Naš digestivni sistem luči 90% serotonina, hormona koji je zaslužan za dobro raspoloženje. Zato se ponekad kaže da je stomak naš ’rezervni’ mozak, kao i da ’razmišljamo stomakom’. Verovatno smo svi svesni koja vrsta hrane prija telu i umu i može da izazove dobro raspoloženje. Lisnato zeleno porvće, orašasti plodovi, hrana bogata omega-3 masnim kiselinama, citrusi, đumbir i kurkuma… Priroda je veoma izdašna prema čoveku, ali na žalost, čovek ne pravi uvek logične i ispravne izbore. Da vidimo u kakvoj su vezi hrana i raspoloženje.
Često, naročito kada smo neraspoloženi i pod stresom, mašimo se upravo za hranu koja će još više da pogorša naše neraspoloženje. Kako je to moguće? Nažalost, čovek je tehnološkim progresom došao do rešenja koja rade protiv njega samog. I stvorio hranu koja može da blokira prirodne procese u organizmu.
NEZDRAVA HRANA I RASPOLOŽENJE
Koja hrana kvari raspoloženje? Evo nekoliko primera:
- Dijetetska gazirana pića, poput dijetalne kole, sadrže aspartam, veštački zaslađivač. Istraživanja su dokazala da amino kiselina fenilalanin koja je sastavni deo aspartama, blokira proizvodnju serotonina.
- Hrana prepuna šećera, uključujući i onu koja se lažno predstavlja kao zdrava – žitne štanglice i musli sa dodatim šećerom, naglo nam podiže energiju a ubrzo potom isto tako naglo i spušta. To izaziva lučenje hormona stresa što rezultira promenama raspoloženja i osećajem umora.
- Slatkiši prepuni aditiva mogu izazvati hiperaktivnost i poremećaj pažnje, naročito kod dece. Ako vam se jede nešto slatko, napravite sami kolač. Veštačke boje i glukozni sirup kojima obiluju kupovni slatkiši, pored navedenih poremećaja, mogu izazvati i zavisnost od slatkiša.
- ’Brza hrana’ prepuna hidrogenizovanih masti remeti balans omega 3 masnih kiselina u organizmu. To dalje izaziva neraspoloženje, bezvoljnost, depresiju, čak i agresivno ponašanje.
- Veštačke masti kao što je margarin sastoje se od čistih trans-masti koje izazivaju isti efekat kao i pomenuta brza hrana. Puter, koji je dugo vremena nepravedno bio na zlom glasu, mnogo je zdraviji od margarina.
- Slane grickalice kao što je čips, ali i veštačke supice i instant azijske nudle mogu sadržati monosodijum glutaminat, pojačivač ukusa koji može izazvati glavobolje, osećaj opšte slabosti i umor.
- Konzervisana hrana takođe sadrži monosodijum glutaminat, kao i previše soli koja može izazvati retenziju vode u tkivu i negativno uticati na kardiovaskularni sistem i bubrege, i dati nam osećaj težine, tromosti i umora. Konzerve mogu sadržati bisfenol A, hemikaliju kojom su obložene iznutra, a koja direktno utiče na mozak, regulaciju raspoloženja pa čak i pamćenje.
Ako ovakvu hranu konzumiramo tokom dužeg perioda, neminovno ćemo narušiti prirodni balans organizma i postati prehrambeni ’narkomani’. To će kao posledicu imati ne samo fiziološke probleme – gojaznost, dijabetes, edem, kardiovaskularna oboljenja, oboljenja jetre i bubrega, već i psihičke – nervozu, depresiju, mentalnu tromost, konstantan osećaj umora i razdražljivost.
Neophodno je da radimo na sopstvenoj svesti i razlučimo šta je za nas dobro a šta loše. U svakom slučaju, nikada nećemo pogrešiti kada se mašimo za ono što je prirodno.
