RUNOLIST

(Leontopodium alpinum)

Dve godine nakon što je Austrijski car Franc Jozef na dvor doveo novu ženu i buduću miljenicu ne samo austrijskog već i ugarskog carstva, Elizabetu poznatiju kao Sisi, par se uputio na planinarenje po Grosglokneru, najvišoj austrijskoj planini alpskog masiva. Dok je energična Sisi lako savladavala kamenit teren, carevo oko privukla je biljka koja se pomaljala iz strme stene. Bio je to runolist, Edelweiß, uzvišeni beli cvet dostojan plemstva. Komentarišući kako je to bio prvi put da ga je sam ubrao, poklonio ga je svojoj šarmantoj supruzi, i od tog trenutka ova alpska biljčica postala je simbol mlade carice. Stilizovana zvezdica runolista bila je i oznaka na uniformi planinskog odreda Franca Jozefa, ali i simbol planinara kojih je bilo sve više s rastom popularnosti alpinizma u drugoj polovini 19. veka. Iako je kasnije ovaj cvet postao amblem nacističke Nemačke, bio je i simbol antinacističkog pokreta.

Runolist nije slučajno s krševitog tla ušao u simboliku: njegova sposobnost da preživljava na nepristupačnim terenima na veoma visokoj nadmorskoj visini, od 1800 do 3000 metara, zaštićen gustim „krznom“, dlačicama koje ga štite od hladnoće, vetra i jakog sunca, govori nam mnogo o istrajnosti, izdržljivosti i opstanku kom ne manjka pritom i neobična, dostojanstvena lepota. Rundav izgled cveta ove biljke iz porodice Asteraceae pomalo podseća i na lavlju šapu, zbog čega je i dobio naučni naziv Leontopodium. Njegov cvet je zapravo skup stotinjak cvetića grupisanih unutar desetak glavica okruženih plišanim listićima poređanim u obliku zvezde. Danas razlikujemo dve vrste runolista, Leontopodium nivale, i Leontopodium alpinum, alpski runolist. Osim što raste na Alpima, runolist je prisutan i u planinskim predelima Balkana, kod nas na Kopaoniku, Mučnju i Tari, ali njegova postojbina je zapravo Azija – Himalaji i Sibir, odakle je na zapad stigao tokom Ledenog doba.

Runolist cveta od jula do septembra i danas je zakonom zaštićena biljka u prirodi jer je veoma retka, a i da nije njeno branje se ne preporučuje – iako u folkloru naroda sa Alpa dominiraju bajke o mladićima koji svoju hrabrost dokazuju berući runolist svojim draganama, ne mali broj planinara prošao je neslavno nakon posezanja za ovom biljkom na strmom kamenjaru. Ali, pošto znamo da je izuzetno lekovit, runolist se uzgaja na velikim nadmorskim visinama u uslovima koje inače ima u divljini.

LEKOVITOST RUNOLISTA

Jedan od glavnih sastojaka runolista je leontopodinska kiselina, jedinjenje sa snažnim antioksidantnim svojstvima. Kada se prisetimo surovih uslova u kojima ova biljka raste, jasno je zašto poseduje moćne odbrambene mehanizme: ona je u stanju da preživi kako ekstremno niske temperature, tako i jako UV zračenje. Gorštaci su žilavost ove biljke odavno prepoznali, pa je u tradicionalnoj medicini bila neizostavni deo čajeva i obloga za stomačne tegobe i grčeve, dijareju, srčane tegobe, prehlade, upale krajnika i infekcije disajnih puteva uključujući i tuberkulozu. Antioksidantna svojstva runolista pomagala su generacijama da sačuvaju imunitet i snagu u predelima gde opstanak nije bio lak. Pored sposobnosti da se izbori sa slobodnim radikalima i spreči oksidativni stres, runolist poseduje i jako protivupalno i analgetsko dejstvo. Zato se koristio u oblogama kod povreda, otoka, modrica, upale kože, dok je antimikrobnim dejstvom sprečavao infekcije rana. Alpski stočari su ga koristili da okade stoku, verujući da tako teraju zle duhove i sprečavaju infekcije vimena, a danas bi se ova „magija“ runolista mogla objasniti njegovim antibakterijskim dejstvom: ispitivanja su pokazala da biljka ispoljava značajno antimikrobno dejstvo kod sojeva Enterococcus faecium, Escherichia coli, Pseudomonas aeruginosa, Staphylococcus aureus, Streptococcus pneumoniae i Streptococcus pyogenes.

Pored leontopodinske kiseline, runolist obiluje i flavonoidima (luteolinom, apigeninom, kvercetinom), beta sitosterolom, taninima, polifenolima (fenolnom kiselinom, glikozidima, flavonoidima, kumarinima i lignanima), terpenima, alkaloidima, bisabolanom…

RUNOLIST, BILJKA KOJA PODMLAĐUJE

Danas runolist doživljava potpunu renesansu jer su brojna klinička istraživanja dokazala njegov izuzetno blagotvoran efekat na kožu. Sada znamo da su štetni UVA i UVB zraci jedni od glavnih krivaca za prerano starenje kože. Pa ko nam bolje može pomoći da to sprečimo nego biljka koja sadrži prirodna odbrambena svojstva od njihovog štetnog uticaja? Ekstrakt runolista je u brojnim ispitivanjima pokazao snažnu antioksidantnu aktivnost prilikom UVB zračenja. I ne samo to, ovaj ekstrakt stvara barijeru na koži, regeneriše tkivo kože, ublažava bore oko očiju, poboljšava elastičnost kože, gustinu dermisa, pa je zato danas dragoceni sastojak antiage kozmetike. On stimuliše niz ključnih gena i proteina koji su zaduženi za zaštitu kože, pa tako podstiče proces fibrilogeneze kolagena tipa I i V. Osim što podmlađuje kožu, runolist svojim antiinflamatornim dejstvom sprečava i njene poremećaje poput atopijskog dermatitisa i psorijaze.

Zahvaljujući ovim svojstvima runolist je našao posebno mesto i u Devi kozmetici. U Sensitive Rescue serumu ova dragocena biljka doprinosi smanjenju crvenila lica, sprečava upale i usporava starenje kože. U Kolagen kremu smanjuje vidljivost bora, daje elastičnost koži i jača imunitet, štiteći kožu od spoljnih uticaja. Illuminative krema posvetljuje ten, za šta je između ostalog zaslužan i runolist koji odoleva sunčevim zracima, daje čvrstinu koži uz nežan i baršunasti izgled i podstiče sintezu kolagena. I za kraj, Antirid Antiage krem za predeo oko očiju ublažava sitne bore u uglovima očiju, sprečava otoke i tamne podočnjake i podstiče metabolizam kože.

Blistavost runolista, tog simbola snage i lepote ali i neverovatne moći prirode, sada se ogleda i na našem licu, daje nam svežinu, gipkost, jedrost, izdržljivost ali i nežnost koja ne mari za godine.

Ovu biljku sadrže sledeći proizvodi:

Antirid antiage
Sensitive rescue serum
Kolagen krem
Illuminative krema
runolist cvet