesti. U velikom broju slučajeva ova operacija donosi značajno olakšanje i poboljšava kvalitet života. Međutim, novo istraživanje sugeriše da bi dugoročne posledice takvih intervencija trebalo proučavati mnogo detaljnije nego do sada.
Naučnici za sada ne znaju kojim mehanizmom bi veza između materice i mozga mogla da funkcioniše. Postoji nekoliko mogućih objašnjenja. Jedna teorija podrazumeva postojanje složenih nervnih puteva koji povezuju reproduktivne organe sa centralnim nervnim sistemom. Druga ukazuje na moguće učešće imunoloških i inflamatornih procesa. Treća razmatra hormonalne mehanizme koji još uvek nisu dovoljno istraženi.
Zanimljivo je da savremena medicina sve češće potvrđuje koliko su različiti organski sistemi međusobno povezani. Nekada se verovalo da organi funkcionišu relativno nezavisno jedni od drugih. Danas znamo da organizam predstavlja izuzetno složenu mrežu komunikacije u kojoj hormoni, nervni impulsi, imuni medijatori i metabolički signali neprekidno razmenjuju informacije.
Upravo zato ideja da postoji funkcionalna veza između materice i mozga više ne deluje toliko neobično. Naprotiv, ona se uklapa u savremeno razumevanje ljudske fiziologije, prema kome nijedan organ ne postoji izolovano. Srce utiče na mozak. Creva utiču na raspoloženje. Imuni sistem utiče na kognitivne funkcije. Sasvim je moguće da i reproduktivni organi imaju mnogo širi značaj nego što smo dugo pretpostavljali.
Posebno je interesantno što su istraživači primetili da promene nisu bile prisutne u svim oblicima pamćenja. Najizraženiji efekti zabeleženi su upravo u radnoj memoriji, funkciji koja omogućava svakodnevno planiranje, organizaciju i donošenje odluka. To sugeriše da određeni delovi mozga mogu biti osetljiviji na promene koje nastaju nakon uklanjanja reproduktivnih organa.
ZAŠTO JE VAŽNO ČUVATI REPRODUKTIVNO ZDRAVLJE?
Iako će biti potrebne godine novih istraživanja da bismo dobili konačne odgovore, jedno je već sada jasno. Žensko reproduktivno zdravlje ne može se posmatrati isključivo kroz prizmu plodnosti. Sve više podataka ukazuje da reproduktivni organi učestvuju u održavanju ukupne fiziološke ravnoteže organizma. Upravo zbog toga očuvanje njihovog zdravlja dobija mnogo širi značaj.
Kada govorimo o zdravlju žene, ne govorimo samo o jednom organu ili jednom hormonu. Govorimo o složenom sistemu u kome su povezani reproduktivni organi, endokrini sistem, metabolizam, imunitet i centralni nervni sistem. Nova istraživanja pokazuju da bi veza između materice i mozga mogla predstavljati još jednu važnu kariku u tom lancu.
Zbog toga posebnu pažnju treba posvetiti prevenciji i pravovremenom rešavanju ginekoloških problema kao što su neredovni ciklusi, bolne menstruacije, sindrom policističnih jajnika, hormonski disbalans i hronične upale. Očuvanje zdravlja reproduktivnih organa predstavlja ulaganje u opšte zdravlje žene, a možda i mnogo više od toga nego što danas možemo sa sigurnošću da tvrdimo.
U tom kontekstu svoje mesto ima i Femisan A, biljni preparat koji se tradicionalno koristi kao podrška zdravlju ženskog reproduktivnog sistema. Njegova pažljivo odabrana kombinacija biljaka, među kojima su virak, hajdučka trava, neven i crveni zdravac, doprinosi održavanju normalnih funkcija reproduktivnih organa, regulaciji menstrualnog ciklusa i hormonske ravnoteže. Femisan A pruža podršku zdravlju materice i jajnika, posebno kod žena koje se suočavaju sa menstrualnim poremećajima, policističnim jajnicima, PMS-om ili problemima vezanim za plodnost. U trenutku kada nauka sve ozbiljnije istražuje moguću vezu između materice i mozga, očuvanje zdravlja materice postaje važan deo brige o celokupnom zdravlju žene.
