Pored puberteta, perimenopauza je verovatno najburniji period u životu žene. Pad estrogena i drugih polnih hormona koji su se do nedavno smenjivali u savršenom ritmu tokom mesečnog ciklusa, izaziva brojne promene, i to ne samo na reproduktivnom nivou. Svaki deo tela i organ oseća nedostatak estrogena, što žena proživljava kroz brojne simptome. Ti simptomi mogu biti tako intenzivni i snažni da žene često dobijaju pogrešne dijagnoze u perimenopauzi.
Šta se dešava tokom perimenopauze? Kad se rodi, žena ima oko 1 do 2 miliona jajnih ćelija, ali njihov broj tokom života prirodno opada. Tokom tridesetih godina, ima ih između 50 i 100 hiljada, početkom četrdesetih ispod 25 hiljada, a do perimenopauze žena ima samo nekoliko hiljada jajnih ćelija. Osim što su malobrojne, one su vremenom i manje kvalitetne, pa brojne žene imaju problema da zatrudne već od sredine tridesetih. Žene u proseku ulaze u menopauzu oko 51. godine života, što se računa kao godinu dana nakon poslednje menstruacije, mada je sve između 45. i 55. godine normalno. Ako računamo da perimenopauza može početi 10 godina pre toga, nije neobično da žena već sredinom tridesetih oseti prve simptome.
Kako je tokom perimenopauze broj jajnih ćelija drastično smanjen, a bez jajnih ćelija nema ni ovulacije, jajnici postaju manje osetljivi na hormone hipofize, FSH i LH koji je stimulišu, i prestaju da proizvode estrogen i progesteron. Samim tim jajnici se smanjuju, menstruacije postaju sve neredovnije, a postepeno se pojavljuju i smenjuju brojni simptomi menopauze. Oni koji se najlakše povezuju s perimenopauzom su vazomotorni simptomi – valunzi i preznojavanje. Ali simptomi perimenopauze su tako brojni (neka istraživanja su pobrojala čak trideset) i često se ne povezuju s ovom prelaznom fazom života, da izazivaju veliku zabrinutost i drastično utiču na kvalitet života.
KOJI SU SIMPTOMI ČESTI U PERIMENOPAUZI?
Pored neredovnih ciklusa koji povremeno mogu biti izuzetno obilni i već pomenutih valunga, žene u perimenopauzi često pate od nesanice, noćnog preznojavanja, strahova, napada panike i promena raspoloženja. Problemi sa snom i često buđenje izazivaju umor i iscrpljenost i onemogućavaju normalno funkcionisanje tokom dana. Pored umora, česta je i „mentalna magla“ – zaboravnost, otežana koncentracija i pamćenje. Kako estrogen utiče na elastičnost tkiva i vlažnost sluznice, u perimenopauzi je česta suvoća intimne regije, zid vagine je krući i izaziva bolne odnose, zbog čega je čest pad libida. S početkom perimenopauze mišićna i koštana masa prirodno opadaju, a lakše se gomilaju visceralne masti pa su žene sklonije gojaznosti. I funkcionisanje kardiovaskularnog sistema se menja, holesterol raste a insulin postaje nestabilan…
Ali nažalost, to nije sve. U perimenopauzi su česte i migrene, bolovi u zglobovima i mišićima, smrznuto rame, trnjenje i peckanje u nogama i rukama, sindrom nemirnih nogu, osip i svrab kože, poremećaj varenja, sindrom suvih usta (jezika i nepca), tinitus – zvonjenje u ušima, poremećaj vida, suvoća očiju, osećaj peska u očima, promena ukusa i pojava zadaha, neprijatan miris tela, alopecija i pojačana maljavost, osećaj knedle u grlu, svrab u ušima…
Spisak je dug, a zastrašujuća je i sama pomisao na mogućnost da makar samo polovinu ovih simptoma možemo osećati tokom čitavih deset godina. Ali zašto dolazi do takvih promena i drastičnih simptoma? Za to su odgovorni ispražnjeni estrogenski receptori. To su proteini koji se vezuju u ćelijama za hormon estrogen koji im „daje u zadatak“ da obavljaju brojne biološke funkcije. Oni su prisutni u čitavom organizmu i zaduženi su za niz funkcija, od moždanih, preko kardiovaskularnih do imunoloških. Kako se u perimenopauzi estrogenski receptori ubrzano prazne, tako signalni putevi u ćelijama postaju nejasni i nestalni, i nastaju brojni simptomi. Upravo zbog toga su česte pogrešne dijagnoze u perimenopauzi.
KOJE SU ČESTE POGREŠNE DIJAGNOZE U PERIMENOPAUZI?
