Perimenopauza je period u kojem se telo žene postepeno prilagođava završetku reproduktivne faze života. U tom razdoblju mnoge žene primete da im se stari obrasci ponašanja i emocija pojačavaju ili iznenada javljaju u novom obliku. Među njima, posebno se ističu simptomi slični onima kod poremećaja pažnje i hiperaktivnosti – ADHD. Pitanje je da li je to slučajnost ili postoji biološka nit koja povezuje ADHD i menopauzu. Nauka sve jasnije ukazuje na drugi odgovor.
Šta je ADHD? ADHD, odnosno poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (Attention deficit hyperactivity disorder), je neurobiološki razvojni poremećaj koji se najčešće javlja u detinjstvu, ali može se nastaviti i kroz čitav život. Njegove osnovne karakteristike su teškoće u održavanju pažnje, impulsivnost i ponekad prekomerna fizička aktivnost. Osobama sa ADHD često je veoma teško se usredsrede na zadatak, lako gube fokus, zaboravljaju obaveze i sklone su brzopletim odlukama. Iako se najčešće povezuje sa decom i to duplo češće kod dečaka nego kod devojčica, sve više se prepoznaje i kod odraslih, kod kojih simptomi mogu biti prikriveni ili objašnjeni nekim drugim stanjima. Ovaj poremećaj nije posledica lenjosti ili nemara, već specifičnog načina funkcionisanja mozga, posebno u sistemima koji regulišu dopamin i izvršne funkcije. Danas znamo da može biti i tesno povezan s hormonima.
Estrogen nije samo hormon koji reguliše cikluse i plodnost, on je i svojevrsni dirigent moždane hemije. Posebno je važan njegov uticaj na dopamin, neurotransmiter koji ima ključnu ulogu u motivaciji, fokusu i kontroli impulsa. Istraživanja pokazuju da sniženi nivo estrogena utiče na smanjenje dopaminske aktivnosti, što može izazvati promene u koncentraciji, pamćenju i raspoloženju. Upravo su to simptomi koje žene u perimenopauzi često opisuju – zaboravnost, mentalna magla, osećaj da “mozak ne radi kao pre”.
Za žene koje već imaju dijagnozu ADHD, ovo znači pojačavanje postojećih izazova. One koje nisu imale simptome ranije, mogu ih prvi put uočiti baš u ovom periodu. Naučne studije potvrđuju da oscilacije estrogena utiču na rad prefrontalnog korteksa – dela mozga odgovornog za planiranje, organizaciju i samokontrolu – što objašnjava zašto perimenopauza često donosi talas “glasnijih” ADHD simptoma.
Tokom života žene, hormoni igraju presudnu ulogu u tome kako se ADHD manifestuje i doživljava. Već u pubertetu, kada hormoni počinju da osciluju, simptomi ADHD mogu naglo isplivati na površinu ili postati intenzivniji. U odraslom dobu, mnoge žene primećuju da se njihovi simptomi pogoršavaju tokom određenih faza mesečnog ciklusa, posebno u lutealnoj fazi i za vreme menstruacije, kada estrogen opada. Tokom trudnoće, dramatične hormonske promene dodatno komplikuju stanje – simptomi postaju nepredvidivi, a i dejstvo lekova može biti promenljivo. Najzad, u perimenopauzi, kada nivo estrogena postaje haotičan i neujednačen, žene se često suočavaju sa svojevrsnim kognitivnim “rolerkosterom” koji može trajati godinama, pojačavajući probleme sa pažnjom, pamćenjem i fokusom.
ADHD I MENOPAUZA – VAŽNA PITANJA
Kada se razmatra odnos između ADHD i menopauze, jasno se vidi složena interakcija hormona i neurohemije. Jedna studija sprovedena na ženskoj populaciji ukazuje da smanjeni estrogen utiče na dopaminski sistem na način sličan promenama koje se uočavaju kod osoba sa ADHD. Takođe, primećeno je da se žene u menopauzi češće žale na poteškoće u pažnji, obavljanju više istovremenih aktivnosti i donošenju odluka.
