U telu žene sve je povezano. Hormonska ravnoteža nije samo biološki proces — to je sistem koji utiče na energiju, pamćenje, raspoloženje, težinu, san i imunitet. Kada žena živi sa Hašimotovim tireoiditisom, već je upoznata sa krhkošću tog sistema. Ona zna šta znači hronični umor koji ne prolazi ni posle osam sati sna, zna kako deluje usporen metabolizam i poznaje one dane kada koncentracija kao da je isparila pa nije u stanju da se posveti poslu. I onda, u nekom trenutku u četrdesetim ili ranim pedesetim, primećuje da ciklusi više nisu kao ranije. Da telo ulazi u novu fazu — menopauzu. Šta se dešava kada se sudare Hašimoto i menopauza?
Ovo nije samo još jedan hormonski prelaz. Kod žena koje već imaju dijagnostikovan Hašimoto, ulazak u menopauzu može značajno zakomplikovati postojeću kliničku sliku i zahteva poseban pristup. Simptomi menopauze i simptomi hipotireoze često se preklapaju — oba stanja mogu uzrokovati umor, zaboravnost, promene raspoloženja, promene telesne težine, nesanicu i kognitivne smetnje. Problem je što se u tom preplitanju lako izgubi tačna dijagnoza i terapijska strategija. Šta je posledica smanjenog estrogena, a šta rezultat disfunkcionalne štitne žlezde?
ŠTA JE HAŠIMOTO, A ŠTA MENOPAUZA?
Hašimotov tireoiditis je autoimuni poremećaj u kom imuni sistem napada štitastu žlezdu, vremenom dovodeći do njene hronične upale i smanjenog lučenja hormona — prvenstveno T4 (tiroksina) i T3 (trijodtironina). To stanje, poznato kao hipotireoza, kod većine žena zahteva doživotnu terapiju levotiroksinom. Kvalitet života kod pacijentkinja koje su na stabilnoj terapiji može biti vrlo dobar, sve dok organizam ostaje hormonski uravnotežen. Međutim, početak menopauze narušava tu ravnotežu.
Menopauza označava kraj reproduktivnog perioda i vezana je za smanjenje funkcije jajnika i pad nivoa estrogena i progesterona. Karakteriše je pojava simptoma čiji intenzitet varira od žene do žene: valunzi, noćno preznojavanje, zaboravnost, emotivna nestabilnost, bolovi u zglobovima… Period dok je ciklus još uvek prisutan ali se simptomi javljaju, zove se perimenopauza. Godinu dana nakon poslednje menstruacije žena zvanično ulazi u menopauzu. Kod žena koje već imaju Hašimoto, ovo dodatno hormonalno opterećenje može imati dva glavna uticaja: promenu simptoma i potrebu za prilagođavanjem terapije levotiroksinom.
HAŠIMOTO I MENOPAUZA, NAPORNA KOMBINACIJA
Prvo, kada se Hašimoto i menopauza nađu zajedno, simptomi za koje je žena do tada smatrala da su „pod kontrolom“ mogu iznenada postati izraženiji. Umor postaje dublji, osećaj hladnoće intenzivniji, gubitak kose ubrzaniji, bol u zglobovima pojačan, i sve u svemu, kvalitet života naglo opada. Mnoge žene u ovom periodu se žale da su „kao u magli“ — teško se koncentrišu, često zaboravljaju jednostavne stvari, i ne osećaju da su mentalno prisutne. Ako tome dodamo klasične simptome menopauze kao što su valunzi, noćno znojenje, nesanica i razdražljivost, nastaje kompleksna klinička slika koju je teško tačno interpretirati.
Drugo, dolazi do promena u apsorpciji i metabolizmu levotiroksina. Iako je terapija ista, efekat može biti drugačiji. Sa starenjem i hormonalnim promenama, varira i potreba organizma za hormonima štitne žlezde. Neki endokrinolozi primećuju da kod žena u menopauzi doza levotiroksina koju su godinama koristile može postati prevelika — što dovodi do simptoma „skrivene hipertireoze“, poput nesanice, osećaja unutrašnje nervoze i tahikardije. Kod drugih žena, naročito ako se jave problemi sa varenjem (gastritis, smanjena kiselost želuca), levotiroksin se slabije apsorbuje i potrebna je veća doza. Ni jedno ni drugo se ne može zaključiti bez redovnog laboratorijskog praćenja. Često je potrebno raditi analize na svakih par meseci kako bi se i doza redovno modifikovala.
