Prešle smo polovinu četrdesetih i počele da osećamo simptome menopauze. Kupamo se u znoju, vruće nam je kao u paklu, a uz sve to treba da radimo i obavljamo svakodnevne obaveze. I onda odjednom počne da nam lupa srce. Zastanemo, uhvatimo se za grudi i imamo osećaj kao da će da nam iskoči iz grudnog koša. Nakon desetak sekundi sve se smiri. Posle nekog vremena konačno nađemo malo vremena za sebe, sednemo da se odmorimo. Eto ga opet. Sad se već zabrinemo i zakažemo pregled kod kardiologa. Doktor nas pregleda, uradi EKG, kaže sve je u redu. I onda počinje sumnja… Da li smo sve to samo umislile? Odgovor je – nismo, nikako! Lupanje srca je čest simptom u menopauzi, čak oko 50% žena ima palpitacije, a 87% njih zatraži lekarsku pomoć.
Lupanje srca, poznato i kao palpitacije, opisuje osećaj ubrzanog, nepravilnog ili intenzivnog otkucavanja srca. Može se javiti kao osećaj preskakanja otkucaja, snažnog udaranja u grudima ili ubrzanog pulsa. Kod mnogih žena ovo stanje može izazvati osećaj anksioznosti, pogotovo ako ga prati vrtoglavica, mučnina ili bol u grudima. U menopauzi, palpitacije često dolaze iznenada i mogu trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta.
U KAKVOJ VEZI SU LUPANJE SRCA I MENOPAUZA?
Postoji vrlo jednostavno objašnjenje zašto s nastupanjem perimenopauze i menopauze osećamo lupanje srca. To je period kada drastično opadnu naši polni hormoni, jer je naša ovarijalna rezerva iscrpljena i jajnici više ne luče hormone. Ali pad polnih hormona nije povezan samo s našim reproduktivnim sistemom. U čitavom našem organizmu postoje estrogenski receptori koji regulišu brojne funkcije, i s padom estrogena ovi receptori bivaju van kontrole. Nestalni signal koji dobijaju usled nedovoljnog nivoa ovog važnog hormona remeti njihovu aktivnost, što žena oseća kroz dugačak spisak simptoma, kao što su valunzi, bolovi u zglobovima, poremećaj varenja, razdražljivost, pa i lupanje srca.
Upravo jedan takav estrogenski receptor nalazi se i u samom srčanom mišiću, tačnije u sinoatrijalnom čvoru. To je mišićno tkivo u desnoj komori koje je zaduženo za regulaciju ritma i tempa rada srca. Kada nivo estrogena opadne u ovom receptoru, dolazi do poremećaja ritma srca.
Lupanje srca, pored hormonskih promena, često mogu izazvati i pojačati stres i anksioznost, koji inače prate ulazak u menopauzu, a i sami valunzi koji dovode do povećanja telesne terperature mogu podstaći srce da ubrzano radi kao odgovor na fiziološke promene. Stanje mogu pogoršati i konzumacija alkohola, nikotina i previše kofeina. Zbog svega ovoga pravi kardiovaskularni poremećaji mogu se često „provući“ bez dijagnoze jer se smetnje pripisuju prelaznom periodu.
Ali upravo zato što estrogen igra ključnu ulogu u regulisanju tonusa krvnih sudova, metabolizma holesterola i funkcija srca, s početkom menopauze postajemo sklonije kardiovaskularnim smetnjama i poremećajima. Prerani ulazak u menopauzu dokazano povećava rizik od budućih kardiovaskularnih oboljenja za 36%. Zato je veoma važno da budemo dobro informisane i redovno obavljamo sistematske preglede, kao i da prilagodimo stil života i nađemo načina da se izborimo sa simptomima menopauze.
ZDRAV ŽIVOT U MENOPAUZI
Sada je, više nego ikad pre, važno da prigrlimo zdrav način života. Način ishrane, fizička aktivnost i životni stil mogu nam ne samo produžiti život, već drastično poboljšati kvalitet života u poznim godinama.
