Menstrualni bol je pojava koju gotovo svaka žena tokom života iskusi, a mnoge je intenzivno doživljavaju iz meseca u mesec. Iako se često umanjuje i svodi na „prirodan“ deo ženskog iskustva, najnovija naučna saznanja potvrđuju ono što žene odavno znaju – da bol može biti snažan, iscrpljujući, pa čak i uporediv sa intenzitetom srčanog udara. Upravo zbog toga menstrualni bol zaslužuje ozbiljnost i pažnju, kako u medicinskom okruženju, tako i u društvu u celini.
Menstrualni bol, stručno poznat kao dismenoreja, nastaje kada se materica ritmično kontrahuje kako bi odbacila svoj unutrašnji sloj – endometrijum. Kod pojedinih žena te kontrakcije su toliko snažne da dolazi do smanjenog dotoka krvi u tkivo, što pokreće kaskadu bola. Hemijski posrednici, prostaglandini, luče se u većim količinama i dodatno pojačavaju kontrakcije, stvarajući začarani krug bola i grčeva.
Za neke žene, to je tek nelagodnost – tupi bol u donjem stomaku. Ali za druge, bol se širi u leđa, kukove i butine, remeti san, onemogućava koncentraciju i ne ostavlja drugu mogućnost nego da dan provedu u krevetu. Takva iskustva su daleko od „običnog bola“; ona utiču na radnu sposobnost, socijalni život i mentalno zdravlje žene.
KADA BOL NIJE SAMO BOL
Postoje dva oblika dismenoreje – primarna i sekundarna. Primarna se javlja kod mladih devojaka već sa prvim ciklusima i najčešće nije vezana za organska oboljenja. Sekundarna, pak, ukazuje na prisustvo ginekoloških poremećaja kao što su endometrioza, miomi ili polipi. Tada menstrualni bol postaje simptom dubljeg problema i nikako ne sme biti zanemaren.
Studije pokazuju da između 3 i 33% žena tokom menstruacije trpi bol toliko jak da su potpuno onesposobljene jedan do tri dana, što dovodi do izostanaka iz škole ili sa posla. Više od četvrtine žena mora da uzme bolovanje ili smanji radne obaveze bar jednom u šest meseci zbog menstrualnog bola. Posledice se ne odražavaju samo na profesionalni život – one utiču i na prijateljstva, porodične odnose, obrazovanje, kao i na društvene i rekreativne aktivnosti, čime se kvalitet života značajno narušava.
Nažalost, mnoge žene nailaze na nerazumevanje. Često im se savetuje da „popiju analgetik i istrpe“, bez ozbiljnije dijagnostike. Time se rizikuje odlaganje otkrivanja oboljenja koja mogu ugroziti plodnost i dugoročno zdravlje. Ali najnovija naučna saznanja imaju još ponešto da dodaju na tu temu.
Nova istraživanja dodatno osvetljavaju ozbiljnost menstrualnih poremećaja i bola. Nedavna studija iz 2024. godine pokazala je da dismenoreja i nepravilni ciklusi nisu samo privremeni izvor bola, već mogu imati dugoročne posledice po zdravlje srca i krvnih sudova. Rezultati su potvrdili da genetska predispozicija za obilne ili neredovne menstruacije i bolne cikluse povećava rizik od atrijalne fibrilacije, moždanog udara i, naročito, infarkta miokarda. Drugim rečima, menstrualni bol i poremećaji ciklusa nisu izolovan problem ženskog zdravlja, već potencijalni rani pokazatelj ozbiljnih kardiovaskularnih oboljenja. Ova saznanja naglašavaju potrebu za ranim kliničkim intervencijama i većom pažnjom u dijagnostici, jer briga o menstrualnom zdravlju istovremeno znači i prevenciju hroničnih bolesti koje ugrožavaju život.
Nauka ima još nekoliko saznanja o povezanosti dismenoreje i rizika po zdravlje. Meta-analiza populacionih studija ukazuje da žene koje imaju dismenoreju (uključujući primarnu i onu povezanu sa endometriozom) imaju 2–2,6 puta veći rizik od drugih hroničnih bolnih stanja—bilo u karlici ili izvan nje. Ovo sugeriše da menstrualni bol može biti faktor rizika za razvoj hroničnog bola. Takođe, primarna dismenoreja je pokazala jasnu povezanost sa značajnim promenama u funkcionalnim moždanim mrežama — uključujući auditorne, senzomotorne i kognitivne sisteme, što ukazuje da dugotrajni menstrualni bol može uticati na oblikovanje neuronske aktivnosti i međusobnih neuronskih sinapsi u mozgu.
