Briga za budućnost je normalna pojava, to je naš način da prihvatimo neizvesnost koju ona nosi i sprečimo razočaranje. O tome je već bilo reči ovde. Ali šta se dešava kada briga pređe granice normalnog, i preraste u anksioznost?
Ostavi smrti ništa više od sagorelog zamka. Nikos Kazancakis, Grk Zorba
Što više živite neproživljen život, to je veća zebnja od smrti u vama. Što više ne uspevate da u potpunosti iskusite život, to ćete se više plašiti smrti. Irvin Jalom
ŠTA JE ANKSIOZNOST? UZROCI ANKSIOZNOSTI
Anksioznost mentalni poremećaj kog karakteriše stanje konstantne zebnje, strepnje i straha, neopravdani osećaj da nas očekuje neprijatan događaj, loš ishod ili katastrofa, uz konstantnu budnost i prenapregnutost nervnog sistema. U iščekivanju da se desi nešto loše i opasno, prevladava i osećaj da nećemo biti u stanju da se zaštitimo i da će posledice imati fatalni ili dugoročni negativan efekat. Anksiozna reakcija se razlikuje od normalne emocionalne reakcije po tome što je kod potonje prisutna stvarna pretnja ili opasnost. Anksiozne osobe nisu u stanju da kontrolišu ovakve emocije i neodređeni strah, a obično se ovo stanje javlja nakon nekog traumatičnog iskustva ili stresne situacije koja služi kao okidač. Otac psihoanalize, Sigmund Frojd, prepoznaje važnost anksioznosti i tvrdi da je ona kritična komponenta neuroze. Po egzistencijalističkoj psihoterapiji, zasnovanoj na egzistencijalizmu, grani filozofije, koju su prvi klinički primenjivali čuveni Oto Rank, Karl Jaspers i u Americi Viktor Frankl, a na koju se oslanja i čuveni američki psihoterapeut i pisac Irvin Jalom, u osnovi svih ljudskih dilema i problema stoji strah od smrti i potraga za smislom i slobodom.
ANKSIOZNOST: SIMPTOMI
Anksiozni poremećaj se manifestuje kroz niz simptoma, kako fizičkih tako i mentalnih. Od telesnih simptoma mogu se osetiti vrtoglavica, osećaj stezanja u grudima, lupanje srca, plitko disanje, tenzija u potiljačnom delu glave i vratu, mučnina, problemi s varenjem, nesanica, pojačano znojenje. Na mentalnom nivou možemo iskusiti poteškoće u koncentraciji i pamćenju, osećaj ’neizdrža’ i nestrpljenja, izbegavanje da se suočimo i posvetimo svakodnevnim obavezama i poslu, opsedajuće misli, osećaj klaustrofobije, jaku zabrinutost i potrebu za potvrđivanjem. Osnov za zabrinutost se može naći u nizu izmišljenih problema, od svakodnevnih, na primer da nećemo imati dovoljno novca da podmirimo životne potrebe, da odradimo posao koji nam je poveren, da ćemo oboleti od neizlečivi bolesti, do brige na globalnom nivou, straha od rata, opšte katastrofe i kraha.
Osobi koja oseća konstantnu strepnju nije lako, i nalaženje duševnog mira za nju je nemoguća misija. Ali verovatno je jednako teško i njenoj okolini koja često oseća zbunjenost, zabrinutost i strah jer ne zna kako da joj pomogne.
Pre svega, bitno je umeti prepoznati anksioznost. Manifestacije i simptomi anksioznosti su:
- fobije, na primer klaustrofobija – intenzivan strah od zatvorenog prostora, strah od gužve, od ljudi, od saobraćaja;
konstantne slutnje i strepnje i u najbezazlenijim situacijama (generalizovani anksiozni poremećaj), „šta ako“ se dogodi ovo ili ono; - opsesivno-kompulzivne radnje, posebni rituali koji umanjuju strah u verovanju da imaju zaštitničko dejstvo;
psihosomatski poremećaji, stomačni problemi, glavobolje, visok pritisak, lupanje i preskakanje srca… - strah od bolesti i smrti;
- osećaj krivice;
- osećaj gušenja;
- napadi panke – preznojavanje, drhtanje, zadihanost, gušenje, lupanje srca i osećaj gubitka kontrole;
- poremećeno spavanje, otežan ulazak u san, nedovoljan san;
- nemogućnost koncentracije;
- stalna napetost mišića;
- poremećaji u seksualnosti, erektilna disfunkcija ili nedostatak libida.