Nažalost, doktori nas retko sagledavaju holistički, već svaki specijalista tretira samo svoju oblast. Zvanična medicina ima i stav da su jedino vazomotorni simptomi nešto što se definitivno i dokazano može povezati s menopauzom, sve ostalo je teško dokazati. Ali brojna nova istraživanja koja se rade tokom poslednje decenije dokazuju upravo suprotno.
Koje pogrešne dijagnoze u perimenopauzi žene najčešće dobijaju?
- Simptomi poput promena raspoloženja, napada panike, osećaja tuge i potištenosti često se dijagnostifikuju kao depresija. Razlog tome je što hormonske promene utiču na neurotransmitere kao što je serotonin (poznat i kao hormon sreće). Ženama se često prepisuju anti depresivi, a zapravo bi im više pomogla hormonska terapija.
- Simptomi kao što su lupanje srca, osećaj pritiska u grudima, znojenje, vrtoglavica, umor često se dijagnostifikuju kao angina pektoris ili drugi kardiovaskularni poremećaji, pa se ženama pogrešno propisuju beta-blokatori ili lekovi za anksioznost.
- Osećaj umora, opadanje kose, promene u termoregulaciji (osećaj hladnoće ili vrućine) i povećana telesna težina često se dijagnostifikuju kao hipotireoza – smanjeni rad štitaste žlezde. Simptomi menopauze i poremećaj rada štitaste žlezde često su slični.
- Bolovi u zglobovima i mišićima i osećaj ukočenosti često se dijagnostifikuju kao artritis ili fibromijalgija, a zapravo ih izaziva pad estrogena u receptorima koji su prisutni u zglobovima. S druge strane, često se zanemaruje gubitak koštane mase usled pada estrogena, koji kasnije može dovesti do osteoporoze.
- Hormonske promene koje utiču na metabolizam i funkciju mitohondrija izazivaju osećaj iscrpljenosti, pada energije i umora, koji se često dijagnostifikuju kao sindrom hroničnog umora ili ADHD – poremećaj pažnje.
- U perimenopauzi, usled pada estrogena u receptorima koji regulišu neuroprotekciju i kognitivne funkcije, dolazi do pada koncentracije, vrtoglavica, trnjenja ekstremiteta i osećaja konfuzije, koji mogu ličiti na početne simptome multiple skleroze ili hronične migrene.
- Atrofija urogenitalnog trakta u perimenopauzi izaziva simptome suvoće vagine, osećaja peckanja i učestalog mokrenja, koji se često leče antibioticima zbog sumnje na infekcije.
- Žene u perimenopauzi često pate od nadimanja, gasova, promena u stolici i otežanog varenja. Razlog tome je što hormonske promene menjaju crevnu floru i pokretljivost creva. Ovi simptomi se često dijagnostifikuju kao sindrom iritabilnog ili propusnog creva.
Pogrešne dijagnoze u perimenopauzi izazivaju dodatnu zabrinutost i čak mogu uključivati nepotrebnu upotrebu lekova koja može naneti štetu. S druge strane, žene su u menopauzi podložnije kardiovaskularnim poremećajima, dijabetesu, metaboličkom sindromu i osteoporozi. Iako je, kada smo zabrinute, uvek bolje uraditi analize i otići na pregled, kao i obavljati redovne sistematske preglede, važno je da znamo šta sve možemo očekivati u perimenopauzi i da budemo svesne zašto te promene nastaju. Dobra informisanost je već pola rešenog problema, a drugu polovinu problema rešićemo tako što ćemo tretirati sam njihov uzrok: pad hormona. Kako je moguće dopuniti hormonske receptore? Jednostavno i na prirodan način, pomoću fitoestrogena!
Fitoestrogeni su biljna jedinjenja koja su po svojoj hemijskoj strukturi slična estrogenu, i kada ih unesemo u organizam, vezuju se za estrogenske receptore. Kako su ovi receptori prisutni u čitavom organizmu i regulišu sve životne funkcije, fitoestrogeni nam mogu pomoći ne samo da otklonimo simptome menopauze, već i da očuvamo gustinu kostiju, poboljšamo funkciju krvnih sudova i regulišemo nivo holesterola, očuvamo kognitivne funkcije i uravnotežimo psihu, sačuvamo vlažnost i elastičnost kože, sluzokože i zglobova, i tako dalje. Iako su fitoestrogeni prisutni u hrani koju svakodnevno unosimo, postoje biljke koje imaju primarno fitoestrogensko dejstvo i kao takve su od neprocenjive pomoći ženama u perimenopauzi.
Najefikasnije fitoestrogenske bilje sažete su u Femisanu Gold, prirodnom preparatu namenjenom upravo ženama koje ulaze u perimenopauzu. Fitoestrogeni iz Femisana Gold postepeno popunjavaju estrogenske receptore i tako daju vitalnost, poboljšavaju raspoloženje, otklanjaju simptome menopauze i štite od poremećaja kojima su žene u tom periodu sklone.
