Plačete li kad seckate luk? Za to postoji jednostavno objašnjenje. I luk, kao i sva živa bića na ovoj planeti, ima za cilj da preživi i zato iz zemlje apsorbuje sumpor i čuva ga za crne dane. Kako bi odbio predatore, služi se luk-avstvom: lakrimatornim faktorom. To je hemijski proces koji izaziva suze. Bilo da ga napadne krtica ili ga mi sečemo u kuhinji, iz luka se, pomoću sumpora, oslobađa enzim koji se pretvara u supstancu komplikovanog imena: sin-propantiol-S-oksid. Ona iritira oko koje se brani suzama kako bi otklonilo nadražaj.
Ali ovo nisu ’prave’ suze, već refleksne, izazvane spoljnim faktorima – kada nam, na primer, prašina uđe u oko. Pored vode i soli, suze sadrže i lizozome, antibakterijske enzime koji štite oko od infekcije i imaju sposobnost da unište 90% bakterija u vrlo kratkom roku. Osim refleksnih postoje i bazalne suze, koje nam svakodnevno ’podmazuju’ oko i omogućavaju normalan vid. A tu su i emotivne suze. One poteku kada nam je svega dosta.
A EMOTIVNE SUZE?
Smatra se da su emotivne suze nastale tokom procesa evolucije, kako se čovek integrisao u zajednicu koja mu je pružala zaštitu. Suzama je bilo moguće pokazati drugima sopstvenu ranjivost, izazvati saosećanje, i tako ojačati opšti osećaj zajedništva. Danas znamo da nam jedno pošteno plakanje može doneti osećaj emotivnog olakšanja, a iza njega stoji i naučno objašnjenje.
Pored toga što je jedna dobra partija plakanja katarzična i otklanja nagomilanu napetost, u samim suzama krije se odgovor zašto je to tako. Kada hipotalamus registruje tugu i napetost, on preko neurotransmitera šalje signal endoktrinom sistemu da aktivira proizvodnju suza posebnog sastava, koji se razlikuje od refleksnih suza. U sastav emotivnih suza ulazi protein prolaktin, koji inače kontroliše i lučenje majčinog mleka. Pored njega, tu su i adrenokortikotropski hormoni koji ukazuju na povećani nivo stresa. I još jedna, vrlo bitna supstanca koja je sastavni deo suza je leu-enkefalin, endorfin koji ima moć da umanji osećaj bola i poboljša raspoloženje. Leu-enkefalin je prirodni ubica bola, a neka istraživanja su pokazala da putem plača telo može da se oslobodi toksina koji mu ometaju normalno funkcionisanje, posebno kortizola, hormona stresa.
I dok nam jedno pošteno plakanje može pomoći da se emotivno i fizički osetimo bolje, suzbijanje plača može imati suprotni efekat. Bilo da nismo u stanju da pustimo suze zato što je to trenutno nemoguće ili društveno neprihvatljivo, ili zato što ne možemo da se iskreno povežemo sa sopstvenim emocijama, to može doneti veći osećaj tuge, depresije, pa čak i uticati na razvoj psihosomatskih oboljenja.
Jedni lakše zaplaču od drugih, a postoji i razlika među polovima. Muškarci ne plaču manje zato što su jači, već zato što hormon testosteron inhibira plač, dok je kod žena u većoj koncentraciji zastupljen prolaktin koji stimuliše emotivno pražnjenje pomoću suza. Zato će muškarac češće emotivnu blokadu rešiti pesnicama, a žena suzama. Kod nekih naroda, naročito na severu, plakanje je manje društveno prihvatljivo, za razliku, na primer, od mediteranske regije.
Bebe plaču između 1 i 3 sata dnevno, a osim što se pomoću suza oslobađaju od tenzije, plač koriste da bi komunicirale. Majke često pomoću vrste plača mogu da procene da li je beba gladna, umorna, usamljena ili joj treba prepovijanje. U Japanu postoje klubovi za plakanje: članovi se okupljaju i gledaju tužne filmove ili čitaju potresnu literaturu i zajedno puštaju katarzične suze.
Posle tuče vedrije je nebo, reče Njegoš. Zato dajte oduška tuči i oluji, nemojte je držati u sebi. Sasvim je izvesno da će potom nastupiti vedrina i optimizam. A kada je mnogo toga na duši, kada niste u stanju da se izborite sa stresnim situacijama, kada od brige ne možete da sklopite oka, ne uspevate da se koncentrišete i pamtite, kada se osećate isceđeno kao limun… tu je Optima Forma. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koje svojim antioksidativnim dejstvom podiže otpornost organizma, poboljšava dotok kiseonika u ćelije, i tako vraća vedrinu i normalizuje san. Optima Forma je vedro nebo nakon tuče.
