(Euphrasia officinalis)
Biljka vidac ima posebno mesto u slovenskoj tradiciji i mitologiji, a nakon pojave Hrišćanstva posvećena je svetom Vidu (Vitusu), svetitelju poreklom sa Sicilije koji je pogubljen 303. godine tokom progona pobornika nove vere, iako je uspešno izlečio sina cara Dioklecijana. Po nekim teorijama, kult svetog Vida vodi poreklo od Sventovita, staroslovenskog paganskog boga rata i plodnosti Polapskih Slovena, koga Srbi često zovu Svetovid, upravo zbog sličnosti s imenom sicilijanskog sveca. Sveti Vid praznuje se 15. juna po starom, julijanskom, odnosno 28. juna po novom, gregorijanskom kalendaru, a Srbima je ovaj datum dodatno poseban kao spomen na Boj na Kosovu 1389. godine i pogibiju kneza Lazara koji je kanonizovan ubrzo nakon ove kobne bitke koja je označila početak vladavine Osmanlija. Vidovdan je ne samo dan sećanja već i pogleda u budućnost. Na ovaj dan moguće je i proreći šta nas čeka, upravo pomoću posebne magične biljke, vidove trave. Kako su ime sveca, praznika i trave svi povezani s čulom vida i očima, devojke su verovale da će, uz bajalice pomoću vidca, moći da „vide“ svog suđenog, a voda u koju se uoči praznika potapala ova biljka smatrala se lekovitom, čuvarkom očiju i isceliteljkom onih pogođenih okoboljom.
Naučni naziv ove biljke, Euphrasia officinalis, potiče iz grčkog, od imena jedne od tri gracije, kćeri Zevsa i titanke Eurinome. Pored Talije koju je krasilo blaženstvo i Aglaje, simbola lepote, Eufrosina je bila prepoznatljiva po radosti. Isti naziv na starogrčkom ponela je i malena ptica konopljarka za koju legenda kaže da je prva otkrila lekovita svojstva vidove trave kojom je čistila oči svojih ptića. Ali iako ova biljka nosi starogrčko ime, izgleda da je ostala nezapažena tokom antičkog perioda i ne pominje se, za razliku od mnogih, u zapisima starih lekara, Dioskorida, Plinija ili Galena, pa čak ni arapskih vidara. Prvi pisani zapis potiče iz 1305. godine kada je Nikolas Kalpeper, engleski botaničar, herbalista i astrolog povezuje sa zodijačkim znakom lava i tvrdi da pospešuje pamćenje i jača mozak, kao i da „bistri vid“. I u engleskom, kao u većini evropskih jezika, narodni naziv za ovu biljku povezan je s očima i vidom – eyebright, Augentrost, casse-lunettes, ojo brillante… Kod nas, pored naziva vidac, poznata je i kao vidova trava, vidovnjača, očanica, vidica… Tradicionalno se, u skladu s tim, i koristila kod oboljenja oka, upala konjuktive, poremećaja suznih kanala, katarakte i glaukoma.
DA LI VIDAC ZAISTA LEČI OČI?
Evropska agencija za lekove u svom izveštaju navodi da ova biljka svoju lekovitost duguje visokom sadržaju flavonoida: apigeninu, luteolinu, kempferolu, ramnetinu i kvercetinu, kao i polifenolima, fenolnim kiselinama, taninima i iridoidima. Zahvaljujući njima ima antiinflamatorna, antioksidantna, regenerativna, antimikrobna, antifungalna, antivirusna, antikancerogena, hipotenzivna, hepatoprotektivna, antiepileptična i antikataralna svojstva. I upravo antioksidantna, protivupalna i regenerativna svojstva deluju lekovito kod poremećaja oka. Flavonoidi luteolin i kvercetin dokazano inhibiraju imune ćelije koje otpuštaju histamine, što je glavni uzrok polenskih alergija koje se, između ostalog, manifestuju i preteranim suzenjem oka. Vidac je svoja protivupalna svojstva kod poremećaja oka dokazao i u kliničkim studijama, pa je danas dragocen sastojak kapi za oči koje saniraju posledice oksidativnog stresa izazvanog UVB zracima i podstiču regeneraciju. Vidac dokazano smanjuje crvenilo oka, oticanje konjuktive i kapaka, osećaj peckanja i poremećaj sekrecije.
Dakle, vidac u potpunosti zaslužuje svoje ime. Ali bilo bi čudno da biljka sa tako širokim spektrom dejstava pozitivno utiče samo na oči. Laboratorijska istraživanja dokazala su njegovu efikasnost protiv niza mikroba, uključujući i Enterococcus faecalis, Escherichia coli, Klebsiella pneumoniae, Staphylococcus aureus, S. epidermidis, Pseudomonas aeruginosa, i Candida albicans. Samim tim ova biljka odlično deluje kod velikog broja infekcija, čime se potvrđuje i njena tradicionalna upotreba kod gripa, prehlada i infekcija disajnih puteva. Njen glikozid aukubin ima dokazanu moć da štiti od štetnih radikala, toksina i virusa pa je zato posebno blagotvoran za jetru i sprečava fibrozu. List vidca ima i antihiperglikemijsko dejstvo pa je odličan u preventivi i lečenju dijabetesa. A baš kao što vidac podstiče regeneraciju oka i štiti ga od štetnih sunčevih zraka, jednako blagotvorno deluje i na kožu.
VIDA I PODMLAĐUJE
Vidac je izuzetno lekovit za kožu, efikasno se bori protiv slobodnih radikala i tako štiti njen imunitet što posebno dolazi do izražaja kod fotostarenja – starenja kože usled izlaganja štetnim ultravioletnim zracima. Fotostarenje je povezano s povećanjem metaloproteinaze matriksa i narušenim metabolizmom kolagena, što za posledicu ima izboranu, opuštenu kožu sklonu upalama. Vidac dokazano ublažava oksidativni stres, proinflamatornu aktivnost i ćelijsku apoptozu, što rezultira mladalačkom i jakom kožom, smanjenim borama i podočnjacima. Još neke od posledica UV zračenja koja narušavaju estetiku su i fleke od sunca, neujednačeni ten, isušivanje i pucanje kože. I tu na scenu stupa sposobnost ove biljke da ubrza zaceljivanje epitela, spreči upale i otoke i ojača imunitet. Kako vidac poseduje i astringentno dejstvo, efikasno skuplja pore čime sprečava nastanak akni. Tako nam vidac potvrđuje dobro poznatu činjenicu da su zdravlje i lepota usko povezani.
Iz svih ovih razloga, ekstrakt vidca je sastavni deo Antirid Antiage krema iz laboratorije Herba Sveta. U sinergiji kvalitetnih sastojaka uključujući, između ostalog, i peptide, koenzim Q10, ali i ulja jojobe, argana, ši puter i ekstrakt runolista, ovaj krem za predeo oko očiju efikasno ublažava sitne bore, pospešuje izgradnju kolagena, daje koži elastičnost ali i sprečava i ublažava hiperpigmentaciju, tamne i otekle podočnjake. Uz vidac ćemo sigurno progledati i još više zavoleti svoj odraz u ogledalu.
