(Aesculus Hippocastanum)
Ako postoji drvo koje nam je geografski blisko, to je divlji kesten. Ovaj lepotan raskošnih cvetova potiče upravo s Balkana, dok je na zapad Evrope stigao tek u 16. veku, tokom vladavine Otomanskog carstva. Zato se ponegde u stranoj literaturi pominje da je poreklom iz Turske, što je pogrešno, to je autohtona balkanska biljka, konkretno endemska vrsta iz sliva reke Drim. Kada je stigao u Britaniju, pejzažne arhitekte su bile impresionirane njegovom lepotom, a Ser Kristofer Ren, čuveni engleski arihtekta, zasadio je drvored dug čitavu milju blizu kraljevske palate Hempton kort.
Divlji kesten ne treba mešati s pitomim, to su dve potpuno različite vrste. Divlji, s naučnim nazivom Aesculus Hippocastanum ima cvast koja podseća na obrnuti grozd, s roze-belim cvetićima, i list u obliku lepeze kog sačinjavaju 5-6 zaobljenih listića spojenih s drškom. Što je najvažnije, plod divljeg kestena nije jestiv, za razliku od pitomog, Castanea sativa Mill., koji ima izdužene nazubljene listove i zmijoliki cvet. Divlji kesten se na engleskom zove horse chestnut, a veza s konjima može biti ožiljak koji list ostavlja kad opadne sa stabljike u obliku potkovice. Takođe, mleveni plod divljeg kestena davao se konjima protiv kašlja, u malim dozama. Inače je ovaj plod kestena otrovan za većinu životinja, uključujući i pse.
Naš balkanski lepotan je dugovečna biljka: može živeti 300 godina i dosegnuti 40 metara u visinu. Deblo mu može imati i dva metra u prečniku. Sve to ako preživi seču i bolesti. Nažalost, danas se ova vrsta našla na spisku ugroženih: jedna je od 400 vrsta kojoj preti izumiranje. Česti požari, štetočine i ljudska bahatost njegovi su najveći neprijatelji. Šteta, jer divlji kesten ima toliko toga da nam pruži. Pored lepote i duboke hladovine, ova biljka je izuzetno lekovita.
DIVLJI KESTEN ŠTITI VENE
Iako mu plod nije jestiv, divlji kesten ima tajne sastojke koji čine čuda za naše krvne sudove. Evropska agencija za lekove navodi da su glavni sastojci kore sušenih mladih grančica kumarin i glikozidi, od toga najviše eskulin, kao i aglikoni eskuletin, fraksetin i skopoletin. Sadrži i tanine, flavonoide, antocijanine, katehine i escin. Upravo escin, triterpenski saponin, glikozidi eskulin i eskuletin pokazuju snažna vazoprotektivna dejstva.
Kako nam to divlji kesten štiti vene? Escin deluje vazodilatorno – on utiče na lučenje prostaglandina F2α i tako pospešuje angiogenezu, proces stvaranja novih krvnih sudova, i poboljšava mikrocirkulaciju u venama. Pet kliničkih studija potvrdilo je da ekstrakt ploda divljeg kestena snažno sprečava propadanje proteoglikana u zidovima kapilara. Proteoglikan je glikoprotein neophodan za dobru hidrataciju tkiva i otpornost na pritisak.
Eskulin i eskuletin imaju snažno antiinflamatorno dejstvo, veruje se da je to zahvaljujući svojstvima inhibicije lipoksigenaze, enzima koji podstiče upale. Kesten ima i moćno antioksidantno dejstvo i tako jača otpornost organizma, sprečava oksidativni stres, odnosno lipidnu peroksidaciju.
Sva ova svojstva divljeg kestena od velike su pomoći kod poremećaja venskog sistema:
- proširene vene – varikozne vene (varices)
- upaljene vene
- hronična venska insuficijencija
- loša cirkulacija
- problemi s koagulacijom (zgrušavanjem krvi)
- edem – oticanje ekstremiteta
- svrab, mravinjanje u nogama
- grčevi u nogama
- čirevi na nogama
- upaljeni hemoroidi – šuljevi
POZITIVNO DEJSTVO NA HEMOROIDE
Baš kao što pozitivno deluje na vene, kesten tako deluje i na hemoroide. Hemoroidi su zapravo vrećice od vezivnog tkiva i krvnih sudova u rektumu i na izlazu analnog kanala pomoću kojih se reguliše zadržavanje ili otpuštanje stolice. Kada su bolni to je zato što su vene u njima upaljene. Dakle, upaljeni hemoroidi ili šuljevi su zapravo upaljeni krvni sudovi.
Simptomi upaljenih hemoroida su svrab, iritacija, bol, krvarenje iz rektuma prepoznatljivo po svetloj krvi u stolici, a u težim slučajevima i ispadanje hemoroida i neophodnost hirurškog zahvata. Divlji kesten ima dokazano protivupalno dejstvo na hemoroide – obloge, melemi ili čepići s ekstraktom ove biljke efikasno će smanjiti oticanje vena i olakšati simptome. On deluje i preventivno, pa je dobro primenjivati ga pre nego što se stanje zakomplikuje, a može pomoći i nakon operacije hemoroida. Kao snažan antioksidant, divlji kesten deluje preventivno na oštećenja ćelija od strane slobodnih radikala i tako može sprečiti i kancerozna stanja.
Još jedan poremećaj koji nastaje usled oticanja vena je varikokela – proširenje vena u skrotumu i oko testisa kod muškaraca. Varikokela obično ne daje nikakve simptome, ali je prisutna kod čak 40% neplodnih muškaraca. Escin se pokazao delotvornim i u ovom slučaju, zahvaljujući sposobnosti prokrvljavanja, što kao rezultat ima bolji kvalitet i pokretljivost spermatozoida.
MERE OPREZA
Ipak, baš kao što svaki lek može biti i otrov, to je slučaj i s kestenom. Zato ga treba koristiti u stručno pripremljenim preparatima. Ako pojedemo divlji kesten, eskulin može izazvati simptome trovanja, depresije, grčeve u mišićima, paralizu, digestivne probleme i glavobolju. Pošto utiče na koagulaciju krvi, nije bezbedan za hemofiličare, a kako snižava nivo šećera u krvi, dijabetičari ne bi trebalo da ga koriste oralno zajedno sa insulinom. Zato je ekstrakt kestena najbezbedniji u preparatima koji se nanose na kožu i tada ga mogu koristiti svi, uključujući i trudnice.
Jedan takav stručno pripremljeni preparat koji sadrži i ekstrakt divljeg kestena je Plantis H melem iz laboratorije Herba Sveta. Ovaj melem, uz brojne druge prirodne sastojke lekovitog bilja, efikasno smiruje upale u hemoroidima, smanjuje bolove i iritacije, podstiče regeneraciju tkiva i epitelizaciju rana, a potpuno je bezbedan za upotrebu. Može se koristiti i nakon operacije hemoroida i bezbedan je za trudnice. Umirujuća svojstva kestena dolaze do izražaja i u Sensitive kremu i Sensitive Rescue serumu koji pomažu koži da se izbori s rozaceom.
Sledeći put kad ugledate drvo divljeg kestena, setite se koliko toga nam daje, a na jesen možete pokupiti i nekoliko plodova, izbockati ih i staviti u ormar protiv moljaca. Taj balkanski kicoš je zaslužio da ga zaštitimo onako kako i on štiti nas.
