CRNI SLEZ

(Malva silvestris)

Porodica Malvaceae, u našem narodu poznata kao slez, sadrži preko 2000 vrsta. Kod nas su najpoznatiji beli i crni slez, a širom mediteranskog pojasa prisutne su i srodne vrste koje se tradicionalno koriste u ishrani, kao što je čuvena egipatska molokia, poznata i kao „egipatski spanać“, od koje se sprema izuzetno ukusna i zdrava čorba. Još jedna vrsta sleza, koja se pominje još u Bibliji, postala je najveći heroj opsade Jerusalima 1948. godine. Nakon što je 1947. godine Skupština Ujedinjenih nacija odlučila da primeni plan podele Palestine na Arapsku, Jevrejsku državu i Grad Jerusalim, počela je opsada Jerusalima od strane ovom odlukom ogorčenih arapskih snaga. Tokom marta naredne godine stanovništvu pod opsadom počelo je da ponestaje hrane. Veliku glad sprečila je izdržljiva biljka koja raste svuda – u pukotinama pločnika, zidova, napuštenim parcelama i poljima. Njen duboki koren obezbeđuje joj dovoljno vlage čak i tokom sušnog perioda, a cela biljka – listovi, cvet, plod i stabljika su jestivi. U znak sećanja na nju, koja je silom prilika dospela na trpezu u nedostatku osnovne hrane, i dan danas se svake godine na Dan nezavisnosti od ove biljke u Jerusalimu pravi tradicionalna kobica – čorbica koja je spasla grad. A kada je u pitanju egipatska molokia (molokhia, mulukhiyah), značenje ove reči je „kraljevski“, dakle biljka dostojna kraljeva, i prisutna je još iz vremena faraona. Slez doseže još dalje u prošlost: arheološki nalazi ljudskih fosila iz Sirije potvrđuju prisustvo crnog sleza, Malva silvestris, u zubnom kalcifikatu datiranom 3000 godina pre naše ere, dok je u Evropi bio sigurno prisutan više od 6000 godina, gde je otkriven u Donjoj Saksoniji.

CRNI SLEZ, JESTIV I LEKOVIT

Zašto je slez, ova naizgled neugledna biljčica, sprečila veliku glad i propast? Iz istog razloga iz kog se koristi u tradicionalnoj medicini hiljadama godina. Cela biljka je veoma zdrava: obiluje vitaminima – A, B, C, E, mineralima – kalijumom, kalcijumom, gvožđem, magnezijumom, cinkom, selenom, i prava je riznica vlakana i inulina.

Lekovita svojstva biljke potiču pre svega od biljne sluzi, a potom i tanina, antocijana, flavonola i heterozida flavona. Ova višegodišnja zeljasta biljka raste kao korov i do metar i po u visinu, po naseljima, kraj staza i puteva i često je prisutna uz ograde, napuštene građevine i ruševine. Lekovita je cela, od mesnatog, dugog korena, srcolikih listova duge drške, do cvetića koji se kriju ispod nje, ali najčešće se koriste list i cvet. Da bi se iskoristio puni potencijal sluznih materija, biljka se potapa u hladnu vodu i ostavlja preko noći, a potom blago zagreva. U narodu se oduvek koristila kod bolesti želuca i creva, disajnih puteva i upala, a moderna naučna istraživanja su dokazala njena izuzetna antiinflamatorna, antimikrobna, antioksidantna, regenerativna, hepatoprotektivna, antiulcerogenična i antikancerogena svojstva.

BORAC PROTIV SLOBODNIH RADIKALA

Crni slez je moćan antioksidant zahvaljujući visokom sastavu fenola i flavonoida, kao i vitamina C i E, a nedavne studije su uporedile njegovo dejstvo sa lekovima koji se trenutno koriste za terapiju kod bolesti izazvane virusom COVID 19. Šta više, ekstrakt lista crnog sleza pokazao je i snažno citotoksično dejstvo i može sprečiti ili pomoći u lečenju karcinoma.

