U životu žene, menopauza je prirodni prelaz, trenutak u kome se završava biološka plodnost, ali i početak jednog novog, često zahtevnog poglavlja. Iako se često govori o valunzima, promenama raspoloženja i gubitku menstruacije, jedan od najpodmuklijih, ali najčešćih simptoma jeste – poremećaj sna. Spavanje, ta tiha alhemija regeneracije, u menopauzi postaje luksuz. Mnoge žene se iznenada bude u znoju više puta tokom noći, bez mogućnosti da ponovo zaspe. I dok broje sate provedene budne, telo im broji posledice.
Statistike kažu da čak 52% žena u menopauzi ima poremećaj sna. Još pre nego što menopauza zvanično započne, u perimenopauzi, oko 40% žena primećuje da im san postaje lošijeg kvaliteta – teže utonu u san, često se bude, osećaju nemir i napetost. Tokom same menopauze, čak 70% žena prijavljuje da je kvalitet sna narušen. To nije samo pitanje umora – već ozbiljno zdravstveno pitanje. Noćno preznojavanje, koje prati hormonalne promene, povećava broj buđenja za čak 85%, a valunzi se direktno dovode u vezu sa 27% slučajeva noćnih buđenja. To znači da su ovi simptomi ne samo neprijatni – već i razarajući po unutrašnji ritam tela.
Hormoni su naši čuvari sna. Zato pad estrogena i progesterona, karakterističan za menopauzu, ima direktan uticaj na spavanje. Estrogen učestvuje u regulaciji telesne temperature, raspoloženja i ritma sna, dok progesteron ima blago sedativno dejstvo – pomaže ulazak u dublje faze sna. Kada njihovi nivoi opadnu, telo ostaje uskraćeno za ključne signale opuštanja i obnove. Istovremeno, disbalans hormona pojačava osetljivost na stres, čini žene ranjivijim na promene spoljašnje temperature, kao i na psihološke podražaje. San postaje fragmentisan, plići, sa brojnim buđenjima, posle kojih teško dolazi ponovno uspavljivanje. Šta se tačno dešava tada u telu žene?
POREMEĆAJ SNA I TELESNA HEMIJA
Ono što se fiziološki dešava u telu žene tokom menopauze jeste narušavanje preciznog mehanizma kojim hormoni upravljaju ciklusima sna i budnosti, takozvanim cirkadijalnim ritmom. Estrogen ima važnu ulogu u stimulaciji stvaranja serotonina – neurotransmitera koji reguliše raspoloženje, apetit, ali i transformiše se u melatonin, ključni hormon sna. Kada estrogen opadne, proizvodnja serotonina slabi, što dovodi do smanjenog lučenja melatonina u epifizi, naročito noću. Slično, progesteron deluje kao prirodni anksiolitik i sedativ – vezuje se za GABA receptore u mozgu, koji su odgovorni za osećaj smirenosti i olakšavanje uspavljivanja. Bez tog prirodnog balansa, mozak ostaje u stanju pojačane aktivnosti, a prag za stresne reakcije se spušta. Zato se žene češće bude, teže umiruju i imaju plići, fragmentisan san, sa manje vremena provedenog u restorativnoj fazi dubokog sna (N3 faza). Ovaj disbalans utiče ne samo na san, već i na emocionalnu stabilnost, memoriju i celokupnu neuroendokrinu funkciju.
Poremećaj sna u menopauzi nije samo neprijatnost – to je faktor rizika. Žene koje tokom ovog perioda loše spavaju, imaju tri puta veći rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti, uključujući i srčani udar. Povećan je i rizik od apneje u snu, čak 2–3 puta više nego u periodu pre ulaska u menopauzu.
Poremećaji sna direktno utiču i na kognitivne funkcije – dolazi do problema s pamćenjem, smanjene koncentracije i takozvane “mentalne magle”. Ove promene nisu samo subjektivne: dokazano je da nedostatak sna ubrzava starenje mozga i narušava sposobnost donošenja odluka. Na emotivnom planu, nesanica pojačava anksioznost i depresiju. Izostanak odmora čini telo i um ranjivijim, a svakodnevne obaveze teže podnošljivim. To se odražava na produktivnost na poslu, kvalitet međuljudskih odnosa, pa i na ukupno mentalno zdravlje.
Zašto je sve to tako, s naučne tačke gledišta? Hronični poremećaji sna, kao što su fragmentisan san, skraćene REM i duboke faze sna, utiču na niz fizioloških sistema. Tokom sna dolazi do obnavljanja endotelne funkcije (unutrašnjeg sloja krvnih sudova), regulacije krvnog pritiska i smanjenja upalnih markera. Kada je san poremećen, dolazi do povećanog lučenja kortizola, hormona stresa, i do insulinske rezistencije, što zajedno ubrzava aterosklerotske procese i narušava zdravlje krvnih sudova. Nedostatak sna utiče i na limfnu drenažu mozga – tzv. glimfatički sistem, koji je zadužen za eliminaciju toksičnih metabolita iz mozga. Ako se ovaj sistem ne aktivira tokom dubokog sna, dolazi do akumulacije beta-amiloida i tau-proteina, što je povezano sa ubrzanjem neurodegenerativnih procesa, uključujući ranu demenciju. Dakle, kvalitetan san nije samo odmor – on je mehanizam zaštite srca, mozga i psihe.
