Iako u svoje vreme često osporavan i neshvaćen, Frojd je bio prvi koji je ukazao na važnost nesvesnog. Na učenje ’Oca psihoanalize’ nadovezao se Jung, koji je prepoznao da se podsvest svake jedinke zasniva na mnogo dubljem i opštijem sloju podsvesti kog je nazvao ’kolektivno nesvesno’. Ono je deo nasleđa svake individue i sastoji se od iskustava, trauma, uspeha, duhovnosti predaka. To je ’zbirka pripovesti’ naših starih, iskustveni talog koji do nas dopire kroz intuiciju i govori nam šta je dobro a šta nije, čemu treba prići s ushićenjem a čemu s oprezom. Ukratko, to je genetsko pamćenje.
Ovo kolektivno iskustvo prenosi se milenijumima s kolena na koleno pomoću određenih obrazaca mišljenja, emocija i ponašanja koje je Jung nazvao arhetipovima. Arhetip je ’armatura’ kolektivnog nesvesnog, čak ni novorođenče na ovaj svet ne dolazi kao čist list papira koji tek treba da se ispiše, već kao zbirka pripovesti, fantazija i projekcija koje u mnogome određuju njegovu ličnost. To je i razlog zašto su deca vrlo maštovita i sklona fantaziranju. Čovek je kroz istoriju arhetipove uobličavao pomoću mitova i bajki, a kod svakog pojedinca oni se ispoljavaju u snovima i vizijama.
KAKO JE PSIHOANALIZA VIDELA DUH PREDAKA?
Jung je definisao arhetipove koji se najčešće ponavljaju u mitovima širom sveta, a najpoznatiji su anima, majka, dete, mudri starac, senka, duhovi… Bajke svih naroda sadrže element anime, koja se materijalizuje kao vodeni duh, sirena, vodena nimfa, veštica ili boginja. Njena glavna osobina je da ume da opčini muškarce, zavede ih i dovede do ludila. Kada u stvarnom životu muškarac projektuje ženski aspekt iz svoje psihe na konkretnu žensku osobu, on je idealizuje, postaje zanesen i opčinjen – zaljubljen. Anima je neobuzdana, ne zanimaju je pravila već žudi za čistim, jakim iskustvom i doživljajem. Kada nas obuzme, bez obzira kog pola bili, ona nas budi, tera da odbacimo racionalne šablone ponašanja i misli, a u sred svog ludila život odjednom ima apsolutni smisao. Anima je krajnje neracionalna ali iskonski mudra, i kada nas obuzme donosi haos, a nakon što protutnji i napusti nas, shvatamo njenu uzvišenu svrhu.
Jungovo učenje je kasnije nastavio Sondi, mađarski psiholog koji je uveo pojam familijarnog nesvesnog i pomoću njega objasnio kako porodično podsvesno nasleđe utiče na izbore pojedinca – izbor partnera, prijatelja, profesije, oboljenja, pa čak i načina kako ćemo umreti. Ali srećom, pored porodične podsvesne istorije, svaki pojedinac poseduje i lični ego – slobodu izbora, pomoću kog kroji ličnu sudbinu i ima mogućnost da preokrene nasleđeni niz. Njegova terapija imala je za cilj da pacijenta suoči sa nasleđem predaka i omogući mu da uvidi da on ipak ima slobodu da odluči kako će rukovati svojim nasleđem.
DNK ANALIZE DOKAZUJU GENETSKO PAMĆENJE
Interesantno je da je psihologija kao nauka, od samog svog nastanka, često bila osporavana i smatrana nenaučnom metodom, ili u najmanju ruku, nije shvatana ozbiljno. Ali ako pratimo naučna istraživanja i dobijene rezultate tokom poslednje decenije, uvidećemo da je psihologija u njima dobila upravo naučnu potporu: najnovija istraživanja pokazala su da su sećanja naših predaka upisana u naš DNK. Smatra se da je instinkt upravo način na koji se taj zapis manifestuje.
Eksperimenti na pacovima pokazali su da ova bića mogu svoja saznanja da prenesu na buduće generacije čistom genetikom. Pacovi su stavljeni u lavirint gde su imali priliku da nauče koje mehanizme mogu da upotrebe kako bi izašli iz njega i dobili nagradu. Kada bi bili po prvi put sami stavljeni u isti lavirint, njihovi potomci bi mnogo brže dolazili do rešenja. U drugom eksperimentu miševi su naučeni da se plaše određenog mirisa. Nova generacija miševa plašila se istih mirisa iako nije imala nikakvog direktnog iskustva sa njima. Ono što je Jung zvao kolektivnim nesvesnim a Sondi familijarnim nesvesnim, nauka sada zove genetsko pamćenje i priznaje mogućnost da velike traume koje je jedna generacija doživela, mogu da se genetski prenesu na nove generacije, kao i da ekstremne traume mogu izmeniti genetski materijal, zavisno od stanja u kom se telo nalazilo u datom trenutku. Biološki je izvodljivo da takva vrsta memorije može da se fizički prenosi s generacije na generaciju.
To nam može pomoći da razumemo sopstveni narod – na primer, kako su česta ratovanja, rušenja i prinudna iseljenja kod nas ostavila ’zapis’ budućim generacijama da budu oprezni, nepoverljivi, da u nekim narodima vide svoje vekovne prijatelje a u drugima neprijatelje, kao i da im duhovni napredak bude bitniji od materijalnog, za razliku od zapadne civilizacije. Ali ovo saznanje može biti veoma bitno i na nivou jedinke: može nam pomoći u lečenju fobija, anksioznosti, panike i post-traumatskog stresa, ili obrnuto, da razumemo zašto neki ljudi poseduju veliki talenat i mogu da naslikaju ili napišu nešto briljantno iako nikada to nisu učili, ili zašto imaju prirodnu veštinu da organizuju ljude i izvuku iz njih ono najbolje – takozvani rođeni lideri…
A kako genetsko pamćenje može pomoći vama?
Ako imate strahove koje ne možete da objasnite, ako često sanjate slične snove, ako ste u nekim situacijama neobjašnjivo nervozni, ako prema nekim ljudima gajite netrpeljivost a za to ne postoji nikakav konkretan razlog – možda to jednostavno iz vas govore vaši preci. Probajte da saznate što više o precima, ako već ne znate, i da neke prelomne trenutke iz njihovih života povežete sa svojim jakim emocijama. Oslušnite svoju intuiciju, jer ako vam govori da u nešto ne treba da se upustite, verovatno vam se neki pradeda u sličnoj situaciji davno gadno opekao i ostavio vam je tu lekciju u genima.
Ako u vama ’govori’ stres i depresija vaših predaka, najbolje što možete je da je prepoznate, povežete i definišete, i baš kao i naši stari, potražite pomoć u prirodi. Ne morate da idete na livadu i berete lekovito bilje, jer tu je Optima Forma. To je potpuno prirodni preparat koji vam može pomoći da smanjite stres, uklonite depresiju, poboljšate koncentraciju, osećate se bistrije, i postanete emotivno stabilniji. Jer, kako reče Sondi, iako je u nama duboko zapisana porodična istorija, ipak je tu i naš lični ego, sloboda izbora koja nam omogućava da preokrenemo nesrećni sled događaja.