Upravo su biljne sluzi od velike pomoći kod tegoba respiratornih organa. One oblažu sluznicu i smiruju nadražene disajne puteve, pa tako umiruju kašalj, promuklost, upalu grla i krajnika. Crni slez se pokazao delotvornim kod bronhitisa, upale pluća, hronične opstruktivne bolesti pluća pa čak i kod emfizema pluća. U Indiji, sedištu ajurvedske medicine, crni slez se redovno prepisuje kod prehlade i otežanog disanja.

CRNI SLEZ ZA RANE I UPALE

Crni slez pokazuje višestruko dejstvo na rane, ulceroznu i oštećenu kožu i sluzokožu: osim što skuplja ranu i ubrzava njeno zaceljenje, njegov biljni kolagen pospešuje sposobnost ivica rane da se spoje i srastu. Evropska agencija za lekove navodi ne samo upotrebu sleza kod lečenja i zarastanja rana i upala, kao analgetika, već i njegovu sposobnost da se izbori sa širokim spektrom odontopatogenih bakterija: Aggregatibacter actinomycetemcomitans, Fusobacterium nucleatum, Prevotella intermedia i Porphyromonas gingivalis. Pored bakterija, crni slez je smrt i za gljivice – efikasan je kako kod sojeva Escherichia coli, Staphylococcus aureus, Enterococcus faecalis, Streptococcus agalactiae, tako i kod Candida kefyr, Candida albicans, Aspergillus niger i Sclerotinia sclerotiorum. Istraživanja su potrvdila da je njegov efekat uporediv s onim koji pokazuju eritromicin, gentamicin i amfotericin.

Slez se pokazao vrlo delotvornim i kod atopijskog dermatitisa, kada je terapija kortikosteroidima i antihistaminicima ostajala nemoćna. Kako nema nikakvih neželjenih dejstava, bezbedan je i za nežnu dečju kožu. Ova lekovita biljka ispoljava i snažno protivupalno dejstvo, najviše zahvaljujući malvidin 3-glukozidu, koje je prisutno bez obzira da li se primenjuje spolja ili iznutra. Zato je, pored upala kože, izuzetno efikasna kod upale sluznice digestivnog trakta, kod ulceroznog kolitisa, a neka istraživanja tvrde da vodeni rastvor crnog sleza ispoljava bolji efekat od cimetidina, leka koji se koristi kod gorušice i peptičkog ulkusa – čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu.

Protivupalna svojstva crnog sleza, moć regeneracije kože i ublažavanje iritacija čine ga idealnim sastojkom melema protiv upaljenih hemoroida – Plantis H melema. U sinergetskom dejstvu s ostalim izuzetno efikasnim biljkama, ekstrakt crnog sleza pomoći će da se smanji upala i otok u hemoroidima, zaceli sluzokoža koja puca i krvari, a nestaće i svrab, bol i iritacije.

Mnogo je razloga da iskoristimo sve što crni slez ima da nam ponudi. Ako ništa drugo, uvek možemo od njega da napravimo jerusalimsku kobicu: dobro oprano lišće crnog sleza, oko 500 grama, iseckati na rezance. Zagrejati kašiku maslinovog ulja u loncu, na kratko propržiti jedan sitno seckani crni luk i nekoliko izgnječenih čenova belog luka, pa dodati crni slez i mešati dok ne uvene. Naliti oko 8 čaša vode (ili u „obogaćenoj“ varijanti pilećeg ili goveđeg bujona) i kad provri posoliti i pobiberiti. Krčati još dvadesetak minuta. Sipati čorbu u tanjir i začiniti limunovim sokom. Sirotinjska hrana je uvek najukusnija i najzdravija, naročito kad je u njoj „kraljevska“ biljka.

Ovu biljku sadrže sledeći proizvodi:

PLANTIS H MELEM
Crni slez, cvet