Nažalost, iako se radi o univerzalnom iskustvu, menstrualni bol se retko tretira kao javni zdravstveni problem. Stručnjaci zato naglašavaju da je vreme da se on prepozna kao ozbiljan medicinski problem, a ne tek kao „ženska muka“. Otvoreni razgovori, opsežnija istraživanja i dostupnija terapijska rešenja ključni su za podizanje kvaliteta života miliona žena širom sveta.
Kako ublažiti menstrualni bol? Standardna prva linija odbrane su nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), poput ibuprofena ili naproksena. Oni deluju tako što blokiraju proizvodnju prostaglandina, smanjujući kontrakcije materice i upalu. Ipak, njihova dugotrajna ili učestala primena može izazvati neželjene efekte, od digestivnih smetnji do opterećenja bubrega i jetre, pa čak i uticaja na samu ovulaciju. Blokiranjem prostaglandina remeti se i proces pucanja folikula i oslobađanja jajne ćelije tokom ovulacije, što može dovesti do smanjenja plodnosti.
Zbog toga se sve više pažnje posvećuje nefarmakološkim metodama – od promena životnih navika, redovne fizičke aktivnosti, uravnotežene ishrane bez industrijskih prerađevina, pa do primene biljnih preparata sa dugom tradicijom u lečenju ginekoloških tegoba. Biljni ekstrakti bogati flavonoidima, eteričnim uljima i taninima pokazali su umirujuće, protivupalno i spazmolitičko dejstvo, čime se prirodno doprinosi smanjenju bola i regulaciji ciklusa.
MENSTRUALNI BOL I SNAGA PRIRODNIH REŠENJA
Fitoterapija, odnosno lečenje biljkama, vekovima je bila oslonac ženskog zdravlja. Tradicionalno znanje potvrđeno je i savremenim naučnim istraživanjima: određene biljke ne samo da ublažavaju menstrualni bol, već i utiču na hormonsku ravnotežu i zdravlje reproduktivnog sistema u celini.
Na primer, virak (Alchemilla vulgaris) deluje kao emenagog, stimuliše normalno menstrualno krvarenje, ali istovremeno kao adstrigentno sredstvo smanjuje obilna krvarenja. Hajdučka trava (Achillea millefolium) zahvaljujući svojim spazmolitičkim svojstvima opušta mišiće i smanjuje grčeve, dok neven (Calendula officinalis) i crveni zdravac (Geranium robertianum) hrane i jačaju reproduktivne organe. Kombinovano delovanje ovih biljaka ne svodi se samo na ublažavanje bola. One deluju protivupalno, poboljšavaju cirkulaciju u maloj karlici i doprinose dugoročnom hormonskom balansu. Na taj način menstrualni bol prestaje da bude samo simptom, već se korenito smanjuju i uzroci koji do njega dovode.
Upravo na ovim saznanjima zasniva se preparat Femisan A, dostupan u obliku kapi i kapsula. On sadrži pažljivo birane ekstrakte virka, hajdučke trave, nevena, crvenog zdravca, peršuna, rusomače, kao i dodatke poput zlatne make i cinka u kapsulama.
Femisan A pomaže ženama od puberteta do menopauze, kod neredovnih ciklusa, bolnih menstruacija, sindroma policističnih jajnika, cista, endometrioze, PMS-a i problema sa plodnošću. Njegova prednost je što ne sadrži hormone niti konzervanse, što ga čini bezbednim za dugotrajnu upotrebu. Kroz sinergiju prirodnih sastojaka Femisan A se ne bavi samo simptomima, već pomaže organizmu da uspostavi unutrašnju ravnotežu. Redovnom primenom bolovi postaju blaži, ciklusi uredniji, a opšte zdravlje žene stabilnije.
Menstrualni bol nije nešto što bi žene trebalo da trpe u tišini. On je realan, intenzivan i zaslužuje ozbiljan pristup. I dok farmaceutski lekovi pružaju brzo olakšanje, biljni preparati poput Femisana A nude dugoročnu podršku – nežno, prirodno i u skladu sa ritmom ženskog tela.
Izbor prirode da nam kroz biljke podari lekovite supstance pokazuje da menstrualni bol ne mora biti prepreka svakodnevnom životu. Uz Femisan A kapi i kapsule, žene dobijaju priliku da ponovo uspostave ravnotežu, smanje intenzitet bolova i svoje cikluse dožive sa više lakoće i dostojanstva.