Ali tu je i još jedna dimenzija: pad estrogena ima direktan uticaj na štitastu žlezdu i njene receptore. Estrogen je, između ostalog, odgovoran za regulaciju vezivanja hormona štitne žlezde za transportne proteine u krvi. Kada estrogen opadne, slobodna frakcija hormona može varirati, što dodatno komplikuje interpretaciju rezultata. Takođe, tokom perimenopauze estrogen može oscilirati i 200-300% u toku jednog ciklusa što dodatno komplikuje stvari.
U praksi, ovo znači da žena koja je do sada imala stabilan TSH može primetiti značajne oscilacije. TSH može čak biti u referentnim vrednostima, ali simptomi ne moraju pratiti laboratoriju. Ili TSH može drastično varirati od analize do analize, zajedno sa simptomima. Moguće je da će endokrinolog morati da koriguje dozu leka čak i kada se rezultati „na papiru“ čine zadovoljavajućim. Ključno je pratiti ne samo TSH, već i slobodni T4 i T3, kao i stanje antitela ako ranije nisu bila poznata.
Osim laboratorijskih parametara, važno je uzeti u obzir i subjektivni doživljaj žene. U ovom periodu ona može doživeti značajan gubitak identiteta. Mnoge žene kažu da osećaju kao da više nisu iste osobe. Nije u pitanju samo tuga zbog kraja perioda plodnosti — već osećaj otuđenja od vlastitog tela. Umor je konstantan, emocije su nepredvidive, libido nestaje, a samopouzdanje slabi. Kada tome dodamo frustraciju što terapija koja je „do sada radila“ više ne funkcioniše isto, stvara se prostor za anksioznost, pa čak i depresivne epizode.
Nažalost, mnoge žene tada ne dobiju adekvatnu podršku. Često im se kaže da je to „normalno za njihove godine“ ili im se ponude antidepresivi bez dublje analize hormonskog statusa. I uvođenje zamenske hormonske terapije za menopauzu kod žena sa Hašimotom mora se pažljivo razmotriti, jer sintetički estrogen može uticati na potrebu za levotiroksinom, a istovremeno može biti kontraindikovan kod određenih autoimunih i kardiovaskularnih stanja. Zbog toga je individualni pristup ključan.
Pored medicinske terapije, postoji i prostor za nefarmakološke pristupe: ishrana koja smanjuje upale (mediteranski model, sa povećanim unosom omega-3 masnih kiselina, selena, cinka i vitamina D), uvođenje lagane fizičke aktivnosti i kvalitetan san mogu imati značajan efekat. Većina žena u ovom periodu ima veoma nizak nivo vitamina D, pa je neophodna suplementacija. U ovoj fazi života, žena mora da se prilagodi novim ritmovima, ali i da bude uporna u traženju balansa. Proizvodi sa prirodnim fitoestrogenima i adaptogenim biljkama (npr. viteks, cimicifuga, divlji jam, žen-šen) mogu pomoći kod simptoma menopauze bez ometanja rada štitaste žlezde, i sprečiti nagle oscilacije estrogena koje u perimenopauzi imaju drastične amplitude.
Hašimoto i menopauza u kombinaciji predstavljaju dodatni izazov u regulaciji hormonskog balansa. U tom periodu simptomi mogu postati konfuzniji, terapija manje efikasna, a psihičko opterećenje veće. Ali uz redovne kontrole, pažljivo praćenje simptoma i otvorenu komunikaciju sa endokrinologom i ginekologom, moguće je proći kroz ovu fazu sa što manje poteškoća. Telo se menja — ali to ne znači da se ne može ponovo uspostaviti stabilnost. Potrebno je znanje, strpljenje i kontinuitet.
U toj kompleksnoj fazi života, kada se simptomi prepliću i žena pokušava da pronađe novu ravnotežu, prirodna podrška može igrati značajnu ulogu. Femisan Gold, biljni dodatak ishrani razvijen posebno za žene u perimenopauzi i menopauzi, predstavlja nežnu ali efikasnu pomoć. Ne sadrži sintetičke hormone, već koristi snagu pažljivo odabranih biljaka poput viteksa, divljeg jama, cimicifuge, hmelja, anđelike i žen-šena, koje deluju na osovinu hipotalamus–hipofiza–jajnici, pomažući organizmu da prirodno balansira hormonske promene. Za žene sa Hašimotom, posebno je važno da preparat ne ometa rad štitaste žlezde niti apsorpciju levotiroksina, što Femisan Gold i omogućava — svojim fitoestrogenim i adaptogenim komponentama koje blago ublažavaju simptome poput valunga, nesanice, razdražljivosti i emocionalnih oscilacija, bez negativnih endokrinoloških posledica. Kada se koristi redovno, može pomoći u smanjenju intenziteta tegoba, povećati energiju i poboljšati opšte psihofizičko stanje, ali i delovati preventivno, što je od velikog značaja za žene koje se već nose s napornim autoimunim poremećajem.
