(Capsicum annuum)
Ljuta papričica je danas neizostavni deo kulinarstva širom sveta, ali njeno poreklo je ograničeno na usku teritoriju koju, zahvaljujući arheologiji, možemo tačno locirati na jugozapadu Ekvadora gde su pronađeni njeni ostaci na kamenju koje se koristilo za mlevenje i u posudama za kuvanje starim preko 6000 godina. Ovu višegodišnju žbunastu biljku iz porodice Capsicum u Stari svet doneo je Kolumbo, mada su za njeno širenje po planeti zaslužniji portugalski moreplovci i trgovci. I njeno širenje po Americi zavisilo je od dolaska belog čoveka čiji su robovi poneli sastojke svojih kuhinja sa sobom na sever. Ovaj mali vatreni plod poznat je i po nazivu čili, koji potiče iz astečkog Nahuatl jezika. Zapisi prvih osvajača pominju da su je Asteci i Maje koristili ne samo za jelo, već i kao lek, ali i za kađenje kuća.
Ono što ljutu papričicu razlikuje od većine namirnica je bol koji izaziva kada je konzumiramo. Osećaj da su nam se usta zapalila, peckanje, crvenilo i suze u očima izaziva sastojak papričice koji se zove kapsaicin. Pitanje koje se neminovno postavlja je – kada ljuta papričica izaziva tako drastičan i čak i bolan efekat, zašto je uopšte jedemo? Kapsaicin u nama okida upozorenje koje smo stekli evolucijom, da radimo nešto što je potencijalno opasno. S druge strane, razum nam govori da nećemo umreti od zalogaja papričice. Uzbuđenje koje pritom osećamo moglo bi se uporediti sa sportovima kojima se bavimo iako znamo da bi mogli biti opasni, padobranstvom ili ronjenjem, ili s gledanjem horor filmova, kada nas prodrma adrenalin. Dakle, ljuta papričica nam daje i bol i zadovoljstvo i uzbuđenje, ukratko, osećamo da smo živi, da živimo punim plućima. Ovu pojavu opisao je psiholog Pol Rozin kao primer „kontrolisanog rizika“.
Ali nije svaka papričica ista. Intenzitet ljutine meri se Skovilovom skalom, nazvanom po američkom farmaceutu Vilburu Skovilu, koji ju je osmislio 1912. godine. Tako obična paprika babura ima 0 SHU (toplotnih jedinica Skovilove skale – Scoville Heat Units), halapenjo papričica do 10.000 SHU, kajen do 50.000, piri-piri do 100.000, a „najotrovnija“ je habanero čiji skor ljutine ide čak do 350.000 SHU.
LJUTA PAPRIČICA I BOL
Ljuta papričica se u prirodi koristi kapsaicinom kako bi upozorila druga živa bića da je ne uništavaju. To joj uspeva uglavnom sa sisarima, dok ptice ne poseduju receptore pomoću kojih bi osetile efekat kapsaicina. Kod ljudi, kada kapsaicin dođe u dodir s nervnim završecima, on okida receptor za bol TRPV1 kog je evolucija smislila upravo da bi nas sprečila da radimo ono što bi moglo da nam ugrozi život, na primer da diramo užareni ugalj golim rukama ili pijemo vrele napitke. TRP je skraćenica za tranzijentni receptorski potencijal, a mehanizam ovog receptora rasvetlili su Dejvid Džulijus i Adam Pataputian, naučnici koji su za to otkriće 2021. dobili Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu.
Naučni naziv za papričicu capsicum potiče od grčkog kapto, što znači brzo i bučno progutati, aludirajući na vrelinu koju papričica izaziva. A da se klin klinom izbija potvrđuje nam upravo i ovaj vatreni sastojak papričice, jer on ne samo da izaziva bol, već može i da utiče na njegovo smanjivanje. Ono što su stari Asteci i Maje znali pre više hiljada godina danas potvrđuje moderna medicina: ljuta papričica je moćan analgetik i stimulans cirkulacije, pa osim što se njen ekstrakt koristi u čuvenom „peper spreju“ za efikasnu samoodbranu, danas je i čest sastavni deo gelova, krema i flastera protiv hroničnih bolova.
Ali moć ove sićušne vatrene biljke je mnogo veća. U poslednjih nekoliko decenija česte su kliničke studije koje ispituju njen efekat, pa je jedan od zaključaka i nešto što se davno naslućivalo: redovna konzumacija ljutih papričica može da nam produži život. Istraživanja su dokazala da se stalna upotreba papričica u ishrani povezuje sa statistički značajnom manjom stopom smrtnosti usled kardiovaskularnih poremećaja i karcinoma. Zapravo, dejstvo kapsikuma je mnogo šire. Pored analgetskog i antikancerogenog, on ima i antiapoptotično, antioksidantno, antiinflamatorno, neuroprotektovno dejstvo, a efikasno suzbija i svrab i gojaznost.
TERAPIJA PROTIV BOLA
Osim što će nam omogućiti dugovečnost, kapsaicin će nas osloboditi bola i omogućiti da nam taj dugi vek bude kvalitetniji. Brojne studije došle su do istog zaključka: kapsaicin iz ljute papričice poseduje ogroman potencijal u terapiji protiv bola. Zahvaljujući svojoj hemijskoj strukturi, on pokazuje izuzetno veliku moć apsorpcije kada se primenjuje spolja na kožu, čak 94%. Od otkrića TRPV1 receptora i mehanizma pomoću kog se toplota i mehanički stimulans pretvara u električne impulse u nervnom sistemu, mogućnosti kapsaicina se samo nižu. Ono što je važno za terapiju bola je da pri dužoj izloženosti kapsaicinu dolazi do pojave desensitivizacije, kada se aktivnost TRPV1 se smanjuje. Tako se, blokiranjem receptora toplote, osobama koje pate od upalnih oboljenja omogućava da se oslobode bola. Na prirodan način, bez agresivnih analgetika koji uništavaju sluznicu digestivnog sistema i oštećuju jetru.
Kako se u laboratoriji Herba Sveta stalno prate moderna istraživanja i nove mogućnosti, tako je i kapsaicin dospeo u Gavez krem s efektom zagrevanja. Pored ekstrakta ljute papričice, on u svom sastavu ima i ekstrakte i eterična ulja lekovitog bilja, pre svega gaveza koji ima moć da smanji upale, ublaži osećaj bola i stimuliše regeneraciju tkiva. Ovaj krem stimuliše prokrvljenost tkiva, opušta mišiće, neutrališe grčeve i osećaj krutosti, pa je idealan kod stanja koje karakteriše hroničan bol, kao što je reumatizam. Ako uz njega začinimo jelo ljutom papričicom, dugovečnost i kvalitetan život su nam osigurani!