A sve te manifestacije su mehanizmi odbrane, način da se anksiozna osoba odbrani ili zaštiti od izmišljenog katastrofalnog budućeg ishoda. Nažalost, najčešće načini pomoću kojih se anksiozna osoba bori protiv ovog poremećaja, još više dolivaju ulje na vatru. Na primer, preterana analiza kao način mentalne kontrole, koja je čest mehanizam odbrane, samo pojačava opsesiju i tenziju. Izbegavanje suočavanja s problemom može navesti osobu da ne izlazi iz kuće, da se ne vozi gradskim prevozom ili da ne ulazi u lift. Borbu protiv anksioznosti prate fizički mehanizmi, stezanje mišića, što izaziva bol i dovodi do umora i iscrpljenosti.
ANKSIOZNOST I DEPRESIJA
Strašan je osećaj kada nikada niste u stanju da se opustite. Anksioznost često vodi u depresiju jer nam konstantno ’prežvakavanje’ prošlih događaja u glavi i briga o budućnosti ne dopuštaju da uživamo u sadašnjem trenutku. To je začarani krug iz kog je teško izvući se sam. Danas je sve više osoba koje pate od anksioznosti. Osim brzog i stresnog načina života, tome doprinosi i loša hrana, preterana konzumacija stimulativnih napitaka, kafe, kola, energetskih pića i manjak fizičke aktivnosti.
Kako pobediti anksioznost? U borbi protiv anksioznosti bitno je poboljšati ishranu, uključiti što više namirnica bogatih B vitaminima, i omogućiti telu da proizvode više hormona sreće – serotonina i dopamina. To možemo postići redovnim bavljenjem sportom, šetnjama u prirodi, redovnim izlaganjem suncu u vreme kada nije prejako, druženjem s ljudima koji nam prijaju i bavljenjem prijatnim hobijima.
LEČENJE ANKSIOZNOSTI
Još jedan od načina da se izborimo sa stalnom zebnjom, napadima panike i fobijama jeste da ih priznamo i prihvatimo. Ako se stalno trudimo da ih kontrolišemo, one će kontrolisati nas. Zato je bitno da opustimo uzde i olabavimo kontrolu. U tome nam mogu pomoći meditativne aktivnosti, pravilno disanje, bavljenje jogom ili jednostavnim aktivnostima kao što je slaganje pazl slagalica ili ručni radovi.
Ako želimo da pomognemo osobi koja pati od anksioznosti, bitno je da imamo strpljenja, da izdvojimo vreme da je saslušamo i da nikako ne banalizujemo njene probleme. Ponekad je dovoljno i samo prisustvo, bez ikakvog uplitanja. Takođe, kao posmatrač, moramo da umemo i da zaštitimo sebe, i da se na kratko udaljimo i posvetimo sebi kada prepoznamo da stres prelazi i na nas. U zavisnosti od toga kakav je intenzitet, trajanje i učestalost anksioznih napada, u svakom trenutku je dobro potražiti stručnu pomoć, jer tako možemo sprečiti da anksioznost preraste u veći psihički poremećaj. Stručnjak nakon postavljanja dijagnoze može preporučiti terapiju lekovima i psihološko savetovanje, a mi sami možemo poboljšati kvalitet života tako što ćemo čuvati svoje mentalno zdravlje.
’’Čvrsto verujem, i kao čovek koji će i sam umreti jednog dana u bliskoj budućnosti, ali i kao psihijatar koji je proveo decenije baveći se anksioznošću izazvanom strahom od smrti, da nam suočavanje sa smrću omogućava ne da otvorimo Pandorinu kutiju, već da ponovo uđemo u život na bogatiji i saosećajniji način.’’ Irvin Jalom
Kako pobediti anksioznost? Najveći neprijatelj anksioznosti i uopšte duševne bolesti je bogat život ispunjen događajima i iskustvima. Zato sazidajte svoj zamak onako kako vi želite, i ne ostavite smrti ništa više od spaljenih temelja, baš kao Grk Zorba.
Za dvadeset godina više ćeš biti razočaran zbog stvari koje nisi uradio, nego zbog onih koje si uradio. Zato odbaci konope. Otplovi iz sigurne luke. Zahvati jedrima pasatne vetrove. Istražuj. Sanjaj. Otkrivaj. Mark Tven
Još jedan neprijatelj anksioznosti, straha, nervoze, nesanice, emocionalne nestabilnosti i psihičke iscrpljenosti je Optima Forma. To je potpuno prirodan preparat na bazi tri lekovite biljke – valerijane, matičnjaka i hmelja, koji nas opušta a pritom ne izaziva osećaj obamrlosti niti zavisnost.
