Postoje životni trenuci kada telo potajno, ali odlučno, promeni pravac. Menopauza je jedan od njih. To nije nagla oluja, već postepena promena kursa, kao kada brod uplovi u novo more koje deluje isto na horizontu, ali je sasvim drugačije po strujama. U tim novim vodama, žena često primeti promene koje nisu samo vezane za ciklus, raspoloženje ili san, već i za način na koji telo koristi energiju. Jedna od tih promena je insulinska rezistencija, stanje koje može da se razvije ili pogorša upravo u ovom periodu života. Menopauza i insulinska rezistencija u sebi nose skrivenu vezu, i veoma je važno da s tim budemo upoznate kako bismo mogle da sprečimo ozbiljnije poremećaje.
Insulinska rezistencija znači da ćelije u telu – mišići, masno tkivo i jetra – slabije reaguju na insulin, hormon koji im pomaže da glukozu iz krvi pretvore u energiju. Kao rezultat, pankreas počinje da luči više insulina kako bi „ubedio“ ćelije da prime šećer. Dugoročno, ovaj proces može voditi ka predijabetesu, dijabetesu tipa 2 i metaboličkom sindromu. Kod žena koje ulaze u perimenopauzu i menopauzu, ovo stanje ima posebno kompleksan uzrok, složenu mrežu promena u hormonima, metabolizmu i telesnom sastavu.
MENOPAUZA I INSULINSKA REZISTENCIJA, I HORMONSKA HIT KOJA IH POVEZUJE
Estrogen, jedan od ključnih ženskih hormona, ima mnogo uloga u telu. Osim što reguliše reproduktivne funkcije, on značajno utiče na metabolizam glukoze. Kada estrogen deluje na ćelije, on povećava ekspresiju insulinskih receptora, olakšava transport glukoze u mišiće i jetru i smanjuje nivo upale i oksidativnog stresa u organizmu.
Međutim, kako nivo estrogena opada u perimenopauzi, a naročito u menopauzi, ćelije postaju manje osetljive na insulin. To znači da telo mora da proizvodi više insulina da bi održalo normalan nivo šećera u krvi. Ovaj „tihi prelazak“ u stanje insulinske rezistencije može trajati godinama pre nego što se pojave jasni simptomi.
Menopauza i insulinska rezistencija povezane su s telesnim promenama koje dodatno komplikuju situaciju. Pored hormonskog pada, u menopauzi se menja i raspodela masnog tkiva. Dok je u ranijim godinama većina masnoća bila potkožna, sada se ona sve više taloži u trbušnoj duplji, oko unutrašnjih organa. To je takozvana visceralna mast, i može biti veoma opasna. Ova vrsta masti nije samo pasivno skladište energije, ona je metabolički aktivna i oslobađa inflamatorne citokine i slobodne masne kiseline koje dodatno pogoršavaju insulinsku rezistenciju. Zato se ona danas u nauci sve češće posmatra kao zaseban organ.
Visceralna gojaznost se često povezuje i s povišenim krvnim pritiskom, nepovoljnim profilom masnoća u krvi i većim rizikom od srčanih bolesti. Zato promene telesne građe tela u menopauzi nisu samo estetsko pitanje – one direktno utiču na zdravlje.
Međutim, metabolički efekti predstavljaju pravi začarani krug. Jer, kada se hormonske i telesne promene udruže, posledice su vidljive upravo na metaboličkom nivou. Povećava se rizik od metaboličkog sindroma – kombinacije insulinske rezistencije, hipertenzije, dislipidemije i abdominalne gojaznosti. U tom okruženju, i najmanji izazov za organizam, poput perioda stresa ili bolesti, može ubrzati razvoj predijabetesa ili dijabetesa tipa 2.
Pored toga, smanjena fizička aktivnost (opet često zbog simptoma menopauze poput umora, bolova u zglobovima ili promena raspoloženja), loš kvalitet sna i hronični stres postaju dodatni faktori koji podižu nivo kortizola. A kortizol, hormon stresa, ima „lošu naviku“ da podiže šećer u krvi i pogoršava insulinsku rezistenciju.
MOŽE LI SE IZAĆI IZ ZAČARANOG KRUGA?