Za naše srce i krvne sudove veoma je važno kako se hranimo. Ono na šta treba da obratimo pažnju je dovoljan unos omega-3 esencijalnih masnih kiselina kojih ima u masnoj ribi, lanenom semenu, orašastim plodovima, avokadu i maslinama. Naše srce voli antioksidante kojih ima u bobičastom voću, zelenom lisnatom i drugom povrću. Kako bismo držale nivo holesterola u granicama normalnog, potrebno je da unosimo dovoljno vlakana iz integralnih žitarica i mahunarki. Za dobar krvni pritisak potreban nam je kalijum kog ima u bananana, batatu, avokadu, krompiru i brokoliju. Zdravlje srca zavisi od zdravlja naših creva kojima treba da obezbedimo dovoljno probiotika iz fermentisane hrane, poput kiselog kupusa, jogurta, kefira. Da bi srce pumpalo kako treba, potrebna mu je dovoljna količina vode. I, na kraju, bitno je da izbacimo sve što šteti našem kardiovaskularnom sistemu: šećere (uključujući sve proste ugljene hidrate), visokoprerađenu hranu, trans masti i prženu hranu.
Ali postoji još jedan odličan način da sprečimo lupanje srca u menopauzi, a on podrazumeva ciljanje u samu srž problema: estrogenske receptore. Dopunjavanjem estrogenskih receptora efikasno pomažemo svom organizmu da zadrži zaštitno dejstvo estrogena koje obezbeđuje dobro funkcionisanje čitavog orgnanizma, uključujući i srčani mišić. Estrogenske receptore možemo dopuniti putem hormonske supstitucione terapije (sintetičkih hormona), ili na potpuno prirodan način, pomoću fitoestrogena. Fitoestrogeni su jedinjenja koja su prisutna u brojnim biljkama, ali neke ih sadrže u većoj količini. Oni su po strukturi slični estrogenu i kada ih unesemo u organizam, efikasno se vezuju za estrogenske receptore, uključujući i onaj u sinoatrijalnom čvoru, podmlađuju krvne sudove i štite naše kardiovaskularno zdravlje. Osim što će sprečiti lupanje srca i smanjiti rizik od kardiovaskularnih oboljenja, fitoestrogeni imaju moć da nas zaštite od brojnih poremećaja kojima smo sklone u menopauzi. Među njima prednjače osteoporoza i dijabetes tipa 2 koji su danas poprimili razmere epidemije. Insulinska rezistencija je danas vrlo čest poremećaj kod sve mlađih osoba, a žene u menopauzi su pod posebno velikim rizikom da obole od nje. Moderna istraživanja dokazala su da je ovaj poremećaj zaslužan za stvaranje upalnih stanja u organizmu koja potom vode u brojna dalja oboljenja, uključujući i karcinom i Alchajmerovo oboljenje, danas sve češće poznato po nazivu dijabetes tipa 3. Insulinska rezistencija i kardiovaskularna oboljenja su čvrsto povezani, jer se oba ova poremećaja asociraju s pridruženim stanjima kao što je visceralna gojaznost (još jedna česta pojava u menopauzi), koja vodi u poremećaj lipida i insulina.
Kada uzmemo u obzir činjenicu da prilikom ulaska u menopauzu estrogenski receptor ERβ igra direktnu ulogu u homeostazi lipida i glukoze, onda je jasno zašto s padom estrogena postajemo podložne ovim poremećajima.
Ali kako da znamo koje fitoestrogene bi trebalo da koristimo? Stručnjaci Herba Sveta su već odradili taj posao za nas. Sabrali su ekstrakte najefikasnijih fitoestrogenskih biljaka, udružili ih s adaptogenim biljkama i kreirali potpuno jedinstveni preparat namenjen ženama već s prvim znacima perimenopauze: Femisan Gold. Ova potpuno prirodna formula će ne samo otkloniti neprijatne simptome menopauze, već će nam pomoći da podnignemo nivo životne energije i mentalne bistrine, i zaštititi nas od poremećaja koji su česti u menopauzi. Femisan Gold zato predstavlja idealno rešenje za otklanjanje tegoba i sjajan ulog u zdravu i aktivnu starost.