San je duboko povezan sa ritmičkim funkcijama tela – disanjem, radom srca, metabolizmom. U menopauzi, kada hormoni počnu da osciliraju, ti ritmovi gube stabilnost. Promene temperature tela postaju češće – žena se budi znojna, zadrhti čim se rashladi, a san beži. Na to se nadovezuje psihološki stres. Menopauza često dolazi u periodu života kada se dešavaju i druge velike promene: deca odlaze iz kuće, roditelji stare, dolaze prvi znaci fizičkog starenja. Sve to čini san još osetljivijim.
Kako sprečiti poremećaj sna i povratiti mir?
Rešenje nije jednostavno, ali postoji niz koraka koje žena može preduzeti:
- Rutina: Odlazak na spavanje i buđenje u isto vreme svaki dan.
- Izbegavanje ekrana barem sat vremena pre spavanja.
- Izbegavanje kofeina i alkohola pred spavanje.
- Blaga fizička aktivnost u toku dana – šetnje, joga, lagano istezanje.
- Hladna, tamna i tiha soba – važna je temperatura prostora.
- Biljna podrška koja umiruje nervni sistem i balansira hormone.
I, što je najvažnije – razumevanje da nije slabost tražiti pomoć. Nesanica nije karakterna osobina, već simptom koji zaslužuje pažnju.
PRIRODNA REŠENJA
U potrazi za podrškom, mnoge žene biraju prirodne preparate koji ne remete druge funkcije organizma, a pritom ublažavaju simptome menopauze. Femisan Gold i Femisan B iz linije prirodnih preparata Herba Sveta upravo to omogućavaju.
Femisan Gold, zahvaljujući fitoestrogenima, uravnotežuje hormonski status, deluje blago sedativno, ublažava valunge, nesanicu i napetost. Sadrži hmelj koji je najpoznatiji po svom sedativnom i anksiolitičkom dejstvu. Aktivna supstanca 8-prenilnaringenin deluje kao snažan fitoestrogen, ali i agonista GABA receptora, što doprinosi opuštanju i olakšava ulazak u san. Cimicifuga deluje modulativno na serotonin i dopamin, što ima važnu ulogu u regulaciji raspoloženja i sna, a ima i neuroprotektivno dejstvo. Viteks pomaže regulaciju hipotalamo-hipofizne ose (posebno FSH i LH hormona), čime doprinosi stabilizaciji hormona koji indirektno utiču i na raspoloženje i san. Iako nije sedativ, doprinosi balansu progesterona, koji ima sedativno dejstvo i pomaže ulazak u dublje faze sna. Divlji jam sadrži diosgenin, koji se ponaša slično progesteronu i pomaže stabilizaciji neuroendokrinog sistema. Posredno doprinosi boljem snu kroz smanjenje valunga i napetosti. Žen šen spada u adaptogene biljke, što znači da pomaže telu da se prilagodi fizičkom, emocionalnom i hemijskom stresu. On utiče na smanjenje preteranog lučenja kortizola, glavnog hormona stresa, čime smanjuje anksioznost i osećaj iscrpljenosti. Studije su pokazale da žen šen povećava ekspresiju GABA receptora, što doprinosi smirujućem efektu na centralni nervni sistem. Antioksidativna svojstva ginsenosida (aktivnih jedinjenja u žen šenu) štite moždane ćelije od oksidativnog stresa. Iako žen šen nije sedativ, dugotrajno smanjenje stresa i uravnoteženje hormona pomažu u vraćanju prirodnog ritma sna i budnosti. Naročito je koristan kod osoba koje pate od tzv. „stresne nesanice“.
Femisan B, sa svojom kombinacijom lekovitog bilja, posebno deluje na umirenje nervnog sistema, olakšava ulazak u san, i smanjuje preosetljivost koja često prati ovaj period. Sadrži valerijanu koja je najpoznatiji prirodni sedativ. Aktivni sastojci (valepotrijati i GABA-analogne komponente) direktno se vezuju za GABA-A receptore. Zato ona smanjuje vreme potrebno za uspavljivanje i produžava fazu dubokog sna. Bela imela se tradicionalno koristi za snižavanje pritiska i smanjenje tenzije. Doprinosi umirivanju autonomnog nervnog sistema i pomaže u balansiranju stresa, posebno kod klimakteričnih simptoma. Hajdučka trava i neven, iako primarno poznate po protivupalnom dejstvu, svojim blagim delovanjem na vegetativni nervni sistem mogu doprineti ukupnom smirenju tela i olakšanju simptoma napetosti.
Ovi preparati mogu se koristiti i u kombinaciji – jedan za dan, drugi za veče – čime se pokriva celodnevna podrška ženi u menopauzi, sa naglaskom na miran, kvalitetan san.
Menopauza je izazov, ali i poziv da se žena posveti sebi. Da obrati pažnju na signale tela, da neguje mir, ritam i ravnotežu. San, iako često prvi koji nestane, može se vratiti – nežno, postojano i prirodno. A uz pomoć biljaka koje su vekovima bile uz žene, put do toga je moguć.
