Evlija Čelebija, turski putopisac iz 17. veka, u svojim zapisima pominje čuvenu travničku turšiju od karamut krušaka. Verovatno je bio prilično impresioniran salatom Travničana, imajući u vidu da je došao iz zemlje turšije. Na turskom turşu, salata od fermentisanog povrća ili voća je bliskoistični specijalitet kog su Turci doneli na Balkan. Ali postoje arheološki dokazi da se turšija spremala i 6000. godine pre naše ere u dolinama Tigra i Eufrata, pa možemo sa sigurnošću reći da je to bio jedan od najstarijih načina da se sačuva povrće za zimu, i tako unesu neophodni vitamini i minerali, naročito vitamini K i B grupe, ali i korisne bakterije.
Turšija pripremljena fermentacijom
Turšija koja se priprema fermentacijom, pomoću usoljene vode, a ne pomoću sirćeta, baš kao i kiseli kupus, veliki je prijatelj našeg stomaka. Ona čisti organizam, pomaže u izbacivanju štetnih materija, ali i donosi dobre bakterije koje naseljavaju naša creva i imaju niz blagotvornih osobina. Dobre bakterije pomažu varenje, pospešuju apsorpciju korisnih materija iz hrane, sprečavaju gojaznost i pojavu dijabetesa tako što stabilizuju nivo insulina u krvi i doziraju apsorpciju masti. One nam tako štite zdravlje, kako fizičko tako i mentalno, i deluju preventivno kod niza oboljenja, od akni do karcinoma.
Najvažnije bakterije koje učestvuju u procesu fermentacije su Lactobacillaceae, koje iz ugljenih hidrata stvaraju mlečnu kiselinu, a koja vrši ulogu konzervansa. So u salamuri stvara pogodne uslove za razvoj ovih bakterija i sprečava razvoj patogenih mikroorganizama.
Naša tradicionalna turšija se pravi pomoću vode i soli, ali fermentisano povrće nije samo balkansko-bliskoistočni specijalitet. Sprema se i na Dalekom istoku, gde je verovatno najpoznatija turšija korejska – kimči. Kimči se pravi od seckanog povrća: kineskog kupusa, daikon rotkvi, šargarepe i luka, koje se meša s posebnom pastom od belog luka, đumbira, ribljeg sosa, ljutog sosa i šećera. Svo povrće se isecka, usoli i ostavi da odstoji sat vremena u vodi, pa se potom ispere i pomeša sa začinima, sipa u teglu i dobro nabije, da se što više istisne vazduh. Povrće se fermentiše u soku koje samo pusti, na sobnoj temperaturi, do pet dana. Kada se ukiseli treba ga staviti u frižider i pojesti tokom naredne dve nedelje.
Ali ako nismo ljubitelji dalekoistočnih jakih ukusa, naša turšija je sasvim dobar izvor korisnih bakterija. Karfiol, zeleni paradajz, krastavčići, šargarepa, male paprike babure, beli luk, nakon temeljnog pranja se stavljaju u čiste i sterilizovane tegle, pritisnu štapićima rena, doda se biber i slačica u zrnu, po neki list lorbera, pa naliva usoljenom vodom u razmeri 1 litar vode – 40 grama soli. Voda treba da bude prokuvana, a so kvalitetna, i salamura se naliva preko povrća tek nakon što se ohladi. Turšija se tradicionalno sprema na jesen, taman kada se povrće pojavi na pijaci, a pre nego što krene mraz, kako bi se prirodno ukiselila. Hladnoća koja sledi će joj pomoći da se ne prekiseli i dobro održi.
Fermentisana hrana nam štiti imunitet zahvaljujući dobrim bakterijama koje nam uspostavljaju balans u organima za varenje, jer skoro 80% našeg imuniteta zavisi od creva. Ona je izuzetno blagotvorna za osobe koje pate od upala creva, čestih poremećaja varenja, gastritisa, sindroma iritabilnog creva i karcinoma. Dobre bakterije iz turšije nam mogu pomoći i da se izborimo s alergijama i netolerancijama na hranu, hormonalnim disbalansom, pa se njihovo dejstvo se može odraziti i na našoj koži, koja postaje čistija, ali i na mentalnom zdravlju, jer dobro raspoloženje često zavisi od varenja.
Dobre bakterije deluju i preventivno, štite nas od bolesti koje se prenose hranom zaraženom listerijom, streptokokom i drugim štetnim bacilima. Zato je turšiju najbolje spremiti kod kuće, jer kupovna nema isto dejstvo. Kada se masovno priprema, turšija se sprema sa sirćetom i pasterizuje kako bi se duže održala, a procesom pasterizacije se pored loših ubijaju i dobre bakterije. Na turšiju i kiseli kupus možemo navaliti bez osećaja griže savesti: oni nam neće doneti višak kilograma, naprotiv, mogu samo da pomognu da se viška oslobodimo.
I za kraj da se vratimo čuvenim travničkim ukiseljenim kruškama, koje su sjajan prilog uz pečeno meso: 6 čvrstih karamut krušaka oljuštiti, prepoloviti i ostaviti da odstoje 5 minuta u vodi s malo vinskog sirćeta. Napraviti salamuru od 3 čaše vinskog sirćeta, 5 čaša prokuvane vode i 1 kašike soli. Kruške poređati u sterilizovanu teglu, po želji dodati celo zrno anisa i karanfilića, pa naliti salamurom. Čuvati na prohladnom i tamnom mestu. Pravilno pripremljene, održaće se cele zime.
Ako do sada niste, uvedite fermentisano povrće i voće što pre u ishranu. Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!
