(Primulaceae)
Jagorčevina, jaglac ili jaglika jedan od najlepših vesnika proleća. Ova simpatična višegodišnja biljka pruža svoje žute cvetiće ka suncu već u februaru, i pre nego što sneg potpuno okopni. Ima oko 400 vrsta jagorčevine iz porodice Primulaceae, ali najlekovitijom se smatra Primula veris, mada za njom ne zaostaju mnogo ni Primula elatior i Primula vulgaris. Prva ima zvonaste cvetiće koji vise na vrhu stabljike, dok su potonje one koje ćemo češće sresti u šumama i gradskim parkovima, sa otvorenim žutim cvetom i narandžastim centrom. Prva se na engleskom zove cowslip, ne baš iz romantičnih razloga – najverovatnije je joj ime nastalo zato što često raste tamo gde ima kravlje balege. Ali njen drugi naziv primrose, ili na latinskom primula veris, podseća da je to prvi cvet koji se javlja u proleće. Jagorčevinu su zato oduvek voleli pesnici. Pominjao ju je Šekspir u Snu letnje noći a u pesmama ovekovečili Rilke, Džon Dan i Vilijam Vordsvort. Česta je i u našoj narodnoj poeziji, ne bez razloga: ona je veza između ovozemaljskog i vilinskog sveta, pa ko pojede cvet jagorčevine, moći će da vidi vile i vilenjake.
JAGORČEVINA KAO HRANA I LEK
Jagorčevina je zaista jestiva, bogata vitaminom C, beta karotenom, kalijumom i kalcijumom i možemo je dodati u salatu, kao što je to običaj u Španiji, a često se koristi za aromatizovanje vina ili kao boja za kolače. Keltski druidi su je koristili u svojim lekovitim napicima, a Hildegarda Bingenska, čuvena monahinja i vidarka hvalila je jagorčevinu u melemima. Danas kad uđemo u apoteku i tražimo jagorčevinu, najverovatnije ćemo dobiti sirup za iskašljavanje.
I zaista, jagorčevina je najpoznatija kao ekspektorans – lek za razređivanje i podsticanje izbacivanja bronhijalnog sekreta. To svojstvo ima zahvaljujući saponinima kojih najviše ima u njenom korenu. Evropska agencija za lekove pominje njeno dokazano dejstvo kod kašlja, bronhitisa, sinuzitisa, katara (upale sluzokože) pluća i prehlade.
Pored saponina, jagorčevina sadrži fenolne glikozide primverin i primulaverin, a obiluje i flavonoidima koji poseduju snažna antioksidantna, antimikrobna, antiinflamatorna i citostatička svojstva. Od mnoštva flavonoida u ovoj biljci prisutni su kvercetin, kempferol, izohamnetin, luteolin, apigenin, rutozid, hiperozid i katehin, koji dokazano pojačavaju njena protivupalna i antioksidantna svojstva, a naučna istraživanja su dokazala i njihovo snažno antivirusno dejstvo. Prisutni izohamnetin aglikon čak naučno potvrđeno ima moć da uništava ćelije karcinoma.
Nežna i lepa jagorčevina prava je smrt za mikrobe. Ona ima dokazano ne samo antibakterijsko već i antimitotično dejstvo, ima moć da blokira mitozu – rast i podelu ćelija karcinoma. Jedan od razloga što je idealna za lečenje opstrukcije respiratornog trakta je to što usput uništava bakterije i viruse. Neki od sojeva bakterija i gljivica po koje je jagorčevina fatalna su Staphylococcus aureus, Escherichia coli i Candida albicans, kao i virus gripa. Smatra se da ovo dejstvo imaju saponini udruženi s flavonoidima.
JAGORČEVINA I SRCE
U viktorijansko doba svaki cvet je imao svoje značenje, a jagorčevina je bila simbol mladosti i mlade ljubavi. Jagorčevina data na poklon prenosila je strastvenu poruku „ne mogu da živim bez tebe“. A da je jagorčevina vrlo draga srcu potvrdila je i nauka. Flavonoidi ove lekovite biljke dokazano povećavaju sposobnost srčanog mišića da se kontrahuje pa deluju kardioprotektivno i sprečavaju da dođe do hroničnog zatajenja srca.
Još jedan važan sastojak ove biljke objašnjava zašto je blagotvorna i za srce i kod gripa i prehlada: salicilati koji su inače i glavni sastojak aspirina. Salicilati su dokazano efikasni kod hiperlipidemije i ateroskleroze, deluju protivupalno i antifebrilno.
ZA BLISTAV TEN
Baš kao što uspostavlja normalan rad srca, ova biljka ima moć da nas smiri, otkloni nervozu, nesanicu, uznemirenost, drhtavicu, nervnu napetost, spazam i glavobolju. Njeno lišće je efikasan diuretik i blagi antireumatik, pa pomaže i kod gihta i reumatskog artritisa. Sinergetsko dejstvo njenih dragocenih sastojaka izuzetno je efikasno i u lečenju poremećaja kože i krvotoka – akni, bubuljica, osipa, upala, otoka, modrica, hemoroida. Jagorčevina podmlađuje kožu i daje blistav, ujednačeni ten, sprečava nastanak fleka, a sjajan je i čistač kože.
Upravo ova svojstva čine je dragocenim sastojkom Devi kozmetike iz laboratorije Herba Sveta. U Kolagen kremu jagorčevina doprinosi revitalizaciji kože i jačanju njenog imuniteta, ali i usporavanju starenja i pojave fleka i pega. Illuminative krema posvetljuje ten, regeneriše kožu i daje joj baršunasti izgled. Blistavost tena najviše dolazi do izražaja u Serumu za posvetljivanje tena i Kremi za posvetljivanje tena, a najverovatnije kompleksnost njenog dejstva najbolje dolazi do izražaja u Clear skin gelu. Ovaj gel smanjiće začepljenost pora, preterano lučenje sebuma, skupiti proširene pore, što ga čini idealnim za negu kože sklone aknama, masne i mešovite kože.
Baš kao što je nekad Hildegard Bingenska cenila jagorčevinu u melemima, tako je i danas dragoceni sastojak Plantis H melema Herba Sveta. Ovaj melem namenjen je hemoroidima koji su skloni upalama, i uz obilje lekovitih sastojaka iz preko 15 biljaka doprinosi smanjenju upale vena, regeneraciji sluzokože i tkiva u hemoroidima, ali i neprijatnim propratnim simptomima upale kao što su svrab, iritacije, bol i krvarenje.
Kada saberemo sve vrednosti ove lepe i korisne biljke, poruka „ne mogu da živim bez tebe“ mogla bi se lako uputiti njoj. A istu poruku možemo preneti svojoj dragoj osobi ako joj podarimo neki od preparata Herba Sveta u kome obitava i deluje jagorčevina.