Iako menopauza i insulinska rezistencija imaju jaku međusobnu vezu, postoji mnogo načina da se ovaj rizik smanji. Najvažnije je uvesti promene u svakodnevne navike. Redovna fizička aktivnost, idealno kombinacija treninga snage i aerobnih vežbi, poboljšava osetljivost ćelija na insulin i pomaže u održavanju mišićne mase. Ishrana s niskim glikemijskim opterećenjem, bogata povrćem, zdravim mastima i kvalitetnim proteinima, sprečava nagle skokove šećera i insulina. Održavanje zdrave telesne mase, kvalitetan san i tehnike opuštanja, poput meditacije ili dubokog disanja, takođe igraju veliku ulogu. U nekim slučajevima, lekar može preporučiti hormonsku terapiju, ali ona zahteva individualni pristup i redovno praćenje.
Ali postoje i sasvim prirodni, bezbedni a veoma efikasni načini da sprečimo spregu menopauza i insulinska rezistencija, i pritom svom telu obezbedimo brojne dodatne prednosti. Fitoestrogeni su biljna jedinjenja koja po strukturi liče na estrogen i mogu da se vežu za iste receptore u telu, imitirajući njegova dejstva, ali na blaži način. Upravo ova sposobnost čini ih dragocenim u periodu kada nivo prirodnog estrogena opada i često drastično oscilira, izazivajući brojne simptome.
Femisan Gold je preparat u obliku kapsula koji sadrži pažljivo odabrane biljne ekstrakte bogate fitoestrogenima: viteks, divlji jam, hmelj i cimicifugu. Ove biljke pomažu da se ponovo uspostavi ravnoteža između estrogena i progesterona, što može doprineti boljoj osetljivosti na insulin.
Divlji jam je posebno zanimljiv jer sadrži diosgenin, fitoestrogen sličan progesteronu, koji je u istraživanjima pokazao i sposobnost da smanji rizik od metaboličkog sindroma, smanji apsorpciju holesterola i zaštiti kardiovaskularni sistem. Hmelj sadrži najjači poznati fitoestrogen – 8-prenilnaringenin – koji se snažno vezuje za receptore estrogena, smanjuje valunge i poboljšava kvalitet sna. A dobar san je jedan od ključnih faktora za zdrav metabolizam. Viteks utiče na hipofizu, povećava nivo luteinizirajućeg hormona i smanjuje prolaktin, čime doprinosi hormonskom balansu.
Smanjenjem upalnih procesa, poboljšanjem signalnog puta insulina i uticajem na telesnu kompoziciju, fitoestrogeni iz Femisana Gold mogu da budu važan deo strategije za smanjenje insulinske rezistencije u menopauzi. A kako preparat sadrži i žen-šen i anđeliku, tako dodatno pomaže organizmu da se izbori s negativnim posledicama stresa i stavi kortizol pod kontrolu.
Kada se Femisan Gold kombinuje s Femisan Inositolom, efekat može biti još izraženiji. Inozitol, posebno u oblicima mio- i d-hiro-inozitola, igra ključnu ulogu u regulaciji insulinske osetljivosti jer deluje kao sekundarni glasnik u ćelijskim signalnim putevima i direktno poboljšava odgovor ćelija na insulin.
Osim toga, inozitol pozitivno utiče na regulaciju menstrualnog ciklusa, nivo androgena i kvalitet jajnih ćelija. Kod žena koje imaju insulinsku rezistenciju, policistične jajnike ili su u riziku od gestacijskog dijabetesa, inositol može značajno da poboljša metaboličke parametre. U menopauzi, iako reproduktivna funkcija više nije u prvom planu, regulacija insulinske osetljivosti ostaje izuzetno važna. Kombinacija fitoestrogena iz Femisana Gold i inozitola iz Femisan Inositola pruža dvostruku podršku – hormonsku i metaboličku. Na taj način, ne pomaže se samo u ublažavanju simptoma menopauze, već i u smanjenju rizika od dugoročnih komplikacija povezanih sa insulinskom rezistencijom.
Menopauza ne mora da bude period gubitaka – ona može biti nova životna faza u kojoj žena upoznaje svoje telo na drugačiji način i uči kako da ga podrži. Razumevanje sprege menopauza i insulinska rezistencija ključno je za prevenciju ozbiljnijih metaboličkih problema.
Uz promene životnog stila, pažljivo odabranu ishranu i fizičku aktivnost, prirodna podrška kroz preparate poput Femisana Gold i Femisan Inositola može pomoći da se hormonski i metabolički balans održi. Cilj nije da se zaustavi vreme, već da se kroz njega prolazi snažno, vitalno i sa što manje prepreka. Tako menopauza postaje ne more nepoznatih struja, već sigurna plovidba ka novim obalama, gde zdravlje ostaje sidro, a energija vetar u jedrima.