Dodatni faktor je i stres, koji se u ovom periodu često pojačava. Hronični stres dalje iscrpljuje dopaminske rezerve, stvarajući začarani krug umora, anksioznosti i nemogućnosti da se fokus održi na zadatku. Kod žena koje već imaju ADHD, ovaj proces može biti izrazito iscrpljujući. Kod onih koje ga ranije nisu imale, simptomi mogu izgledati kao novi poremećaj, iako su zapravo posledica hormonske tranzicije.
Više kliničkih studija pokazuje da hormonske promene tokom perimenopauze utiču na mentalno zdravlje žena. Na primer, istraživanja su pokazala da pad estrogena može pojačati depresivne i anksiozne simptome, ali i poremetiti izvršne funkcije. Studije koje koriste neuroslikanje (neuroimaging) su potvrdile da estrogen direktno utiče na dopaminske puteve u mozgu, naročito u prefrontalnom korteksu i strijatumu. Zbog toga nije iznenađujuće da mnoge žene tek u menopauzi dobiju dijagnozu ADHD ili počnu da istražuju da li njihovi simptomi pripadaju tom spektru.
Zanimljivo je da terapija estrogenom, kada se primeni, u nekim slučajevima poboljšava pažnju i smanjuje kognitivne smetnje. To potvrđuje pretpostavku da je upravo ovaj hormon ključna karika između ADHD simptoma i menopauze. Ipak, hormonska terapija nosi i svoje rizike, zbog čega mnoge žene traže prirodne alternative za ublažavanje tegoba.
Žene u perimenopauzi često svedoče da se osećaju kao da im je neko “ukrao mozak”. Kažu da gube nit u razgovoru, zaboravljaju obaveze, ne mogu da završe započete zadatke. To nisu samo prolazne smetnje – za mnoge predstavljaju ozbiljan izazov u poslu, porodičnom životu i samopouzdanju. Ako se uz to pojave nesanica, valunzi i nagle promene raspoloženja, slika postaje još složenija. Ipak, razumevanje biološke osnove ovih promena donosi olakšanje – dobr je znati da nije u pitanju slabost volje, već prirodni proces kroz koji telo prolazi.
TRAGANJE ZA BALANSOM – GDE PRIRODA POMAŽE?
Pored klasičnih medicinskih pristupa, mnoge žene se okreću prirodnim rešenjima kako bi ublažile tegobe. Tu posebno značajnu ulogu imaju biljni preparati koji deluju na hormonski balans i nervni sistem. Naučna fitoterapija danas potvrđuje ono što su generacije žena znale iz iskustva – određene biljke mogu olakšati prelazak kroz menopauzu i umanjiti simptome koji liče na ADHD.
Femisan Gold je dodatak ishrani koji kombinuje pažljivo odabrane fitoestrogenske biljke poput viteksa, divljeg jama, hmelja i cimicifuge, poznatih po svom dejstvu na hormonsku ravnotežu. Tu su i anđelika i čuveni adaptogen ženšen. Ovaj preparat pomaže da se ublaže valunzi, nesanica, nagle promene raspoloženja i nervoza, ali i da se podrži stabilnost kognitivnih funkcija. Njegova posebnost je što utiče na uspostavljanje balansa između estrogena i progesterona, i sprečavanje njihovih naglih oscilacija, a fitoestrogeni koje sadrži deluju blago, bez neželjenih efekata.
Za žene koje osećaju izraženu nervozu, napetost i teškoće sa snom, tu je Femisan B. Ovaj biljni preparat ne sadrži fitoestrogene, već deluje tako što pomoću lekovitog bilja umiruje nervni sistem, olakšava opuštanje i omogućava kvalitetniji san. Njegova kombinacija bele imele, matičnjaka, hajdučke trave, nevena i valerijane doprinosi opuštanju i balansiranju unutrašnjeg ritma. Upravo zato je koristan u menopauzi, kada poremećaji sna i emotivna napetost dodatno otežavaju koncentraciju.
Odnos između ADHD i menopauze nije slučajnost. Pad estrogena menja dopaminski sistem mozga i utiče na pažnju, memoriju i raspoloženje. Razumevanje ove veze donosi ženama uvid i utehu da nisu same u svojim iskustvima. Pored medicinskih rešenja, prirodni preparati poput Femisana Gold i Femisana B nude blagu, ali snažnu podršku u ovom izazovnom životnom periodu, vraćajući ravnotežu i osnažujući telo i duh.
